POZNATA BEOGRADSKA PIJACA JE DOBILA IME PO NJIMA! Ovo su Bajlonijevi, vlasnici jedne od najlepših kuća u prestonici

Svakodnevno prolazimo pored bezbroj njihovih imanja u Beogradu, a da ne znamo da su sva bila u posedu ove ugledne porodice. Danas su njihovi potomci rasejani širom sveta a pored prelepog zdanja u Kneza Miloša 66, sećanje na ovu porodicu čuva i čuvena Bajlonijeva pijaca.

Porodica Bajloni bila je italijanskog porekla iz oblasti Lombardije. Jedan od njenih predaka se krajem XIII veka doselio u Litomišl u Češkoj gde se 1811.godine rodio Ignjat Bajloni.

Po zanimanju je bio kožar i radio je sa bratom. Želeo da se odseli u Ameriku, ali su ga sestra i zet koji su tada živeli u Srbiji, nagovorili da se sa porodicom doseli kod njih. Zahvaljujući njima, Ignjat dolazi u Beograd 1855. godine sa ženom i četiri sina( Jakov, Anton, Vasa i Jovan). Nastanjuje se na Topčiderskom brdu i kreće da se bavi kožarskim zanatom, ali i poljoprivredom. 

Bajlonijevi posedovali gostionicu, mlin, pivaru...

U periodu 1858 - 1878. Bajlonijevi su držali gostionicu u današnjoj Balkanskoj ulici blizu hotela "Beograd" i od nje pravi jednu od najpoznatijih beogradskih kafana, poznatu pod imenom "Bajlonova". Ova mehana donosila je zaradu, pa je porodica ubrzo proširila posao i na druge delatnosti.

1869. godine, Ignjat kupuje zapuštenu vodenicu u Malom Crniću na Mlavi koju je kasnije dao svom sinu Antonu koji je izučio mlinarski zanat. Nakon toga 1884.godine u donjem delu Skadarlije kupuje malu ručnu pivaru u čijoj se okolini nalazila močvara.

Kasnije je na mestu stare pivare sagrađena nova i veća pivara  "Ignjat Bajloni i sinovi"  sa najmodernijom opremom poznatih svetskih fabrika, koja je među prvima koristila električnu energiju Beogradske električne centrale. Glavni konkurent Bajlonijeve pivare u to vreme bila je beogradska Vajfertova pivara, koja je mogla da proizvede više piva, a imala je i dužu tradiciju. Na svetskoj izložbi piva u Parizu 1900. godine, Vajfertovo pivo je osvojilo zlatnu, a Bajlonijevo srebrnu medalju.

Ime Bajlonijevih čuva pijaca na dnu boemske četvrt

Na mestu isušene močvare, na mestu gde s ukrštaju Skadarska, Džordža Vašingtona i Drinčićeva ulica pre Prvog svetskog rata nastaje pijaca. Zbog zasluga porodice Bajloni za razvijanje i ugled Beograda u svetu dobija ime po njima. Iako je danas zvanično ime pijace Skadarska, među stanovnicima glavnog grada je i dalje je poznata kao Bajlonijeva pijaca.

Među potomcima Ignjata Bajlonija izdvaja se Jakov I. Bajloni koji je kao vojnik učestvovao u oslobodilačkim ratovima protiv Turaka. Za ratne zasluge dobio je ratnu medalju i Orden Takovskog krsta III stepena. Bio je jedan od osnivača Srpskog brodarskog društva i član Upravnog odbora Narodne banke 1884. godine. Njegov sin, Ignjat J.Bajloni, bio je guverner Narodne Banke. 

Gordana Bajloni, pripadnica najbogatije porodice svoga vremena i nekada čuvena beogradska lepotica nakon 1941. godine otišla je iz Srbije i danas živi u Lisabonu.

Foto: Printscreen You Tube

Nakon Drugog svatskog rata imovina ove porodice je konfiskovana a potomci Ignjata Bajlonija odlaze iz Srbije. Oni koji su ostali, sahranjeni su u porodičnoj grobnici Bajloni na Novom groblju u Beogradu. 

Nekada najlepša u Beogradu, danas kuća duhova

Bajlonijevi su Beogradu ostavili mnoga velelepna arhitektonska zdanja. Jedno od njih bila je i kuća u ulici Kneza Miloša 66, sa skrovitim dvorištem koje se nalazi iza nje. Stariji Beograđani i danas tvrde da je zdanje bilo toliko lepo da su prolaznici zastajali kako bi mu se divili. 

Foto: Printscreen You Tube

Posle nacionalizacije obavljene po završetku Drugog svetskog rata kuća je došla u posed opštine Savski venac. Vlasti su 1962. godine odlučile da je prodaju Republici Gvineji, kako bi se baš na tom mestu otvorila ambasada ove afričke zemlje. U međuvremenu je prema mišljenju urbanističkih stručnjaka, zgrada navodno “izgubila kulturnu i arhitektonsku vrednost”, pa je predviđeno njeno rušenje i izgradnja novog objekta.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.