STALNO GA SIPATE U SUDOPERU, A NISTE NI SVESNI KOLIKO JE OPASNO! Pogubno je i za novčanik i za zdravlje!

Ako smo svesni činjenice da pržena hrana možda baš i nije najzdravija za naš organizam, ponekad je zaista teško odoleti potrebi da ispržimo jaja ili krompiriće, ispohujemo šnicle ili tikvice, napravimo hrskave krofne ili pečenje.

U domaćinstvima na našim prostorima, tradicionalno se i dalje prži na suncokretovom ulju ili u svinjskoj masti, dok su restorani i proizvođači industrijski obrađenih namirnica odavno prešli na jeftinija ulja poput palminog ili sojinog. S obzirom na to da predstavljaju bogat izvor omega-3 i omega-6 masnih kiselina i drugih korisnih nutrijenata, različite masnoće, poput maslinovog ulja ili maslaca, koristimo i u pripremi druge hrane, poput salata ili zimnice, a retko koji recept kako naše domaće, tako i inostrane kuhinje ne počinje sa "izdinstati na malo ulja/masti/putera".

Šta uraditi sa masnoćama

Međutim, ono o čemu najčešće uopšte ne razmišljamo jeste šta ćemo da uradimo sa svim tim masnoćama nakon što smo završili sa pripremom hrane, kao i onima koje su ostale na tanjiru ili u tegli nakon obroka. Iskreni da budemo, većina nas će prosto sav taj višak ulja ili masti prosuti u sudoperu, a užeglu mast, pokvarene čvarke ili maslac u kantu za đubre. A to je velika greška, i to iz više razloga.

Foto: printscreen You Tube

Prvi predstavlja problem sa kojim su se mnogi od nas već susreli - masnoća je u stanju da baš gadno začepi kuhinjske slivnike i odvode i dovede do poplave. Do toga dolazi jer na hladnoći čak i najobičnije ulje ume da se "stegne" i krene da se taloži na našim cevima, što sprečava normalan protok vode. Da, ovaj problem se može privremeno rešiti sipanjem vrlo toksičnih sredstava za otpušavanje odvoda, a u krajnjem slučaju i sajlom. No, možda bi ipak pametnije bilo preduprediti da se ovako nešto uopšte dogodi. Jer, ne samo da su pomenuta sredstva opasna za životnu sredinu, već su to i same masnoće.

I tu dolazimo do drugog razloga zašto nikada ne bi trebalo da prosipamo bilo kakvu vrstu masnoće ne samo u sudoperu, već ni u WC šolju, pa ni u kompost ili napolje na đubrište. A ovo posebno važi za vrelo ulje ili mast, jer su oni na visokim temperaturama još skloniji stvaranju hemijskih reakcija.

Pre svega, stvar je u tome što je svaki vid otpadne masnoće, a pogotovo termičkih obrađenih ulja, može ozbiljno da kontaminira reke, mora i jezera u koja dospe. Prema nekim procenama, samo jedan litar otpadnog ulja dovoljan je da zagadi million litara vode. Pošto se ulja teško razgrađuju, ona se decenijama zadržavaju u zemljištu, a prodiranjem dublje, zagađuju i podzemne vode, čime se pravi novi problem generacijama koje dolaze.

Foto: Pixabay

Takođe, po svojoj prirodi masnoće oblažu biljni svet i na taj način praktično "guše", jer im umanjuju dotok kiseonika, a slično može da se desi i sa sitnijim životinjama, koje lako masnoćama mogu da se udave. Pošto otpadna jestiva ulja nastaju prženjem ili pečenjem na temperaturi od oko 170 °C i više, tokom ovog procesa dolazi do hemijsko-fizičkih promena, nakon kojih ostaju uglavnom materije štetne za zdravlje, a neke od njih su za ljude, ali i domaće i divlje životinje i kancerogene. Čak ni kvalitet vazduha nije pošteđen posledica ove loše navikom, jer otpadna ulja i masnoće ne samo da doprinose njegovom zagađenju, već u kombinaciji sa drugim agensima, mogu da dovedu do javljanja izuzetno neprijatnih mirisa.

Foto: Shutterstock

Još jedna stvar koju nikako ne bi trebalo da radimo sa otpadnim uljima ili mastima, jeste da ih se rešimo tako što ćemo ih, zajedno sa drugim otpadom ili gorivom, spaliti u šporetu, peći, niti bilo kom drugom ložištu. Štaviše, ovo je u mnogim zemljama čak i zakonom zabranjeno, jer sagorevanjem ulja dolazi do neprihvatljivog povećanja emisija izuzetno toksičnih elemenata u dimnim gasovima kao što su arsen, kadmijum, hrom, olovo i halo-genovodonik.

Zabranjano bacanje otpadnih masti

Što se naše zemlje tiče, od 2012. godine Zakonom Republike Srbije važi zabrana bacanja otpadnih ulja i masti korišćenih za pripremu hrane. Međutim, ova zabrana za sada važi isključivo za pravna lica, kao što su klasični i fast food restorani, ribarnice, pečenjare, menze, hoteli i drugi mahom ugostiteljski, trgovački ili turistički objekti, kao i neke fabrike hrane. Svaki od ovih objekata u obavezi je da poseduje potvrdu o toku zbrinjavanja otpadnog ulja i masti u vidu dokumenta o kretanju otpada koji izdaje ovlašćenom licu koje ima dozvolu za sakupljanje, odnosno tretman otpadnih ulja.

Foto: Pixabay

Međutim, ovlašćenih sakupljača ima tek nekolicina u čitavoj državi, i to je činjenično stanje, koje je kratkom ocenom "Nedovoljno je sakupljanje i reciklaža otpadnog ulja" potvrđeno i u ovogodišnjem zvaničnom dokumentu pod nazivom "Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 - 2031. godine". No, iako bi otpadno kuhinjsko ulje i druge masnoće mogli da predstavljaju još jedan solidan domaći resurs za proizvodnju energije, odnosno biodizela, većina ovog otpada izveze se u inostranstvo, jer ovaj problem za sada još uvek nije rešen na nacionalnom nivou.

Ovlašćeni skupljači otpada

Kada sve ovo znamo, sada se postavlja vrlo logično pitanje - šta nama običnim građanima i građankama preostaje da radimo nakon svakog prženja ili pečenja u masti ili ulju, odnosno gde i kako da odložimo otpad od masnoće, kako ne bismo zagađivali životnu sredinu? Nažalost, opcija nema mnogo, ali ono što za početak možemo da uradimo jeste da, umesto da prosipamo masnoću u odvode, sačekamo da se ona prohladi i potom je prespemo u neku već korišćenu ambalažu.

Foto: Pixabay

Potom, možemo da pokušamo da na nivou zgrade (kao pravnog lica) sklopimo ugovor sa nekim od ovlašćenih sakupljača ovakve vrste otpada. Takođe, možemo možda da probamo da svoj otpad od ulja ponudimo nekom od lokalnih ugostiteljskih objekata da ih oni proslede ovlašćenim sakupljačima.
No, ukoliko ništa od svega toga "ne upali", ne preostaje nam ništa drugo nego da otpad od ulja u dobro zatvorenoj ambalaži bacimo u kontejner za komunalni otpad, u nadi da će na našoj deponiji neko to tokom sortiranja otpada primetiti, a potom i pravilno uskladištiti. No, što se ovoga tiče, vrlo verovatno je to samo pusta želja, pošto su za sada deponije u našoj zemlji i dalje uglavom nesanitarne, ako ne i potpuno divlje.

Učestvuj i ti u očuvanju životne sredine. Saznaj više na Okrenimo na čisto