DUH HAJDUK VELJKA BDI NAD RAJAČKIM PIMNICAMA I ROGLJEVAČKIM PIVNICAMA! Ovakvo crveno blago ne postoji nigde drugde u Srbiji! (FOTO)

Negotinska Karajina, za koju je i Hajduk Veljko dao svoj život pre nego li stopu te zemlje, među mnoštvom prirodnih potencijala i trurističkih atrakcija, svakako najveći akcenat stavlja na Rajačke pimnice i Rogljevačke pivnice

Iza ove kako poneki meštani kažu, moderne industrije vina, projektovane i napravljene rukom čoveka pre 300 godina, stala je i država Srbija svojim sredstvima kako bi u narednom periodu najveći potencijal Negotinske Krajine još više oživeo, kaže Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.

Selo Rajac, nalazi se nadomak Belog brda na kome se nalaze poznate Rajačke pimnice. Nekada ih je bilo 280 koliko i domaćinstava u samom selu, međutim danas ih je očuvanih manje od jedne petine. Da ovo selo ne bi postalo selo duhova a pivnice mesto za odlaganje starih prašnjavih boca, Ministarstvo turizma je sa lokalnom samoupravom rešeno da finansijski podrži projekat kompletne rekonstrukcije infrastrukture, da bi se ovo turistička riznica Srbije otrglo od zaborava. U planu je sređivanje putne infrastrukture, vodovoda i kanalizacione mreže, izgradnja novog Info centra kao i povećanje smeštajnih kapaciteta.

- Selo je počelo polako da se gasi. Mladi sve više odlaze, starih više nema a da bi se ovo pravo blago Srbije sačuvalo mora nešto da se pokrene, kako bi pre svega mlađa populacija shvatila da od vina može lepo da se živi - kaže Miroslav Karamančić, jedan od ovdašnjih vinara, koji je među prvima svoju pivnicu preveo u druge namene.

- Još 1993.godine po odobrenju Zavoda za zaštitu spomenika napravio sam nov ugostiteljski objekat u istom arhaičnom stilu koji se uklapa u etno ambijentalnu celinu. Nekadašnja pivnica, danas posluje kao etno restoran "Sv. Trifun". Nekada, kada sam počinjao dolazili su više strani gosti što je danas obrnuta situacija. Uglavnom nas posećuju oni koji beže iz gradova i koriste vikend da se lepo odmore. Trudimo se da im priuštimo sve što um je neophodno a posebno vole našu specifičnu hranu koji se retko gde zatiče. Međutim, situacija sa pandemijom korona virusa uticala na to da je poseta još uvek slaba. Tek se poneki turisti odvaže da dođu - ističe Karamančić.

- Trudimo se da gostima na svaki način ugodimo i kada je usluga u pitanju ali i kad je obilzak ovog područja koji zista ima svoju tradiciju i kulturnu baštinu. Od hrane pripremamao nesvakidašnje specijalitete. Salate od šumskih pečuraka, kao i slatko od šumskih pečuraka koje se jedino u ovim krajevima služi. Belmuž, specijalitet iz planinskih krajeva istočne Srbije, od ovčijeg sira i projinog brašna, jareće i jagnjeće pečenje koje je najslađe kada se peče na vinovoj lozi. 

ANDRIJA ZBRISAO IZ BEOGRADA! "Ova suluda vremena..." naterala glumca da mir potraži u VINOGRADIMA!

Pored starih, vinskih, kamenih podruma, gde se čuva vino, tradicija i istorija, kako ih od davnina meštani zovu "pimnice" ili "pivnice" kako ih sada nazivaju, ovaj predeo vezuje se za mnoštvo vlaških legendi. Tu se nalazi i specifično seosko groblje koje predstavlja pravu retkost i koje je nezaobilazna stanica i inspiracija onima koji se bave filmskom industrijom za snimanje mnogobrojnih filmova i serija.

- Od pre deset godina stručni tim se bavi istraživanjem svakog kamena koji je geodetski snimljen i numerisan. Trenutno se na ovom groblju nalazi 1540 spomenika koji na jedinstven način pričaju priče o vinarima. Nastalo je po priči starosedelaca dolaskom doseljenika sa Kosova i Meohije. Spomenici ovoga tipa zatiču se samo u ovdašnja tri vinarska sela i do 1860. godine nije postojalo ni brojčanih ni slovnih simbola, već samo uklesani znakovi. Koliko je spomenika, toliko je vinarskih priča.Istoričar umetnosti iz tima stručnjaka je to sve morao da dešifruje. Jer svaki stari spomenik ima svastiku, krst kao element iz rimskog doba, malteški viteški krst, simbol sunca i mnoštva drugih simbola koji svojom kombinatorikom čine jednu vinarsku priču. Tako da je stari običaj ovoga kraja, da kada neko od vinara premine, povorka mora da prođe kroz pimnice u kojima po predanju stari vinari provode čitav svoj život, pa tako i počivaju odmah nadomak njih - ističe ovaj čovek koji slovi za dobrog poznavaoca tradicije i istorije ovoga kraja.

Ništa manje nisu poznati ni vinari iz susednog sela Rogljeva. U ovom vinskom selu kako ga danas modernije zovu industrijska zona napravljena pre tri stotine godina, trenutno ima 125 vinarskih podruma, od kojih je aktivnih svega desetak dok se u pet još uvek vrši prerada grožđa na starinski tradicionalan način bez odstupanja.

- Vinski podrum Stojana Djakovića iz 1861 gdine, što je i majstorkim pismom uklesano u kamenoj tabli na ulazu podruma, nasledili smo supruga i ja i trenutno pod čokotima vinove loze imamo 12 hektara zemlje. Grožđe se prerađuje na stari tradicionalan način bez novih sudova, fermentarora, sa nekim malim izmenama ali uglavnom sve kao što se radilo i praktikovalo pre 150 godina. Prava stara autentična tehnologija. Radimo svoja vina, likere i rakiju, i flaširamo boce. Uglavnom se danas više traže mlađa vina skorije proizvodnje, jer stara nemaju cenu. Svi koji se ovde bavimo ovim poslom, vraćamo se uglavnom autohtonim sortama i svaki podrum ima svoju specifičnst i svoju priču.Pravi se uglavnom crna tamnjanika, začinak, bagrina, prokupac - napominje Tihomir Balabanović, vinar i jedan od mlađih naslednika jednog od vinarskih podruma u Rogljevu. 

PRESTANITE DA BACATE NEPOPIJENO VINO! Sjajan trik, kako ga se nismo ranije setili?

Inače ovi jedinstveni kameni gradovi od blata ukopani duboko u zemlju u kojima je od vajkada stanovalo vino i dan danas u Rajcu, Rogljevu,SmedovŠtubiku, makar kod mlađih generacija budi istu ljubav i strast prema ovom čudotvornom napitku. Svaki vinar iz ovih krajeva ovaj Božiji nektar pravi sa posebnom ljubavlju. Tajna je svakako u vinovoj lozi koja iz zemlje uzima ono najbolje i uspeva u najtoplijim i najsunčanijim predelima. Kako legende kažu najtraženija je oduvek bila crna tamnjanika za koju se tvrdi da je i sam Hajduk Veljko pio.