OVU VISORAVAN NAZIVAJU "SRPSKI SIBIR"! Zime su duge i surove, sneg ide do krova, a temperature se spuštaju i do -40°C
Podeli vest
Nije retkost da Peštersku visoravan tokom pojedinih leta zahvate vreli talasi, pa tada temperature mogu dostići i 35 stepeni, a apsolutni maksimum je 37 stepeni.
Pešterska visoravan nalazi se na jugozapadu Srbije i prostire se jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. U ovoj oblasti zabeležene su najniže temperature u Srbiji, a u prošlosti su se spuštale i do skoro minus 40 stepeni, pri čemu je ovo najhladniji deo Srbije i deo Srbije sa najnižim ikada izmerenim temperaturama.
Sneg koji od ranih popodnevnih sati pada na visovima Čemernog, brda koje spaja Srbiju sa Crnom Gorom, odnosno pribojsku opštinu sa Pljevljima dosegao je debljinu od četrdeset centimetara
22.01.2023
08:59
Prosečna nadmorska visina je od 1100 do 1300 metara. Pored toga što ovu visoravan karakteriše neverovatna priroda, ovu oblast karakteriše i veoma oštra klima, jedna od najoštrijih na području Evrope. Zime u ovim predelima su veoma hladne, često i ledene sa obilnim količinama snega. Temperature su uglavnom ispod nula stepeni, veoma često se spuste i ispod minus 20, a tokom najhladnijih dana nije retkost da opadnu i minus 30 stepeni.
Apsolutni minimum je minus 39 stepeni, a zabeležen je u dobrom poznatom Karajukića Bunari, nedaleko od Sjenice.
Padavine su u obliku snega i sneg se u proseku zadržava od novembra do početka aprila. Česte su i snežne vejavice sa jakim vetrovima, pri čemu mnoga sela i naselja budu odsečena od sveta, a tada najveće poteškoće nastanu pri transportu osoba kojima je potrebna hitna pomoć.
Jeseni i proleća su veoma promenljiva. Temperature mogu dostići i preći i letnjih 25 stepeni, a već sledećeg dana da se uz sneg spuste ispod nula stepeni.
Inače, u proseku proleća i jeseni su uglavnom prohladna, a minimalne temperature tokom najhladnijih dana mogu da se spuste i ispod minus 25 stepeni. Mraz je redovna pojava i tokom ovih perioda i u proseku se javlja od oktobra do maja.
Leta su veoma kratka i traju najviše do dva meseca. Jul i avgust su najtopliji i tokom dana temperature se uglavnom kreću od 20 do 25 stepeni i samo u najvrelijim danima veoma retko mogu preći 30 stepeni i to u proseku nešto više od pet dana u toku godine. Tokom letnjih meseci česta je pojava grmljavinskih pljuskova i oluja.
Nije retkost da Peštersku visoravan tokom pojedinih leta zahvate vreli talasi, pa tada temperature mogu dostići i 35 stepeni, a apsolutni maksimum je 37 stepeni. To govori o oštrini klime i njenoj kontinentalnosti.
I tokom letnjih meseci noći i jutra u ovim predelima su veoma sveža i minimalne temperature tokom jula i avgusta u proseku se kreću od osam do 12 stepeni. Čak i tokom leta može da se pojavi mraz i da se temperatura spusti i koji stepen ispod nula stepeni. Prosečna količina padavina kreće se od 700 do 900 milimetara u nižim predelima i kotlinama i od 1000 do 1500 mm u planinama.
Maksimum padavina javlja se krajem proleća i početkom leta, a minimum krajem zime, što je još jedan znak kontinentalne klime.
Vrlo niske temperature zimi i neretko visoke leti, još jedan su karakter veoma oštre kontinetlne klime, koje odlikuju i velike temperaturne razlike. U jednom danu razlika između minimalne jutarnje i maksimalne temperature vazduha može biti i po 25 i više stepeni, a zabeleženi su slučajevi da ujutro bude minus pet, tokom dana 25 stepeni, pa da se za nekoliko sati tempertaura promeni za 30 stepeni.
Na Pešterskoj visoravni zabeležena je i najveća amplituda između najviše i najniže ikada izmere tempertaure, a ta razlika iznosi preko 75 stepeni.
Inače, Pešterska visoravan predstavlja granicu između maritimnog i kontinetalnog tipa padavina (maritimni tip - više padavina zimi, kontinetalni tip - više padavina izliču se leti).
Kako su niži predeli visoravni sa nadmorskom visinom od 1100 do 1300 metara okruženi visokim planinama, često se u hladnijem delu godine u njima dugo zadražavju magle i znatno niže temperature od predela na višim planinama koji su obasjani suncem, odnosno tada preovladava temperaturna inverzija (temperatura vazduha raste sa visinom).
Klima Pešterske visoravni predstavlja oblik veoma oštre kontinentalne klime sa uticajem planinske, dok u predelima iznad 1300-1500 preovladava planinska klima, a sneg je na njima moguć i tokom juna, ali i već krajem avgusta. Na Pešeteru su veoma česti jaki i hladni vetrovi.
Zbog svih ovih odlika, klima na Pešteru veoma je slična klimi u Sibiru i predstavlja nešto blaži njen oblik.
Ipak, globalni porat temperatura nije zaobišao ni Pešter. Poslednjih godina temperature vazduha su sve više, zime sve toplije, a sneg neretko bude i retka pojava tokom pojedinih godina ili ga bude u manjim količinama, što je slučaj ove godine.
Ove zime temperature vazduha i na Pešteru često su bile znatno iznad nula stepeni, a snega je bilo u vrlo malim količinama. Temperature su dostizale i 15 stepeni, a najhladniji deo zime bio je sam kraj januara i početak februara i tada se minimalna temperatura vazudha spustila do minus 23.
Sve u svemu i da se narednih godina nastavi dalji porast temperatura, Pešter će ostati deo Srbije sa najhladnijim zimama i deo Srbije koji će se uvek odlikovati veoma oštrim, neretko i nepredvidivim vremenskim uslovima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sneg koji od ranih popodnevnih sati pada na visovima Čemernog, brda koje spaja Srbiju sa Crnom Gorom, odnosno pribojsku opštinu sa Pljevljima dosegao je debljinu od četrdeset centimetara
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Večeras od 21 čas Informer TV uživo je prenosio intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića za TV Hepi. Sa predsednikom je u emisiji “Ćirilica” razgovarao voditelj Milomir Marić.
Predsednik Aleksandar Vučić govorio je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji o američkim izborima i rekao da su ovo možda najvažniji izbori u istoriji čovečanstva.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić gostovao je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji u kojoj je govorio o aktuelnoj ostavci Gorana Vesića, kao i odnosima sa svojim stranačkim kolegom.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
B.N. (75) nakon svađe drvenom palicom udario poznanika Predraga L. (66) u glavu i na mestu ga ubio. Posle zločina ubica pobegao, ali je ubrzo pronađen i uhapšen.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
Generalni direktor Crvene zvezde i predsednik SD Crvena zvezda, Zvezdan Terzić, pri dodeli nagrada mladim sportistima crveno-belih sportskog društva, on je klicima poručio da bi trebalo da se ugledaju na trenutno najboljeg igrača sveta, Rodrija, a ne na asa Real Madrida Vinisujusa Žuniora.
Švedska ekološka aktivistkinja Greta Tunberg danas je učestvovala na protestu protiv navodne izborne prevare u Gruziji, na kojima je pobedu proglasila vladajuća stranka Gruzijski san koja se smatra proruskom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Na predstojećim izborima u SAD vodi se borba za svaki glas, uključujući i različite demografske grupe. Skaj njuz piše da tri grupe birača, koje su tradicionalno podržavale demokrate, ovog puta mogu narušiti šanse Kamale Haris protiv Donalda Trampa.
Sud u Ukrajini doneo je odluku da uključi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postupak po tužbi protiv ukrajinskog parlamenta, kojim se zahteva raspisivanje predsedničkih izbora u zemlji, izjavio je poslanik Vrhovne rade, Aleksandar Dubinski.
Ukrajinske snage uspostavile su glavnu liniju odbrane u delu Zaporoške oblasti koji drže pod kontrolom, u mirnim gradovima, izjavio je za RIA Novosti predsednik komisije Javne komore Ruske Federacije za pitanja suvereniteta i kopredsednik koordinacionog saveta za integraciju novih regiona, Vladimir Rogov.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Stefan Đurić Rasta trudi se da svoju porodicu ne pokazuje u javnosti. Međutim, reper je danas, 4. novembra, imao divan povod da objavi nikada viđene porodične fotografije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.