Žuto, rogato puno vitamina! Iako je iz Afrike raste i u Srbiji, Nišlije mogu da ga kupe na pijaci

Kivano ili afrička rogata dinja uzgaja se na Novom Zelandu, u Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama i u pojedinim mediteranskim zemljama.

Iako ovo egzotično voće dolazi u naše markete iz tih država, u Nišu može da kupi i „domaći“ kivano i to zahvaljujući penzionerima Miodragu i Smilji Stojanović.

Miodrag i Silja na svom imanju u Malošištu uzgajaju kivano, kao i šparglu, prokelj, tršavi kelj, brokoli i drugo povrće i najrazličitije lekovito bilje, a potom sve te proizvode Miodrag vikendom prodaje na pijaci na Trošarini.

Afričku rogatu dinju Stojanovići su krenuli da uzgajaju pre desetak godina i sada je imaju dovoljno i za svoju porodicu i za prodaju.

- Kupili smo kivano u jednom velikom marketu i dopao nam se ukus. Sačuvali smo seme i posadili ga sledećeg proleća. Nismo bili sigurni da će uspeti, pitali smo se da li će ova klima kod nas da mu odgovara, ali pokazalo se da mu odgovara. Tako smo krenuli da ga sadimo svake godine. Kivano se sadi tokom maja. Semenke mogu da se spuste direktno u zemlju, ne moraju da se prethodno sade u čašice pa da se rasađuju. Afrička rogata dinja ne zahteva neku posebnu zaštitu Najbitnije je redovno zalivanje. Njeno stablo ima oblik loze i podseća na krastavac, a tako može i da se uzgaja. Loza može da ide po zemlji ili da se postave stubovi i mreža, pa da se loza za njih priveže - objašnjava Miodrag.

Prema njegovim rečima, jedna stabljika kivana može da ima i pedesetak plodova.

- Afrička rogata dinja može da počne da se bere tokom leta i sve do kasno u jesen. Kada se obere zeleni plod, on vremenom sazri. Dugo može da se čuva u hladnoj prostoriji i da se ne pokvari. Ne znaju mnogo ljudi za kivano, ali jeste veoma zdravo voće. Ima puno vitamina, a malo kalorija. Nesvakidašnjog je ukusa. Predstavlja kombinaciju krastavca, kivija i limete, uz blagi ukus banane ili dinje. Kad je zelen kivano ima ukus krastavca, a kako sazreva menja ukus i sve više podseća istovremeno na kivi, dinju i bananu - kazao je Miodrag.

Miodrag na pijaci na Trošarini prodaje, pored povrća, i lekovito bilje, začine, zimnicu, tinkture i ulja. Smilje, žalfija, ruzmarin, kantarion, nevena, lavanda i pelin, samo su neke od lekovitih biljaka od kojih Miodrag i njegova supruga prave ulja i tinkture.

- Kao i povrće i lekovito bilje mi sami uzgajamo. Neke biljke koristimo sveže, neke sušimo, a od nekih pravimo ulja i tinkture. Ima tu puno posla i potrebno je puno vremena. Nije naporan posao, ali ne može da se završi sav posao i na njivi i u kući za par sati. Mi radimo po čitav dan, od jutra do mraka, ali uživamo u tome. To vam „uđe u krv“ i onda jedno za drugim ide. Nešto uzgajamo, pa vidimo još nešto, pa onda hoćemo i to i tako smo došli do toga da imamo baš puno različitih biljaka na našem imanju - rekao je Miodrag.

On dodaje da se uzgajanjem povrća, voća i lekovitog bilja, proizvodnjom ulja i tinktura, intenzivno bavi već 12 godina. Počeo je nakon penzionisanja u Mašinskoj industriji, kada je imao 65 godina.

                                                  BONUS VIDEO