OVU VISORAVAN NAZIVAJU "SRPSKI SIBIR"! Zime su duge i surove, sneg ide do krova, a temperature se spuštaju i do -40°C

Nije retkost da Peštersku visoravan tokom pojedinih leta zahvate vreli talasi, pa tada temperature mogu dostići i 35 stepeni, a apsolutni maksimum je 37 stepeni.

Pešterska visoravan nalazi se na jugozapadu Srbije i prostire se jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. U ovoj oblasti zabeležene su najniže temperature u Srbiji, a u prošlosti su se spuštale i do skoro minus 40 stepeni, pri čemu je ovo najhladniji deo Srbije i deo Srbije sa najnižim ikada izmerenim temperaturama.

Prosečna nadmorska visina je od 1100 do 1300 metara. Pored toga što ovu visoravan karakteriše neverovatna priroda, ovu oblast karakteriše i veoma oštra klima, jedna od najoštrijih na području Evrope. Zime u ovim predelima su veoma hladne, često i ledene sa obilnim količinama snega. Temperature su uglavnom ispod nula stepeni, veoma često se spuste i ispod minus 20, a tokom najhladnijih dana nije retkost da opadnu i minus 30 stepeni.

Apsolutni minimum je minus 39 stepeni, a zabeležen je u dobrom poznatom Karajukića Bunari, nedaleko od Sjenice.

Foto: rina

Padavine su u obliku snega i sneg se u proseku zadržava od novembra do početka aprila. Česte su i snežne vejavice sa jakim vetrovima, pri čemu mnoga sela i naselja budu odsečena od sveta, a tada najveće poteškoće nastanu pri transportu osoba kojima je potrebna hitna pomoć.

Jeseni i proleća su veoma promenljiva. Temperature mogu dostići i preći i letnjih 25 stepeni, a već sledećeg dana da se uz sneg spuste ispod nula stepeni.

Inače, u proseku proleća i jeseni su uglavnom prohladna, a minimalne temperature tokom najhladnijih dana mogu da se spuste i ispod minus 25 stepeni. Mraz je redovna pojava i tokom ovih perioda i u proseku se javlja od oktobra do maja.

Leta su veoma kratka i traju najviše do dva meseca. Jul i avgust su najtopliji i tokom dana temperature se uglavnom kreću od 20 do 25 stepeni i samo u najvrelijim danima veoma retko mogu preći 30 stepeni i to u proseku nešto više od pet dana u toku godine. Tokom letnjih meseci česta je pojava grmljavinskih pljuskova i oluja.

Foto: A. G.

Nije retkost da Peštersku visoravan tokom pojedinih leta zahvate vreli talasi, pa tada temperature mogu dostići i 35 stepeni, a apsolutni maksimum je 37 stepeni. To govori o oštrini klime i njenoj kontinentalnosti.

I tokom letnjih meseci noći i jutra u ovim predelima su veoma sveža i minimalne temperature tokom jula i avgusta u proseku se kreću od osam do 12 stepeni. Čak i tokom leta može da se pojavi mraz i da se temperatura spusti i koji stepen ispod nula stepeni. Prosečna količina padavina kreće se od 700 do 900 milimetara u nižim predelima i kotlinama i od 1000 do 1500 mm u planinama.

Maksimum padavina javlja se krajem proleća i početkom leta, a minimum krajem zime, što je još jedan znak kontinentalne klime.

Foto: rina

Vrlo niske temperature zimi i neretko visoke leti, još jedan su karakter veoma oštre kontinetlne klime, koje odlikuju i velike temperaturne razlike. U jednom danu razlika između minimalne jutarnje i maksimalne temperature vazduha može biti i po 25 i više stepeni, a zabeleženi su slučajevi da ujutro bude minus pet, tokom dana 25 stepeni, pa da se za nekoliko sati tempertaura promeni za 30 stepeni.

Na Pešterskoj visoravni zabeležena je i najveća amplituda između najviše i najniže ikada izmere tempertaure, a ta razlika iznosi preko 75 stepeni.

Inače, Pešterska visoravan predstavlja granicu između maritimnog i kontinetalnog tipa padavina (maritimni tip - više padavina zimi, kontinetalni tip - više padavina izliču se leti).

Kako su niži predeli visoravni sa nadmorskom visinom od 1100 do 1300 metara okruženi visokim planinama, često se u hladnijem delu godine u njima dugo zadražavju magle i znatno niže temperature od predela na višim planinama koji su obasjani suncem, odnosno tada preovladava temperaturna inverzija (temperatura vazduha raste sa visinom).

Foto: A. Grbović

Klima Pešterske visoravni predstavlja oblik veoma oštre kontinentalne klime sa uticajem planinske, dok u predelima iznad 1300-1500 preovladava planinska klima, a sneg je na njima moguć i tokom juna, ali i već krajem avgusta. Na Pešeteru su veoma česti jaki i hladni vetrovi.

Zbog svih ovih odlika, klima na Pešteru veoma je slična klimi u Sibiru i predstavlja nešto blaži njen oblik.

Ipak, globalni porat temperatura nije zaobišao ni Pešter. Poslednjih godina temperature vazduha su sve više, zime sve toplije, a sneg neretko bude i retka pojava tokom pojedinih godina ili ga bude u manjim količinama, što je slučaj ove godine.

Ove zime temperature vazduha i na Pešteru često su bile znatno iznad nula stepeni, a snega je bilo u vrlo malim količinama. Temperature su dostizale i 15 stepeni, a najhladniji deo zime bio je sam kraj januara i početak februara i tada se minimalna temperatura vazudha spustila do minus 23.

Sve u svemu i da se narednih godina nastavi dalji porast temperatura, Pešter će ostati deo Srbije sa najhladnijim zimama i deo Srbije koji će se uvek odlikovati veoma oštrim, neretko i nepredvidivim vremenskim uslovima.