BOGATSTVO TIMOČKE KRAJINE ISPISALO ISTORIJU: Od sveta i veka ovde se kopalo, tragovi u zemlji NEMI SU SVEDOCI GROZNICE KOJA NE PROLAZI!
Podeli vest
Rudarenje u oblasti Timočke Krajine čiji je veći deo područja u oblasti Poreča i Gornjeg Peka, traje od praistoriskog doba do dana današnjeg
Na tom prostoru mogu se naći rudarski tragovi iz svih faza razvoja rudarstva od praistorijskog, antičkog, srednjevekovnog, rudarenja iz vremena Turaka, Austrijske okupacije, do obnove Srpskog rudarstva i današnjeg savremenog, kaže Borivoje Krčmarević, kustos Muzeja u Majdanpeku.
Nenad Milovanović, mašinski inženjer, odlučio je da ispuni obećanje koje je dao dedi Životi da se domaćinstvo neće ugasiti, te se iz Beograda preselio na Rudnik i posvetio uzgoju koza
23.11.2020
08:32
- Zbog višemilenijumske tradicije, ovaj prostor kada je rudarenje u pitanju može se s pravom nazvati postojbinom metala. Uzimajući u obzir da je u javnosti mnogo poznatije arheološko nalazište Lepenski Vir, za Đerdap sa svim svojim zaleđem može se reći da predstavlja kolevku rudarenja Evrope.
Rudokop otvorili stari VInčani
Jedan od najznačajnijih arheometalruških lokaliteta na ovom području je kop u Rudnoj Glavi, očuvani rudnik bakra iz Vinčanskog doba star 7.000 godina. Stari Vinčani su tu otvorili rudokop za dobijanje karbonatnih minerala, bakra malahita i azurita, koji su tokom procesa razlaganja postali naslaga magnetitne rude.
Tokom dvadeset godina istraživanja na potezu Rudne Glave pronađeno je negde oko 40 rudarskih okana, od kojih je veliki broj podlegao zubu vremena i urušio se, međutim ovaj u Rudnoj Glavi je
najočuvaniji, kaže Krčamarvić.
Ovde je i najstarji rudnik na svetu
Na ovom najstarijem Evropskom arheološkom lokalitetu koji od 1990. godine potvrdom evropskih naučnika slovi i za najstariji rudnik na svetu, pronađeni su mnogi eksponati najstarije tehnologije rudarstva bakra, poput kamenih batova, ostataka sekira, ostataka amfora, keramičkih posuda, nakita, starog kovanog novca, jelenskih rogova, koji su se u ovoj staroj vičanskoj kulturi koristili kao oruđe za grebanje rude.
Svakako ono što je najvažnije arheološko otkriće toga doba po mišljenju turističkih poslenika Muzeja u Majdanpeku je svakako pronalazak žrtvenika.
- Vinčani su tačno znali kako da odvoje zlatnu rudnu žilu od stene, ložeči vatru kojom su usijavali kamen. Nakon tog su ga polivali hadnom vodom. Tako su odvajali bogatu rudnu žilu koju su kasnije lomili i sitnili, batovima i rogovima i vadili.
Ovaj sistem rudarenja kasnije objašanjava zašto su neki delovi galerija, hodnika izlomljeni a gde nije postojalo takozvano kaljenje obli. Stari Vinčani su tačno umeli da prepoznaju kako i koju žilu treba kopati, pa čak i koliko su one po sadržaju pune metala. To se kasnije arheološkim ispitivanjima i dokazalo jer je utvđeno da su neke galerije ranije napuštane zbog manjeg sadržaja
metala u rudi ističe Krčmarević.
I Herman Gering ovde kopao rudu
Godinama kasnije, veliki broj okana ovog bogatog rudnog kraja je oštećen radom savremenog rudnika magnetita koji je bio aktivan sve do 1970 godine, kada je zvanično zatvoren, kaže Dragi Trifunović (78) žitelj Rudne Glave, čija je majka Marica nekada radila u Rudnoglavskom rudniku magnetita.
- Još davne 1934 . godine Nemački Rajh i Herman Gering tadašnji ministar Nemačke Vlade i najbliži saradnik Adolfa Hitlera, otkupio je rudnik. Istraživanja su krenula sa istočne strane. Glavnu jama ili ti štek rude kako se to tada zvalo, nalazio se na svega 150 metara udaljenosti od naše porodične kuće. Ruda je tada transportovana zaprežnim kolima- priseća se Trifunović.
Meštani Rudne Glave u to vreme nisu bili jamski radnici, već su na rad u otkopu dolazili radnici sa svih strana, Dalmatinci, Česi, Turci, i ostali. Nakon završetka rata, trebalo je što pre obnoviti rudnik od koga se ovde živelo.
Tada su glavni radnici bili pretežno Majdnapečani, koji su živeli ovde u selu sa nama i sa nekim porodicama smo ostali prijatelji i dan danas. Moja majka Marica radila je u rudniku i volovskim
kolima je vukla sa ostalima vagone sa rudom, ističe Dragi.
Nemci su napravili žičaru, postojala je tadašnja termoelktrana, koju su održavali naši majstori bravari iz Rudne Glave takozvani ,,klonferi,, dobri poznavaoci posla. Oni tajne svog zanata nikome nisu odavali, navodi Dragi Trifunović, koji je dugo godina proveo radeći kao ekonomista u banci, pa je od tada u Rudnoj Glavi poznat pod nadimkom ,,bankar,,.
Nacionalizacija i obnova zemlje
Bilo je to vreme kada je proizvodnja pirita bila osnova žvota u ovom kraju. Održati dobar nivo i kontinuitet nije bilo lako, jer su namačke trupe krajem rata uništile vitalne delove rudnika, ispražnjeni su rudnički magacini, sve je opustošeno.
Nije bilo ni dovoljni radika jer se mnogo ljudi iz ovih karajeva još uvek nalazilo u NOV, rat je trajao oslobađani su drugi delovi tadašnje Jugoslavije.
Tek 1944 , godine , obnovljeni su neki potkopi i proizvodnja je krenula. Rudnikom je upravljala Vojna komisija a kasnije Direkcija za crnu metalurgiju. Rudnik magnetita u Rudnoj Glavi koji je za vreme Drugog svetskog rata bio u vlasništvu Hermana Geringa, ministra Nemačkog Rajha, nakon kapitulacije Nemačke, tokom septembra 1946. godine konfiskovan je, oduzet i ponovo vraćen u ruke ovdašnjih radnika.
Ruda je transportovana iz Rudne Glave koja je tada imala status Opštine, u Donji Milanovac, a s obzirom na to da tada nismo imali uslove za njeno topljenje ona je preko Dunava prevožena brodom u inostranstvo.
Kasnije 1947. godine osniva se novo preduzeće ,,Rudnik Majdanpek,, , koji počinje da ispisuje svoju novu istoriju. To je bilo vreme obnove zemlje, radilo se udarnički kada niko nije ni pitao za platu , već je proizvodnja i njeni rezultati bila primarna stvar.
Na čelu preduzeća bili su obični radnici i njihova sposobnost je tada bila odlučujuća za dalji opstanak i rad rudnika čije istraživanje i eksploatacija rude bakra kreće šesdesetih godina, seća se meštanin Rudne Glave, Dragi Trifunović.
Inače, najstariji rudnik u Rudnoj Glavi više od tri decenije se nalazi pod zaštitom države kao kulturno nepokretno dobro od izuzetnog značaja.
Muzej u Majdanpeku je 2007. godine konkurisao kod međunarodnih institucija za sredstva koja bi se uložila u ovaj arheološki kulturni spomenik od izuzetne vrednosti, kako bi se sačuvao od propadanja. Međutim, od tada se još uvek po ovom pitanju, ništa konkretije nije učinilo.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nenad Milovanović, mašinski inženjer, odlučio je da ispuni obećanje koje je dao dedi Životi da se domaćinstvo neće ugasiti, te se iz Beograda preselio na Rudnik i posvetio uzgoju koza
U noćnom udaru pogođena je zona luke Izmail u Odeskoj oblasti kod granice sa Rumunijom, nakon čega su stigli evakuacioni helikopteri iz te zemlje, izjavio je za RIA Novosti koordinator Nikolajevskog otpora Sergej Lebedev.
Predsednik Aleksandar Vučić govorio je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji o američkim izborima i rekao da su ovo možda najvažniji izbori u istoriji čovečanstva.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
Optužnica Višeg javnog tužilaštva protiv O. P. (21) iz Aleksinca zbog postojanja opravdane sumnje da je Aleksi Stojmenoviću (25) iz Aleksinca 16. maja 2021. godine u tuči na proslavi 18. rođendana u restoranu "Oaza" naneo povredu od koje je preminuo, pravosnažno je potvrđena.
Selektor Boris Rojević i njegovi izabranici stigli su u Vrnjačku Banju gde će trenirati do srede i utakmice sa Letonijom u Kraljevu na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se u utorak, 5. novembra, ali to ne znači da će se pobednik znati u izbornoj noći, zbog toga što sve više građana SAD šalje svoje glasove poštom, za čije prebrojavanje je potrebno više vremena nego kada se radi o ličnim glasovima, jer ih treba otvoriti i verifikovati.
Vladimir Zelenski ne može da se sakrije od gneva i odmazde Ukrajinaca, pošto je kolaps prozapadne vlade u Ukrajini neizbežan, ocenio je šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.
Nekoliko dana nakon što je Rusija pokrenula ogromnu vežbu pripravnosti svojih nuklearnih snaga, bivši ruski predsednik i sadašnji zamenik predsednika saveta za bezbednost zemlje Dmitrij Medvedev kaže da ishod američkih izbora nije bitan.
Broj prevremenih glasova na američkim predsedničkim izborima izgleda "zastrašujuće" za kandidata demokrata Kamalu Haris, rekao je Džim Mesina, bivši menadžer kampanje američkog predsednika Baraka Obame.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
U susret slavama i postu, mnogi traže brze i jeftine poslastice koje će obradovati sve goste. Zato vam donosimo recept za posne bajaderice, nalik na klasične bajadere, koji je sa nama podelila najpoznatija baka Balkana -Jelena Lela Petrović iz Jagodine!
Katarina Grujić Gobeljić oglasila se za Informer nakon niza optužbi koje je na njen račun uputila nekadašnja učesnica takmičenja "Zvezde Granda", Aleksandra Bursać.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.