Otkriveno od čega su bolovali vikinzi! Infekcije i upale su im bile najmanja briga!

Vikinški pohodi promenili su Evropu i svet. Zbog toga, kada se pomisli na nordijske avanturiste koji su tokom vikinškog doba (793-1066) prelazili hiljade kilometara zarad pljačke i osvajanja, pomisli se na snažne i zdrave ratnike. Međutim, istraživanje najmodernijim tehnikama otkrilo je da su stanovnici švedskog naselja Varnhema imali različite bolesti, od upale sinusa do reumatoidnog artritisa.

Pre oko godinu dana urađena je analiza zuba populacije Varnhema, gde postoje hiljade dobro očuvanih skeleta iz vikinškog doba. Naučnici sa Univerziteta u Geteborgu sada su otišli korak dalje – korišćenjem kompjuterske tomografije (CT skeniranje) analizirali su cele lobanje iz Varnhema, ranog hrišćanskog naselja u Švedskoj, navodi se u saopštenju Univerziteta u Geteborgu.

Rezultati predstavljeni u British Dental Journal Open pokazuju da je 15 individua, 9 muškaraca i 6 žena starih između 24 i 60 godina, čije su lobanje ispitane, patilo od različitih bolesti. Skeniranje je otkrilo patološke izrasline na kostima lobanje ili vilice, kao i infekcije i druge bolesti.

Nekoliko pojedinaca imalo je znakove infekcije sinusa ili uha, koje su ostavile trag na kostima. Znakovi artroze, reumatoidnog artritisa i bolesti zuba takođe su otkriveni.

Foto: Univerzitet Nikola Kopernik/Dariusz Polinski/Mirosław Blicharski/Wikipedia

Vođa studije bila je Karolina Bertilson, istraživač Univerziteta u Geteborgu i stomatolog, a sa njom su radili specijalisti za zubnu radiologiju sa istog univerziteta i arheolozi iz Muzeja Zapadnog Jetalanda. Svi zajedno su analizirali podatke i trodimenzionalne snimke.

 

 

- Bilo je tu mnogo toga što je trebalo pogledati. Otkrili smo mnoge znakove bolesti kod ovih pojedinaca. Ne znamo zašto, jer meko tkivo više ne postoji pa ne možemo da ga proučimo, ali možemo da vidimo tragove u skeletnim strukturama – rekla je Bertilsonova i dodala:

- Rezultati nam pružaju bolje razumevanje zdravlja ovih ljudi. Svi znaju kako je živeti sa bolom, obolela osoba može postati očajna. Ali u to doba oni nisu imali medicinsku i stomatološku brigu kakva danas postoji, pa ni lekove protiv bolova i antibiotike. Ako se razvije infekcija, ona je tu bila veoma dugo.

Studija je opisana kao pilot studija, u kojoj se proučavalo šta CT skeniranje može otkriti o prošlosti.

- Mnoge arheološke metode su invazivne, moramo da uklonimo kosti ili drugo tkivo zarad analiza. Na ovaj način, ljudski ostaci ostaju potpuni, a mi dobijamo mnogo podataka – rekla je Karolina Bertilson.

Kako se navodi u studiji, ispitan je mali broj pojedinaca, pa ova otkrića ne treba primenjivati na sve vikinge, već su potrebna dalja istraživanja.