Veljo gaji zdravo povrće! U bašti ne koristi pesticide, već se protiv korova ovako bori

Nakon što je u paprikama iz Makedonije otkriven visok nivo pesticida metomil, postavilo se pitanje koliko domaći proizvođači vode računa o bezbednosti hrane.

- Ja kao povrtar, zajedno sa svojom porodicom, veoma vodim računa o korišćenju pesticida i uredno vodim evidenciju o svakom tretmanu. Pratimo karencu i sve druge parametre, to mora ozbiljno da se kontroliše. Nama redovno uzimaju robu na analizu u tržnici na malo. Čuo sam da je kropljena paprika iz Makedonije, ali taj preparat kod nas ne postoji najmanje pet-šest godina, a možda i duže. Nisam ni čuo da ga ima, niti bih ga tražio, kaže za RINU Veljo Nedić, povrtar iz Čačka.

Kako ističe, ozbiljan pristup i poštovanje pravila su ključ njegove proizvodnje, zbog čega najveći deo povrća gaji u zatvorenom prostoru, odnosno u plastenicima.

- Ovde u plasteniku, gde su paprike, bilo je svega dva do tri prskanja, i to samo u fazi rasađivanja, posle čega ide tretman bakrom. Najveći problem nam pravi trips, koji deformiše plodove, objašnjava ovaj vredni povrtar.

Veljo napominje da u svojim plastenicima ne koristi pesticide protiv korova, sve se radi ručno.

- Uopšte ne kropim protiv korova, sve fizički otklanjamo. U dva-tri navrata plevimo, tako da je ovo 99 odsto zdrava paprika, kaže on.

Osim paprike, porodica Nedić u plastenicima uzgaja i celer, plavi paradajz, brokoli i kornišone. Neko od tog povrća, kako kaže, nisu uopšte tretirana hemijom.

- Imao sam sistem kap po kap, bila je suša, ali nisam koristio veštačku kišu. Nije bilo ni plamenjače. Paprika je posebno osetljiva, pa se zato i uzgaja u zatvorenom prostoru, dodaje.

Njihovo povrće svakodnevno se nalazi na tezgama čačanske pijace, a kupci, kaže Veljo, sve češće postavljaju pitanja o tretmanima i zaštiti.

- Čačani redovno pitaju da li je povrće prskano. Uvek kažem istinu, nema razloga da ne budem iskren, jer redovno vodim računa o zaštiti. Moram da naglasim da mesec dana pred berbu ne prilazim povrću sa zaštitom, naročito kod jagoda, jer to deca prva jedu, kaže on.

Foto: Rina

 

Posebnu pažnju zahteva proizvodnja kornišona, koji su, dodaje, vrlo osetljivi i skloni bolestima.

- Kornišoni se moraju prskati jer imaju problem sa grinjama i plamenjačom, ali postoje preparati sa karencom od samo jednog dana. Sada smo i s tim prestali, sezona je gotova, a rod je već završen, objašnjava Nedić.

Foto: Rina

Na kraju poručuje da je neophodno znati poreklo hrane i kaže da je najvažnija bezbednost, od plastenika do trpeze.

- Mora se znati od koga se kupuje povrće. Malo je proizvođača, a dosta prekupaca, oni kupuju robu na veliko, pa se izgubi trag o poreklu. Tako se i pojave proizvodi sa višim nivoom pesticida. Pravi proizvođač uvek garantuje za svoje, zaključuje ovaj vredni čačanski povrtar.