• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

22.07.2022

09:00

PRETI NAM NOVA POŠAST! Veoma je problematična, posebno za decu!

Srbija

PRETI NAM NOVA POŠAST! Veoma je problematična, posebno za decu!

Podeli vest

Krajem marta ove godine, svet je šokirala vest da je mikroplastika ne samo po prvi put pronađena u ljudskom organizmu, već i da ona poseduje sposobnost da putuje kroz telo, kao i da se taloži u pojedinim organima.

Kako se ispostavilo, naučnici su mikroskopski sitne čestice plastike otkrili kod skoro 80 odsto ispitanika.

- Sasvim je razumno imati razloga za zabrinutost. Čestice polimera su tu i prenose se po čitavom telu. Ranija istraživanja pokazala su da je koncentracija plastike 10 puta veća u fecesu beba nego odraslih osoba. Pritom, bebe hranimo pomoću plastičnih bočica, što znači da one progutaju na milione čestica mikroplastike svakoga dana. Takođe, generalno se zna da su bebe i mlađa deca posebno osetljivi na izlaganje hemikalijama i česticama. I to je nešto što me vrlo zabrinjava - izjavio je tim povodom autor ove studije, profesor Dik Vethak, ekotoksikolog sa Vrije univerziteta u Amsterdamu.

Holandska studija samo se nadovezala na sve ono na šta je godinama upozoravao čuveni genetičar i ekspert za sterilitet prof.dr Miodrag Stojković, koji je 2020. godine zajedno sa svojim međunarodnim timom predstavio rezultate opsežnog istraživanja na temu pogubnog uticaja plastike na plodnost.
 
On je tada naglasio da njegovo istraživanje otvara nova pitanja o tome koliko su prirodne barijere u ljudskom organizmu otporne na mikro i nanoplastiku i da li ih ona lako prolazi i odlazi u mozak ili plod, što je Vethakovo istraživanje u velikoj meri i potvrdilo.

Foto: Shutterstock

U najvećoj meri mikroplastika nastaje industrijskom proizvodnjom, ali i tako što se se veliki broj plastičnih proizvoda, a naročito onih za jednokratnu upotrebu, poput kesa, čaša i slamčica tokom vremena raspadne i usitni na sitne komadiće plastike, koji se potom u vidu mikro, pa i nanočestica, oslobađaju u životnu sredinu.

Kako jedan od najpriznatijih srpskih naučnika u svetu objašnjava, plastiku najčešće unosimo u organizam putem vazduha, vode i hrane. Ove čestice su dokazane u vodi sa česme i flaširanoj vodi, pivu, medu, soli, ribama, školjkama, čaju, kafi, pticama, kišnici, zemlji, a dokazano je i da je biljke apsorbuju.
 

Foto: Foto: freepik.com


Prema nekim procenama, svako od nas nedeljno pojede mikroplastike u težini platne kartice - oko 4 grama. Stojković je naglasio da je ona prisutna svuda, čak i na mestima na kojima ljudi ne žive i da u naš organizam ulazi svakodnevno.

- Svaki tip plastike koji nađe put do ljudskog organizma je štetan, ali polivinil hlorid je vid plastike koja je vrlo opasna po zdravlje čoveka. To je plastika poznata kao vinil ili PVC i sadrži toksične materije uključujući bisfenol A, ftalate, živu, kadmijum i doksine, a koristi se za proizvodnju igračaka, pakovanja za ishranu, kozmetiku, medicinsku opremu, čuvanje krvi - izjavio je genetičar u jednom intervjuu.
 
Prema Stojkovićevim rečima, svaki vid plastike koji uspe da uđe u ljudski organizam predstavlja opasnost po zdravlje. Na prvom mestu zbog toga što je plastika veštački proizvod, a u ljudskom organizmu se ne stvara enzim koji bi mogao da ga razgradi.

Foto: Pixabay

- Tako da, može doći do nakupljanja plastike i štetnog dejstva, koje može da bude i čisto fizičkog karaktera, što znači da ona svojim oblikom i oštrim ivicama oštećuje ćeliju. Ali, plastika se vrlo često obavije različitim organskim i neorganskim materijama, koje mogu da budu jako toksične. Takođe, dokazano je da je plastika može da služi kao vektor mikroorganizama - bakterija i virusa, kao i da pomenuti bisfenol A utiče na kvalitet spermatozoida i jajnih ćelija i samim tim može dovesti do steriliteta. Takođe, nedavno su italijanski naučnici dokazali prisustvo mikroplastike u ljudskoj posteljici - istakao je profesor Stojković.

Ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste to što rezultati jasno ukazuju nisu samo odrasli nezaštićeni od sitnih čestica plastike.

- Već i rani embrioni trpe genetske promene, koje mogu da budu okidači za veliki broj bolesti. Zato i nije čudno što postoji grupa oboljenja, uključujući neurodegenerativna, čija učestalost neprekidno raste, kao što raste zagađenje ljudske sredine - upozorava genetičar.

Foto: Pixabay

Kako se navodi u "Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine", jedan od ključnih ciljeva koje moramo što pre dostići, kako bi naša zemlja dostigla EU standarde, jeste uspostavljanje odvojenog skupljanja, razvrstavanja i reciklaže otpada, što važi i za plastiku. Minimalni cilj je da se do kraja 2030. godine 55% odsto plastike sadržane u ambalažnom otpadu reciklira, a konačni cilj je da Srbija postane država bez otpada.

I direktiva EU o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu nalaže da se zabrani stavljanje na tržište plastičnih proizvoda za jednokratku upotrebu, odnosno na proizvode od oksorazgradive plastične materijale, koji hemijskim interakcijama sa raznim aditivima dovodi do kreiranja fragmenata mikroplastike. Takođe, zemlje Zapadnog Balkana, što uključuje i Srbiju, trebalo bi uskoro da zaključe i sprovedu regionalni sporazum o prevenciji zagađivanja plastikom.

Foto: Pixabay

Međutim, uprkos svim naporima nadležnih institucija i savesnih građana da se stvari promene, poslednji podaci pokazuju da je samo tokom 2020. godine u komunalnom otpadu završilo čak 356.021 tona plastike. Nažalost, u posebno označenim kontejnerima za plastiku našlo se samo 55.293 tone, a u pogonima za reciklažu svega 45.219 tona PET i druge plastike. Kako se pokazalo, iako je primarna separacija otpada u Srbiji regulisana zakonom, u praksi to jednostavno ne funkcioniše, osim u pojedinim retkim svetlim primerima agilnosti lokalnih samouprava.


Preostaje nam samo da se nadamo da će poruke kakve nam prenose prof.dr Miodrag Stojković i drugi svetski stručnjaci dopreti i do naše javnosti i podići svest o tome koliko je važno ne samo da izbegavamo plastiku za jednokratnu upotrebu, već i da ona može potencijalno biti pogubna za naše zdravlje, našu reproduktivnu sposobnost i što je najbitnije - zdravlje naše dece.

Učestvuj i ti u očuvanju životne sredine. Saznaj više na Okrenimo na čisto 


Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

"ETO NJIH NA BUBNJEVIMA ZLA I RAZARANJA" Vučević o najavljenom haosu u Novom Sadu: Kad god nas je pogodilo neko zlo, tu su da izvuku neki poen! Nisu dozvolili ni da ljudi sahrane najmilije!
Politika

"ETO NJIH NA BUBNJEVIMA ZLA I RAZARANJA" Vučević o najavljenom haosu u Novom Sadu: Kad god nas je pogodilo neko zlo, tu su da izvuku neki poen! Nisu dozvolili ni da ljudi sahrane najmilije!

Premijer Miloš Vučević prokomentarisao je današnje najavljene nemirne proteste u Novom Sadu rekavši da nisu dozvolili da se nastradali izvuku iz ruševina, da porodice preuzmu tela poginulih, ni da se sahrane, upokoje, poginuli već su krenuli da pravi proteste, da organizuju, pozivaju na nerede.

05.11.2024

11:31

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set