Da nije bilo njega, ne bi bilo ni Zlatibora! Evo zašto!

Pre više od pola veka počeo je da izumire, što greškom ljudi, što dejstvom prirode. Poslednji primerak odolevao je naletima vetra pod Murtenicom, ali ga je jedne zime, pod teretom snega, jak severac polomio i izvalio iz zemlje...

Zlatni bor, po kome je naša čuvena planina dobila ime, ipak se vraća kući, najavljuju ljubitelji prirode. 

Zimus su na ovoj planini, u dvorištu Šumske uprave, zasađene sadnice belog bora, koje će, kako su nam tada rekli iz Parka prirode "Zlatibor", poslužiti kao podloga za kalemljenje zlatnog bora.

Kalemljenje je upravo počelo ovih dana ,jer  je proleće, kako ističu, pravo vreme za ovaj čin.

- Akciju sprovodi Udruženje Discover Serbia, mi im, naravno, pružamo svu podršku sa stručne strane, kao i Evropska unija i Šumarski fakultet iz Beograda. Misao nam je da na ovaj način zlatni bor vratimo Zlatiboru, i to na način na koji se odvajkada radilo u ovom kraju - rekao nam je Uroš Nešević, diplomirani inženjer šumarstva iz Parku prirode "Zlatibor."

Foto: B. I.

 

Zlatni bor je, objašnjavaju stručnjaci, retka promena na belom boru, koju je prvi put zabeležio inženjer šumarstva Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje započeo je doktor Mihajilo Tošić 1994. godine.

Danas su se, kažu, sačuvale samo četiri jedinke zlatnog bora.
- Pošto su poslednje stablo ovog jedinstvenog bora izvalili sneg i vetar, u ovom kraju mogli su se videti samo njegovi kalemi, i to u dvorištima pojedinih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini - kaže Nešević.

Zlatni bor, zaključuju iz Parka prirode, kalemiće na više lokaliteta na Zlatiboru, počev od dvorišta Šumske uprave i Turističke organizacije, kao i pored pojedinih hotela, ali i ispod kabina zlatiborske gondole.