POZNATA BEOGRADSKA PIJACA JE DOBILA IME PO NJIMA! Ovo su Bajlonijevi, vlasnici jedne od najlepših kuća u prestonici

Svakodnevno prolazimo pored bezbroj njihovih imanja u Beogradu, a da ne znamo da su sva bila u posedu ove ugledne porodice. Danas su njihovi potomci rasejani širom sveta a pored prelepog zdanja u Kneza Miloša 66, sećanje na ovu porodicu čuva i čuvena Bajlonijeva pijaca.

Porodica Bajloni bila je italijanskog porekla iz oblasti Lombardije. Jedan od njenih predaka se krajem XIII veka doselio u Litomišl u Češkoj gde se 1811.godine rodio Ignjat Bajloni.

Po zanimanju je bio kožar i radio je sa bratom. Želeo da se odseli u Ameriku, ali su ga sestra i zet koji su tada živeli u Srbiji, nagovorili da se sa porodicom doseli kod njih. Zahvaljujući njima, Ignjat dolazi u Beograd 1855. godine sa ženom i četiri sina( Jakov, Anton, Vasa i Jovan). Nastanjuje se na Topčiderskom brdu i kreće da se bavi kožarskim zanatom, ali i poljoprivredom. 

Bajlonijevi posedovali gostionicu, mlin, pivaru...

U periodu 1858 - 1878. Bajlonijevi su držali gostionicu u današnjoj Balkanskoj ulici blizu hotela "Beograd" i od nje pravi jednu od najpoznatijih beogradskih kafana, poznatu pod imenom "Bajlonova". Ova mehana donosila je zaradu, pa je porodica ubrzo proširila posao i na druge delatnosti.

1869. godine, Ignjat kupuje zapuštenu vodenicu u Malom Crniću na Mlavi koju je kasnije dao svom sinu Antonu koji je izučio mlinarski zanat. Nakon toga 1884.godine u donjem delu Skadarlije kupuje malu ručnu pivaru u čijoj se okolini nalazila močvara.

Kasnije je na mestu stare pivare sagrađena nova i veća pivara  "Ignjat Bajloni i sinovi"  sa najmodernijom opremom poznatih svetskih fabrika, koja je među prvima koristila električnu energiju Beogradske električne centrale. Glavni konkurent Bajlonijeve pivare u to vreme bila je beogradska Vajfertova pivara, koja je mogla da proizvede više piva, a imala je i dužu tradiciju. Na svetskoj izložbi piva u Parizu 1900. godine, Vajfertovo pivo je osvojilo zlatnu, a Bajlonijevo srebrnu medalju.

Ime Bajlonijevih čuva pijaca na dnu boemske četvrt

Na mestu isušene močvare, na mestu gde s ukrštaju Skadarska, Džordža Vašingtona i Drinčićeva ulica pre Prvog svetskog rata nastaje pijaca. Zbog zasluga porodice Bajloni za razvijanje i ugled Beograda u svetu dobija ime po njima. Iako je danas zvanično ime pijace Skadarska, među stanovnicima glavnog grada je i dalje je poznata kao Bajlonijeva pijaca.

Među potomcima Ignjata Bajlonija izdvaja se Jakov I. Bajloni koji je kao vojnik učestvovao u oslobodilačkim ratovima protiv Turaka. Za ratne zasluge dobio je ratnu medalju i Orden Takovskog krsta III stepena. Bio je jedan od osnivača Srpskog brodarskog društva i član Upravnog odbora Narodne banke 1884. godine. Njegov sin, Ignjat J.Bajloni, bio je guverner Narodne Banke. 

Gordana Bajloni, pripadnica najbogatije porodice svoga vremena i nekada čuvena beogradska lepotica nakon 1941. godine otišla je iz Srbije i danas živi u Lisabonu.

Foto: Printscreen You Tube

Nakon Drugog svatskog rata imovina ove porodice je konfiskovana a potomci Ignjata Bajlonija odlaze iz Srbije. Oni koji su ostali, sahranjeni su u porodičnoj grobnici Bajloni na Novom groblju u Beogradu. 

Nekada najlepša u Beogradu, danas kuća duhova

Bajlonijevi su Beogradu ostavili mnoga velelepna arhitektonska zdanja. Jedno od njih bila je i kuća u ulici Kneza Miloša 66, sa skrovitim dvorištem koje se nalazi iza nje. Stariji Beograđani i danas tvrde da je zdanje bilo toliko lepo da su prolaznici zastajali kako bi mu se divili. 

Foto: Printscreen You Tube

Posle nacionalizacije obavljene po završetku Drugog svetskog rata kuća je došla u posed opštine Savski venac. Vlasti su 1962. godine odlučile da je prodaju Republici Gvineji, kako bi se baš na tom mestu otvorila ambasada ove afričke zemlje. U međuvremenu je prema mišljenju urbanističkih stručnjaka, zgrada navodno “izgubila kulturnu i arhitektonsku vrednost”, pa je predviđeno njeno rušenje i izgradnja novog objekta.