OVAKO SE U NOVOM SADU SLAVILO 300 GODINA OD ŠEKSPIROVOG ROĐENJA! Za tadašnji mega hepening kriva je bila Šekspiromanija Laze Kostića

Preseljenjem Matice srpske iz Pešte 1864. godine i okupljanjem najumnijih Srba oko te institucije, Novi Sad je s pravom poneo naziv „ Srpska Atina“

Međutim, manje je poznato da je te 1864.godine bio i prava svetska prestonica kulture, jer je bio među retkim svetskim gradovima koji je slavio 300 godina od rođenja Vilijema Šekspira.

Organizatori proslave bili su Laza Kostić, tada student prava u Pešti, a kasnije najpoznatiji kao pesnik, zatim lekar i prevodilac Jovan Andrejević – Joles i Gligorije Gliga Geršić, takođe student peštanskog univerziteta.

Inače, Novi Sad je tada imao jedva 20.000 stanovnika, ali se ipak mogao pohvaliti da je jedini grad na slovenskom jugu i jedan od ne tako brojnih u svetu, koji je na izrazit i upečatljiv način obeležio godišnjicu rođenja velikog Šekspira. Pogotovu jer su proslavu organizovala dva studenta i jedan lekar.

Foto: S.K.

Kako tvrde istraživači, „ Šekspiromanija“ Laze Kostića, u najboljem smislu te reči, bila je njegov osnovni motiv da se sa dvojicom svojih prijatelja prihvati organizacije pravog kulturnog mega događaja tog vremena. Laza je , inače, prve svoje stihove na srpskom jeziku napisao 1858. godine, kada je imao svega sedamnaest godina, dok je samo godinu dana kasnije preveo sa engleskog odlomke Romea i Julije, a prevod je objavljen u Letopisu Matice srpske.

Zvanični deo počeo uvertirom iz Rosinijeve opere Vilijem Tel

Proslava je održana u zgradi gde je sada hotel „Vojvodina“, a u zvaničnom delu počela je uvertirom iz opere Vilijem Tel kompozitora Đoakoma Rosinija.

Geršić je besedio o Šekspiru, a orkestar je kasnije svirao scenu ludila iz Donicetijeve opere Linda od Šamanija. U glavnoj tački programa izvedene su prve dve scene iz Šekspirovog komada Ričard III, u prevodu dr Andrejevića i Kostića. dok je za sam kraj svečanosti Laza Kostić recitovao svoju pesmu
„Epilog u slavu Šekspirovu“

U časopisu Danica su napisali da su sa strahom i nepoverenjem iščekivali prvo izvođenje nekog dela prevednog na srpski svetskog velikana pisane reči. Strah je bio zbog toga što se, kako je navedeno, Uprava narodnog pozorišta „ nije do sada laćala šekspirskih komada, jer mišljaše da će bolje biti Šekspira nikako, nego ma kako predstavljati“.

Foto: wikipedia.org

- Ali, sad kad videsmo ovaj odlomak „ Kralja Rikarda III“ s kakvim uspehom prođe preko srbske pozornice, pao je teret nepouzdanja sa naših grudi i slobodnije pogledasmo u budućnost našeg pozorišta.Predstavljači zaslužuju zahvalnost što nam ovo veče nikakvom disonancijom ne kvariše uzvišeno raspoloženje – napisano je tada u „Danici“.

Proslava Šekspirovog rođendana dodatak u istorijskom bilansu SNP 

Pokojni predsednik Matice srpske Božidar Kovaček je svojevremeno naveo da je proslava 300- godišnjice Šekspirovog rođenja bila za Srpsko narodno pozorište prilika da u svoj istorijski bilans upiše još jednu impozantnu stavku.

- Šekspir se sa srpske scene prvi put oglasio za jubilej,aprila 1864. godine odlomkom iz Ričarda III, u Kostićevom prevodu i njegovoj i režiji Laze Telečkog. Sledeće godine, takođe u aprilu,SNP u dosluhu sa istim prevodiocem igra Romea i Juliju, kao prvo celovito Šekspirovo delo na balkanskim
prostorima u prevodu sa originala – naveo je Kovaček.

Hroničari tog vremena zapisali su da je brojna publika, među kojom je bilo dosta gostiju iz Beograda, Pančeva, Subitice i drugih mesta, sa najvećim oduševljenjem prihvatila manifestaciju Šekspiru u čast , kao i da se o njoj danima pričalo među građanima i pisalo u ondašnjoj štampi.

Foto: Reuters

Primerak brošure Laze Kostića završio u Šekspirovoj biblioteci u Stafordu

Laza Kostić je o samoj manifestacija napisao brošuru na 42. stranice, a jedan primerak je, sa njegovom posvetom, završio i u Šekspirovoj biblioteci u Strafordu.

Predstavu je režirao Laza Telečki, a u ulici koja u centru Novog Sada nosi njegovo ime danas se „slave“ neki novi idoli, koji nemaju mozak, ali imaju silikonske sise , guzu i usta. Ma koliko ih smatrali „ zaostalim“ , naši preci su slavili Šekspira, najvećeg među velikanima u svetskoj književnosti. Klanjali su se genijalnom umu iz Straforda, a njihovi potomci se danas klanjaju
raznoraznim „zadrugarima“.