PRVO NAS LEČI, A ONDA UBIJA... U Australiji od toga prave puteve, a mi ih bacamo gde stignemo

Iako u Srbiji ne postoje precizni podaci oko količine medicinskog i farmaceutskog otpada, neke procene ukazuju da se godišnje stvori oko 4.000 tona. Od toga je bar 25 posto onog koji spada u kategoriju opasnog. Ako se ne tretira adekvatno, ono što nas je lečilo, može da izazove mnoge bolesti ljudi, ali i životne sredine.

Upravo ta činjenica je važno upozorenje da se poštuju sve procedure i evropski standardi za njegovo skladištenje i tretiranje jer neke studije pokazuju da u Srbiji jedan bolnički krevet (ima ih 42.000), generiše 1,5 kilograma medicinskog otpada. U to spadaju, lekovi, špricevi, maske, higijenske rukavice, gaze, tuferi, skalpeli. Tu su i delovi tela i organi, hemikalije. 

Po pravilu, sve to bi trebalo da se tretira u posebnim postrojenjima, koje poseduje 66 zdravstvenih ustanova. Međutim, istraživanju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) iz 2020. godine, koje je sprovedeno u 17 lokalnih samouprava, pokazalo je da u vreme pandemije korona virusom medicinski otpad nije sakupljan i odlagan na adekvatan način.

- Razlog za to krije se u činjenici što u Srbiji nema adekvatnih sanitarnih deponija na kojima bi posebno bio odlagan ovaj otpad, već on uglavnom završi zajedno sa komunalnim.To predstavlja opasnost po zdravlje ne samo ljudi koji rade na deponijama, već i zbog uništavanja prirode, zagađenja zemljišta i voda. S obzirom na to da je reč o opasnom otpadu, na taj način bi se trebalo i odnositi prema njemu, što znači da radnici koji su sa njim u kontaktu moraju imati odgovarajuću zaštitnu opremu - upozorava se u istraživanju GIZ-a.

Foto: Shutterstock

Da je korona dovela do mnogih poremećaja u obvoj oblasti pokazala je i konferencija "Kuda ide otpad od kovida?" na kojoj su eminentni stručnjaci upozorili da se količina infektivnog otpada zbog ove pandemije povećala za 30 do 40 odsto. Tome je doprinelo i kućno lečenje, smatraju stručnjaci. To povećanje, ali i sumnje da se on u ovom periodu mešao sa običnim, komunalnim otpadom, su najopasnija varijanta. Ipak, to su samo pretpostavke jer Srbija još uvek nema detaljnu analizu koja bi pokazala da li je njegovo nepravilno odlaganje izazvalo dalje zaražavanje korona virusom ili nekim drugim bolestima, odnosno koliko smo oštećeni usled nebezbednog rukovanja.
Da ovo nije problem samo u Srbiji pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz februara ove godine, prema kojima je pandemija korona virusom uvećala količine medicinskog otpada, što je velika pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

- Utvrđeno je da je veći deo od 1,5 milijardi medicinskih predmeta koje su Ujedinjene nacije distribuirale u prvim mesecima pandemije završio kao smeće, što je jednako težini 262.000 džambo džet aviona. Među otpadom je bilo najviše rukavica za jednokratnu upotrebu. Procenjeno je da je 3,4 milijarde maski za jednokratnu upotrebu bacano svakog dana 2020. širom sveta. Pošto je većina maski napravljena od plastike, taj otpad može da zagadi i zemlju i vodu, posebno u zemljama sa manje razvijenim sistemima za upravljanje otpadom - stoji u izveštaju SZO.
Ova Organizacija je takođe utvrdila da više od polovine zdravstvenih ustanova u siromašnijim zemljama nije u stanju da se bezbedno nosi sa medicinskim otpadom.

Foto: Shutterstock

- Prvih osam milijardi vakcina protiv kovida 19 datih na globalnom nivou stvorilo je 144.000 tona otpada, prvenstveno u obliku špriceva i igala, koji mogu da dovedu do zaražavanja zdravstvenih radnika ako se ne odlažu pažljivo. Ali ima i pozitivnih primera, kao što je u Australiji, gde su istraživači koristili odbačene maske za lice kao materijal za izgradnju puteva tako što su ih usitnjavali i sušili na visokim temperaturama - navodi SZO.
Ipak, Australija je retkost jer je tretiranje medicinskog otpada izuzetno skupo zbog čega manje razvijene zemlje ne mogu da iznesu taj teret. Neke procene Brisela pokazuju da ono košta oko 20.000 evra po toni, a očekuje se da bude još skuplje jer države EU neće moći u buduće da ga izvoze u Kinu.

Srbija pokušava da u skladu sa svojim mogućnostima primeni evropske standarde u ovoj oblasti i u Programu upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine je definisala stanje ali i mere. Ono što je intersantno to je da su cifre, koje se spominju u ovom dokumentu o količinama, uglavnom bazirane na procenama. Prema tim procenama u 2020. godini je tretirano 3.509 tona medicinskog otpada od čega čak 3.378 tona onog čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije. 

Foto: google maps/Pixabay

Ono što posebno zabrinjava, a što se u Programu konstatuje, je to što u Srbiji još nema kapaciteta za upravljanje farmaceutskim, citostatskim i hemijskim otpadom iz zdravstvenih ustanova. Pored toga, neupotrebljeni lekovi iz domaćinstva i oni kojima je istekao rok upotrebe, često se odlažu u kontejnere za komunalni otpad. Količine tog otpada se ne znaju tačno, ali procene ukazuju da na policama srpskih domaćinstava godišnje se nađe oko 50 tona farmaceutskog otpada.

Zbog pandemije korona virusom, Ministarstvo zaštite životne sredine je u februaru 2020. godine utvrdilo Uputstvo za postupanje sa infektivnim i medicinskim otpadom u toku ove epidemije. Prema tom dokumentu sav otpad koji nastaje od pacijenata koji su zaraženi koronavirusom je infektivni medicinski otpad, odnosno opasan otpad, te se kao takav mora tretirati pre odlaganja odnosno sterilisati i samleti. To praktično znači da se moraju poštovati preporuke Svetske zdravstvene organizacije po kojima infektivni medicinski otpad koji nastaje od pacijenata koji imaju COVID-19 tretira se u autoklavima postupkom sterilizacije na 121 i više stepeni celzijusa sa ciklusom od 60 minuta i pod pritiskom. Nakon toga se obavezno drobi pre odlaganja na deponiju.

Foto: Tanjug

Sterilizacija otpada može biti suva, vlažna, hemijska, UV i kombinovana. Potvrđena i najefikasnija metoda je sterilizacija vodenom parom i visokim pritiskom. Ukupan broj autoklavi je 121 i instalirani su u zdravstvenim ustanovama, a kapacitet je od 40 do 60 tona medicinskog otpada godišnje.
Neadekvatna kontrola, zbog malog broja inspektora, situaciju čine složenom zbog čega je Programom upravljanja otpadom u periodu od 2022. do 2031. godine definisana posebna mera. Ona podrazumeva da se za potrebe uspostavljanja adekvatne mreže postrojenja za tretman opasnog medicinskog i opasnog farmaceutskog otpada, izgradi postrojenje za njihovo spaljivanje.