NIJE DROGA, NI PLJAČKA, A NI ORUŽJE... Od ovoga mafija profitira milijarde evra, crno tržište cveta!

Razvijene zemlje zbog skupih procedura traže način da se oslobode opasnog otpada, koji samo Evropa stvori godišnje u količini od 50 miliona tona. U tom traganju posežu i za nedozvoljenim sredstvima, poput „izvoza“ u nerazvijene zemlje. U tim nelegalnim poslovima im pomaže mafija, koja na tome, samo u Italiji na primer, zaradi za godinu dana 20 milijardi evra.

To su podaci do kojih su došle italijanske nevladine organizacije, koje navode da se mafiji smeši svetla budućnost jer se očekuje da već do 2025. trgovina otpadom dostigne vrednost od rekordnih 340 milijardi dolara.

U tim prihodima značajan deo ima i opasni otpad, čije tretiranje je izuzetno skupo, pa je realno očekivati da će se naći kanal da milioni tona te vrste otpada završe na njivama, u morima ili na obalama nerzvijene Afrike ili Istočne Evrope.

Da je ekološki kriminal u porastu tvrde i srpski stručnjaci navodeći da on dobija zabrinjavajuće razmere.

- Transnacionalni ekološki kriminalitet je kriminalitet u porastu i to jedan od najbrže rastućih oblika prekograničnih organizovanih kriminalnih aktivnosti koje su poznate po velikom profitu i i malom riziku za one koji su uključeni u krijumčarenje - objasnila je profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Tatjana D.Bugarski.

Foto: AP/Daniel Peter

Ona u svojo j studiji „Izazovi organizovanog ekološkog kriminaliteta” navodi da ovaj kriminal nije nov već da je sada samo dobio nove dimenzije.

- Prvi medijski izveštaji o ovoj problematici datiraju još iz 80-ih godina prošlog veka, u kojima se javnost upozoravala na nekontrolisano odlaganje miliona tona opasnog otpada u Afriku i istočnu Evropu. Jedan od razloga porasta krijumčarenja otpada i njegovog nezakonitog deponovanja je taj što njegovo odlaganje na propisan način iziskuje izuzetno velike troškove - kaže Bugarski.

Od tada do danas promenilo se mnogo što šta, pre svega modaliteti delovanja ekološke mafije, ali veliki profit od ovih nelegalnih poslova je ostao isti.

Na evoluciju ovog kriminala ukazuju i nevladine organizacije iz Italije koje objašnjavaju da od zabeleženih slučajeva pre više decenija, kada je italijanska mafija otrovni otpad jednostavno ukrcavala na brodove, a potom ga samo izručivala u more blizu afričkih obala, modaliteti su se promenili u trci za veći profit.

Taj model je i dalje prisutan, ali pošto je bio otkriven, da mafiju ne bi optužili za rasizam, podjednako je počela da “tretira”i vlastite sugrađane, pa je tako godinama otrovni otpad sa industrijalizovanog severa Italije, završavao zakopan na njivama pored sicilijanskih sela. Ova praksa nije se ograničavala samo na Siciliju, već se počela primenjivati i u ostatku Italije.

Foto: Tanjug

Napredna varijanta "igre“ sa otpadom je uključila i brodove. Otrovan, hemijski i radioaktivan otpad ukrcaju na brod, a onda sve potope i to nedaleko od italijanske obale, jer - čemu trošiti pare na gorivo do Afrike. Ovaj model donosi dvostruku zaradu. Prvo je debelo naplaćeno uklanjanje otpada, a potom još i osiguranje za brod, koji je ionako bio krntija i teško da bi mogao daleko da
stigne, ali za osiguranje je to nedokazivo.

Poslovni model da se maksimalno uveća profit kroz kresanje troškova doveo je do nove varijante. Mafija ne želi da gubi vreme i pare transportujući otpad sa severa na jug Italije, pa je patentirala da ga zakopa u komšiluku, pri čemu su omiljene lokacije temelji objekata u izgradnji, stambenih blokova, tržnih centara, pogona. Rupa u zemlji je već tu, a svejedno se temelji nečim moraju napuniti, pri čemu je dodatna ušteda na betonu.

Ovakvi italijanski modeli krijumčarenja opasnim otpadom egzistiraju i u drugim razvijenim državama sveta. Sve te kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem otpada imaju svoje kodekse i specifične su po svojim karakteristikama. One se i ne uklapaju u „tradicionalni-klasični“ model kriminalnih organizacija jer veoma podsećaju na privredna preduzeća u kojima svaki od članova kriminalne organizacije ima tačno određene zadatke.

Foto: Tanjug

- Struktura ovih organizovanih kriminalnih grupa u osnovi liči na privredne subjekte, odnosno imaju istu ili sličnu poslovnu strukturu u kojoj postoje razni oblici kontrole, kao i disciplinska odgovornost - tvrdi profesorka Bugarski.

U toj strukturi su i trgovci, rukovodeći kadar i inženjeri srednjih i velikih preduzeća, koji vešto planiraju i suptilno izvode svoja nedela protiv životne sredine, koristeći pri tom najmoderniju kompjutersku i informacionu tehniku.

Sve u svemu tehnološki napredak, roboti i veštačka inteligencija možda će ubrzo zbrisati čitave industrije, ali otpad neće nestati i kako stvari stoje biće ga još više. Ekonomski razvoj i količina otpada idu ruku pod ruku, odnosno što smo bogatiji to više smeća proizvodimo. Kako Afrika i Azija imaju tendenciju ne samo drastičnog povećanja broja stanovnika već i nameru da se iščupaju iz siromaštva, logično je očekivati da će i količina otpada koju „proizvode“ višestruko porasti. Jedina nepoznanica u tom slučaju je šta će onda Evropljani i Amerikanci i njihove mafije sa svojim otpadom i kome da ga utrape, makar i kao „donaciju“.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.