U potrazi za orlovima, popis upalio alarme: Ovih ptica je sve više, dok je jedna vrsta potpuno nestala?!

U januaru 2026. godine organizovan je 9. Panonski popis ptica grabljivica, sa fokusom na produženi vikend između 16. i 19. januara

Tada su uporedo sa obilaskom vodenih staništa istraživane i obradive površine, šume i naselja u severnom, ravničarskom delu zemlje. 

U popisu su ove godine učestvovale brojne partnerske organizacije i eksperti iz Mađarske, Slovačke, Rumunije i Srbije. U ovoj zajedničkoj akciji popisane su grbljivice koje su odlučile da prezime u Panonskoj niziji kada u ovaj bioregion sa severa dolaze i mali sokolovi, poljske eje, gaćasti mišari, crni orlovi.

Za orlove, ali i generalno većinu evropskih ptica grabljivica, Panonska nizija predstavlja veoma važno mesto za prezimljavanje. Od orlova, po brojnosti, već godinama unazad dominiraju belorepani kojima se pored lokalnih parova pridružuju i ptice iz drugih delova Evrope, pogotovo sa severa. Druga najčešća vrsta je krstaš, dok su suri i crni orao vrlo retki i malobrojni, piše na portalu pticesrbije.rs

Ove godine je na Panonskom popisu ptica grabljivica učestvovalo 635 volontera koji su pokrili 1.064 UTM kvadrata od 10×10 km čime je pokrivena do sada najveća površina u Panonskoj niziji od kada se radi ovaj popis. Ukupno je na ovom velikom prostoru evidentirano 23.165 jedinki dnevnih grabljivica u sklopu 17 vrsta karakterističnih za Panonsku niziju. Od orlova zableženo je ukupno 2.552 jedinki, a od sokolova 2.900 jedinki ptica.

Zahvaljujući spoljnim saradnicima, volonterima i zaposlenima DZPPS-a ovog januar je prilikom popisa pokriven najveći do sada broj UTM kvadrata, čime je ostvaren najveću pokrivenosti severa Srbije do sada. Kod nas je zbog malog broja istraživača popis trajao malo duže, a tokom sedam dana (14-22. januar) fokusiranih pretraživanja terena 118 istraživača pokrilo je 199 UTM kvadrata i zabeležilo 4.442 jedinki ptica grabljivica iz 16 vrsta – od čega neverovatnih 270 orlova! Ipak, ove brojke su i dalje vrlo male i samo obrisi brojnosti grabljivica kakve su postojale pre samo 100 godina.

Foto: profimedia

Kada je u pitanju Srbija, tokom ovog istraživačkog perioda u panonskoj niziji, najzastupljenija vrsta bio je mišar (Buteo buteo) sa ukupno 2.674 zabeležene jedinke. Druga po brojnosti je vetruška (Falco tinnunculus) sa 728 primeraka, dok su eja močvarica (Circus aeruginosus) i belorepan (Haliaeetus albicilla) zabeleženi u sličnom broju – 283, odnosno 241 jedinka.

Sledeće vrste čine značajan deo zabeležene populacije:

Poljska eja (Circus cyaneus): 210 jedinki

Kobac (Accipiter nisus): 166 jedinki

Stepski soko (Falco cherrug): 43 jedinke

Krstaš (Aquila heliaca): 28 jedinki

Manji broj jedinki registrovan je kod sledećih vrsta:

Mali soko (Falco columbarius): 21 jedinka

Sivi soko (Falco peregrinus): 15 jedinki

Jastreb (Accipiter gentilis): 10 jedinki

Kao izuzetno retki nalazi u ovom periodu i na ovom području izdvajaju se riđa lunja (Milvus milvus) sa 7 jedinki, crna lunja (Milvus migrans) sa 6, riđi mišar (Buteo rufinus) sa 5, te gaćasti mišar (Buteo lagopus) sa samo 4 primerka. Na samom dnu liste, sa samo jednim zabeleženim primerkom, nalazi se crni orao (Clanga clanga).

Nigde nema surog orla

Uprkos povećanoj pokrivenosti u odnosu na prethodne godine i dalje nije evidentiran suri orao na zimovanju koji je u Vojvodini svakako vrlo retka lutalica. Što se tiče brojnosti u odnosu na prošlu godinu trendovi prate generalne trendove za Panonsku niziju.

Foto: Rina

Nastavlja se blago povećanje brojnosti za belorepana, krstaša, stepskog sokola, riđeg i običnog mišara, dok brojnost poljske i eje močvarice značajno fluktuira. Ipak, ove sezone Vojvodina je bila najvažnije područje za prezimljavanje eja močvarica sa 64% ptica skoncentrisanih na ovom malom području.

Zanimljivo je i sve brojnije zimsko prisustvo riđih mišara, kao i sada već redovno prezimljavanje riđih i crnih lunja kod nas. Najveće neprijatno iznenađenje je sada već kontinuirano izraženo opadanje brojnosti vetruški koja je inače jedna od naših najbrojnijih grabljivica.

Da bi shvatili ovaj pad brojnosti evo poređenja. Na popisu 2024. je prilikom obilaska 96 UTM-ova evidentirano 1.018 vetruški, a 2026. U okviru 199 UTM kvadrata samo 728 ptica. Razlozi za ovako veliki pad brojnosti ostaje nepoznat, a zabeležen je u drugim delovima Panonske nizije.

Društvo za zaštitu i proučavaje ptica Srbije se zahvaljuje svima koji su svojim učešćem učinili da ovogodišnji Popis grabljivica bude najuspešniji do sada.

                                                     Bonus video