INFORMER U POSETI IZBEGLICAMA IZ UKRAJINE! U Vranju na jugu Srbije konačno našli mir, STIGLE UGLAVNOM ŽENE SA DECOM (FOTO)

U Prihvatnom centru u Vranju trenutno je smešteno šest porodica, odnosno 18 izbeglica iz Ukrajine, a od toga je sedmoro dece

Došli su parcijalno u poslednjih nedelju dana, ne svi odjednom. Kako kažu nadležni u centru, postoje najave da će svakog trenutka pristizati još novih korisnika.

Prihvatni centar otvoren je u nekadašnjem motelu “Vranje”, koji je ustupljen na korišćenje Komesarijatu 2017. godine i od tada služi za smeštaj migranata sa kapacitetom od 240 kreveta, koji je sada smanjen na 220.

Foto: S.T.

Malo ko od onih koji ovde rade, kao i onih koji su bili ili jesu smešteni, zna da je ovo mesto nekada bilo simbol za radost i veselje, jer su Vranjanci ovde pravili svadbe, venčanja i druga veselja.

Tamo gde je nekada bila svečana sala, sada je trpezarija. Nema igre i veselja već odavno. Za jednim stolom sedi porodica koja ruča. Reklo bi se otac, majka i dete od dve godine. Ne žele da ih uznemiravaju dok jedu.

Malo dalje od njih, gde su nekada sedeli gosti sa mladine strane, sada sede radnici Komesarijata, u novim uniformama, dogovaraju nešto.

Foto: S.T.

Na prvom spratu motela smestilo se tih 18 ljudi iz Ukrajine, uglavnom žene i deca. Jedna od njih je i Marina Kruhlijuk. Ona je u sobi sa svojom sestričinom Palinom, koja ima 12 godina. Marina je u svojoj domovini radila poslove u oblasti ekologije.

- Mi smo iz grada Krivorog, zapadno od Zaporožja. Putovali smo autobusom četiri dana, izašli smo preko Slovačke, pa kroz Mađarsku i stigli Srbiju. Došli smo prvo u Beograd, a odatle smo doputovali ovde. Put je bio dug i naporan. Ovde su nas lepo primili, imamo sve, ali nam kuća nedostaje najviše. Imamo jednu želju, da se rat  što pre završi i da se vratimo u svoju zemlju.

Foto: S.T.

Još uvek smo umorni od puta, ali smo srećni što u Vranju imamo sve, hranu, smeštaj, igračke za decu i ono najvažnije, mir – kaže Marina.

Palini nedostaje škola, ali uz lap top to pokušava da nadoknadi. Njen mlađi brat mnogo teže prihvata novu situaciju, te trči od sobe do sobe, radi kolut napred i nazad u krevetu. Palina ostavlja utisak deteta koje voli školu, lepo je vaspitana, smirena i staložena, s obzirom iz kakve je
situacije izašla.

Foto: S.T.

Prošle godine, motel gde su smeštene izbeglice, prodat je Komesarijatu za 74 miliona dinara, a porodice sa Bliskog istoka koje su pre  renoviranja  boravile u njemu, sada se nalaze u Prihvatnom centru u Bosilegradu.

Tek se očekuje talas izbeglica iz Ukrajine

Koordinator Komesarijata za jug Srbije Slobodan Savovića kaže da spremni čekaju one koji će tek pristići.

- Sada je kapacitet 220 ljudi, zato što su malo specifičniji uslovi smeštaja u odnosu na ranije godine kada smo ovde imali izbeglice sa Bliskog istoka.

Sada imamo više manjih porodica, tako da ne možemo da smestimo dve porodice u jednu sobu.
Ipak ti ljudi su do pre dvdesetak dana živeli jedan normalan život, pre pet dana su kod njih padale bombe, a sada su ovde.

Foto: S.T.

Što se tiče daljih aktivnosti, koje se odnose na ljude koji su ovde smešteni, čekamo odluku nadležnih, mada iz svog iskustva znamo da odmah mogu da se uključe u sve društvene tokove.
Moći će deca da idu u školu, da imaju zdravstvenu zaštitu, sve što je potrebno za jedna normalan život.

Još uvek je rano da pričamo o tome da li će ostati ovde, vratiti se kući ili otići u neku treću zemlju.
Oni su svi prijavljeni u policiji, imaju boravište, a kako za Ukrajinu nije potrebna viza, 90 dana mogu da borave ovde - kaže Savović.

Foto: S.T.

Migrante sa Bliskog istoka iselili su prošle godine odavde, oni prebačeni u Bosilegrad.
Centar je renoviran, sve je novo i sada je opredeljen za ljude iz Ukrajine. U Bosielgradu ima četrdesetak ljudi i to su uglavnom porodice. U Preševu ih je oko 350, Bujanovac je u stanju mirovanja, kao što je bio i ovaj centar ovde.

Da li će aktuelni sukobi u Ukrajini dovesti u Vranje još izbeglica, videćemo narednih dana.
Za poslednjih tridesetak godina u Vranje i širu okolinu bile su smeštene izbeglice iz Krajine, Bosne i Hercegovine, kao i porodice koje su se sa raspadom SFRJ iselile iz Makedonije i Slovenije.

Foto: S.T.

Takođe, ovde je novi dom našao veliki broj onih koji su izbegli sa Kosova i Metohije. Možda najveći priliv izbeglica bio je tokom 2015. godine i u narednom periodu, kada su sa Bliskog istoka put Evrope krenuli oni koji su bežali od rata u Siriji i drugim zemljama.