DAVIMO SE U SOPSTVENOM SMEĆU! Gde završava otpad koji naprave građani Srbije

Svaki stanovnik Srbije u proseku proizvede 1,17 kilograma dnevno, odnosno 0,43 tone otpada godišnje. Verovali ili ne, više od 80 odsto tog smeća završi na takozvanim divljim deponijama.

Iako imamo potpuno definisanu zakonsku regulativu i sanitarne deponije izgrađene po evropskim propisima, u praksi je situacija, na žalost, poražavajuća. Samo 558.568 tona otpada odloženo je na mesta predviđena i bezbedna za to, od ukupno 2,34 miliona tona koliko je sakupljeno, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.  

Ove brojke nikako ne ohrabruju, pogotovu ako se uzme u obzir činjenica da u komunalni otpad spada sve ono što građani svakodnevno bacaju - papir, karton, staklo, metal, plastika, bio-otpad, drvo, tekstil, ambalaža, otpadna električna i elektronska oprema, baterije i akumulatori, ali i kabasti i mešani komunalni otpad.

Foto: informer.rs

Bio-otpad u koji spada baštensko smeće i ostaci od hrane, prema podacima iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za 2022-2031. godinu, čini čak 40 odsto komunalnog otpada. Njegovom razgradnjom stvara se metan, a time i emisija gasova sa efektom staklene bašte, što se negativno održava na klimu. Osim toga, tokom razgradnje pokreću se mnogi hemijski procesi jer smeće ispušta štetne materije, uključujući i teške metale. Sve to dospeva u podzemne vode, a preko njih i do izvorišta vode za piće. Jasno je da je prouzrokovana šteta nemerljiva. 

Foto: Z.I.

Zašto je važno gde bacamo smeće i kako to utiče na životnu sredinu? Ukoliko ga odlažemo na sanitarne deponije koje su planski izgrađene i opremljene, šteta po životnu sredinu je minimalna, jer se razgradnja dešava u kontrolisanim uslovima. 

Ukoliko otpad završi na nesanitarnim deponijama, zagađenje je nemoguće kontrolisati. Najopasnije je ako smeće završi na spontano nastalim, divljim deponijama, uglavnom u seoskim sredinama gde se uzgaja voće, povrće i žitarice.  

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Vrana

pre 2 godine

Odlicno i jako vazna tema, moramo sve da ucinimo da nam svest i odgovornost bude sto veca prema prirodi i odnos prema smece. Treba nam ekoloska policija i perspektiva za kvalitetniji zivot u cistoj Srbiji i da se ukloni takve divlje deponije, sa nadom da cemo imati reciklazu za svaku vrstu otpada. Veliki je to posao ali dobicemo mnogo i nazad od nase prirode.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari