GODIŠNICA SMRTI NAŠEG NAJPOZNATIJEG PESNIKA! Život mu obeležila tragična ljubav, izgubio je četvoro dece, a nastavio da posvećuje pesme ženi čak i posle njene smrti

Danas se obeležava 119 godina od smrti Jovana Jovanovića Zmaja, našeg najpoznatijeg pesnika, koji je nakon tragične smrti njegove cele porodice, posvetio život radu i pisanju pesama koje i danas usrećuju decu širom regiona.

Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) bio je srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac i lekar. Smatra se za jednog od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa.

Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima.

Detinjstvo je proveo u Novom Sadu, nakon čega je otišao na studije prava i medicine u Beč. 1860. godine se vratio u Novi Sad i, kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika, postao je službenik u opštinskom sudu. Na toj funkciji se kratko zadržao jer ga je privukao književni rad pa je pokrenuo časopis "Javor" i satirični list "Komarac".

Foto: printskrin/youtube.com

1861. godine je upoznao svoju buduću suprugu. Njegova sestra od tetke, Pava Nešković, se razbolela pa joj je Jovan došao u posetu. Negovala ju je Eufrosina koja je pesniku zapala za oko.

Pošto je bio stidljiv, nije se usudio da joj otkrije svoja osećanja, već ih je iskazivao u pesmama koje je čitao sestri. Tako je započeo zbirku "Đulići" (od turske reči Gül koja znači ruža) u kojoj je opevao svoju ljubav prema devojci. Skupio je hrabrost i napisao joj pismo u kojem ju je nazvao imenom jednog od najlepših cvetova, Ruža. Strahujući od odgovora, otišao je iz Novog Sada, a po povratku ga je sačekalo pismo u kome mu Ruža otkriva da njeno srce njemu pripada.

1862. godine su se venčali, a slavlju su prisustvovali mnogi učeni ljudi poput Jovana Đorđevića, Jakova Ignjatovića, Svetozara Miletića, itd.

Foto: printskrin/youtube.com

Tada su nastale neke od najlepših Zmajevih pesama: "Kaži mi, kaži, kako da te zovem", "Tijo noći moje sunce spava", "Zaspala si, a ja budan", i druge u kojima opisuje najsrećniji period svog života koji je kratko trajao.

Onda su usledile tragedije koje će obeležiti pesnikov život i zauvek ga promeniti.

Sin Mirko je umro kada je imao tri godine, a ćerka Tijana sa tri meseca. Utehu su tražili trećem detetu u Savi, ali on je umro nakon nedelju dana. Četvrto dete, Jug, je umro na rođenju.

Rodivši Smilju, Ružino srce nije moglo da izdrži toliku patnju pa se i ona brzo upokojila.

Nesrećnom pesniku je ostala samo ta devojčica koja je živela svega dve godine. Iako je bio lekar, nije mogao da ih spase od tuberkuloze za koju, u tom periodu, nije bilo leka.

U međuvremenu se vratio u Novi Sad i otvorio je ordinaciju. Nekoliko godina kasnije je počeo da živi u Pančevu gde je pokrenuo list "Žiža".

Foto: printskrin/youtube.com

Zmaj je ženi i deci napravio spomen u vidu zbirke pesama "Đulići uveoci" u kojoj opisuje svoju bol zbog strašnih gubitaka koje je doživeo. Okrenuo se svoj deci ovog sveta i za njih je uređivao časopise "Neven", "Kolarac", itd.

Jovan je pokojnoj Smilji uzeo dadilju, Mariju Kostić, koja je imala dve ćerke Macu i Anku. Nakon njene smrti, devojčice je prihvatio kao svoje i sa novom porodicom se preselio u Beograd. Tu je obavljao privatnu praksu i postao je dramaturg Narodnog pozorišta.

Nekoliko godina kasnije, sa Marijom i devojčicama se preselio u Zagreb. Živeli su blizu pozorišta da bi Maca i Anka mogle da uče glumu.

Međutim, i one su uskoro preminule zbog čega se pesnik, skrhkan bolom, vratio u Sremsku Kamenicu koja se nekada, u njegovu čast, zvala i Zmajeva Kamenica.

Utehu je pronalazio u radu. Prevodio je mađarsku književnost, posebno mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija, zatim Geteova, Hajneova, Puškinova i Ljermontova dela.

Foto: Istorijskizabavnik.rs

14. juna 1904. godine je preminuo u snu i otišao je kod svoje Ruže i dece. Sahrani je prisustvovalo mnogo ljudi koji su oplakivali pesnikovu smrt i tužan život.

U njegovu čast, Matica srpska je ustanovila Zmajevu nagradu koja se dodeljuje za poeziju na srpskom jeziku, organizuje Zmajeve dečje igre u Novom Sadu koje predstavljaju najveći dečji festival u Srbiji i dodeljuje Povelju Zmajevih dečjih igara kao priznanje za stvaralački doprinos književnosti za decu.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.