OTKRIVENA TAJNA DOBRE SRPSKE RAKIJE! Naporan rad i velika posvećnost bez nje neće NEĆE URODITI PLODOM!

Na 7. Međunarodnom festivalu prirode i kulturnog nasleđa u Užicu proglašeni su najbolji poljoprivredni proizvođači rakije i destilerije, a na gradskom trgu bilo je izloženo oko 40 štandova sa rakijama, proizvodima od voća i mesa, kao i ručnih radova

Među 68 ocenjenih rakija za šampiona u kategoriji destilerija proglašena je destilerija „Pure fruit“ iz Beograda, čija je proizvodnja u Đurđevu, a u kategoriji poljoprivrednih proizvođača najbolje je domaćinstvo Stojan Tasić – Tasa iz Aranđelovca.

Slobodan Pavlović, šef proizvodnje u destileriji „Pure fruit“, kaže da je tajna dobre rakije velika ljubav prema šljivi.

Foto: Z.G.

- Tajna dobre rakije je velika ljubav prema šljivi, velika posvećenost i pažnja prilikom same fermentacije i destilacije, dugotrajnog odležavanja u buradima, jednom rečju ljubav. Rakija danas generalno ide dobrim putem u odnosu na vino.

Vinari su daleko ispred nas u Srbiji i trebaće desetak godina da rakija bude tamo gde da zaslužuje – rekao je Pavlović.

Stojan Tasić – Tasa iz Aranđelovca kaže da na takmičinjima za najbolje rakije učestvuje od samog početka, a poizvodnjom 40 godina.

- Tada smo bili prvi među prvima. U Osečinu nisam otišao jer su me kritikovali što stalno uzimam prvo mesto. A evo sada i ovde. Rakiju je proizvodio moj otac u jednom kazanu „čučavac“, a ja danas imam voćnjak preko 3 ha i imaću preko 70 tona čačanke rodne. Berba treba da počne za dan, dva, i naravno uz jagnje i prase na ražnju – kaže Stojan i dodaje da ako neko hoće da mu rakija bude dobra, da ne stavlja šljive koje neće da se prodaju, kao i da sada čuva oko 30.000 litara.

Srpska rakija postaje sve popularnije piće u zemlji i u svetu. Naročito je od ostalih alkoholnih pića izdvaja aroma.

- Sve ide u pravcu barika, tako da smo prešli na barik kajsiju, dunju i, naravno, šljivu. U svetu su pre nas prepoznali šta znači barik, ali i sve ostalo. Najveća karakteristika je što se vodi računa u svim fazama, od voća do kvaliteta hrastovine za burad.

Foto: Z.G.

Sve ostalo je marketing i zajedno radimo na popularizaciji rakije, a ovaj sajam je jedna retka prilika da se rakija populariše, jer drugog načina reklamiranja nema. Recimo u Škotskoj prepoznali su viski, u Kentakiju svi stanu uz brubone. Rakija je postala delikatesno piće, koje je teško napraviti da bude dobro. Malo potcenjeno, na sreću se vraćamo na velika vrata – kaže Mirko Gavrilović, menadžer prodaje u „Staroj sokolovoj rakiji“, RB „Globala“.

On kaže da što je šljiva sitnija, to je rakija bolje, a sve ostalo je na tehnologiji i kvalitetu svih procesa.

- U svetu se polako navikavaju na tako lepo piće sa toliko aroma, a broj aroma određuje kvalitet pića. Tako neka pića koja se prave od povrća ili žitarica kao što su viski, votka, tekila, dobace do 130 aroma i to je makismum, bez obzira na dalju tehnologiju.

A rakija, koju ispeče bilo koji seljak, ili naša rakija, odmah posle pečenja može da se oseti aroma, njena lepota i može da se pogodi od kog je voća, tako da ima oko 700 aroma. Aroma u svetu određuje cenu. Šteta je napraviti lošu rakiju od tako dobre baze koju mi imamo (voće), ali i teže, nego od pirinča, kaktusa, šečerne trske. Ono što je aromatičnije, iznad broja aroma, jeste konjak.

Foto: Z.G.

Ozbiljan džet set nikada nije pio viski, već konjak, a sada piju i rakiju – objasnio je Gavrilović.
Vlasnik destilerije TIM iz Bajine Bašte, koji proizvode rakiju „Staru pesmu, Vladan Ilić kaže da je ove godine šljiva dobro rodila, ali i ostalo voće, osim maline.

- Kvalitet rakija se zantno popravi tako da je porasla potrošnja kao u zemlji, tako i u svetu. Naša zemlja može da postane kao Škotka koja ostvaruje velike prihode od viskija – rekao je Ilić, koji ima svoje voćnjake na površini preko 10 ha i veliki broj kooperanata širom Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.