NA NAŠU PRESTONICU BAČENO JE HILJADE BOMBI - BROJ ŽRTAVA NIKADA NIJE UTVRĐEN! Danas se obeležava Dan sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji

Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, kada je u jutarnjim časovima počeo vazdušni napad nacističke Nemačke na Beograd.

Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča 27. marta, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu. I pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegne rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala. Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.

Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 06.30 sati, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.

Foto: wikimedia.org

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih.

U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke. Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Staro zdanje biblioteke zahvatio je požar koji nije ugašen.

Tim povodom ministarka kulture Maja Gojković će kao specijalna izaslanica predsednika Republike položiti cveće i simbolično ostaviti knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, a predstavnici Grada Beograda će takođe na različitim lokacijama položiti cveće.

Foto: Beoinfo

Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević. Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.

Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, pukovnik Vladimir Vauhnik.

Za vreme masovnog bombardovanja jugoslovenskih gradova na hiljade civila je izgubilo život, a došlo je i do značajnih materijalnih razaranja, poput uništenja privrednih, obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih zdanja. Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.