STARI ZANATI KOJE SMO ZABORAVILI! Evo čime su se bavile abadžije, mutavdžije, rabažije, opančari, kujundžije

Pre samo stotinak godina biti zanatlija u Srbiji je bio cenjen i častan izvor prihoda koji je omogućavao težak, ali pošten život. Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama, a posao su vodili majstori koji su za svaku specijalnost imali poseban naziv.

Potreba za starim zanimanjima nije prestala, sve je teže pronači majstora kovača da otkuje kosu, napravi sekiru, potkuje konja ili bilo sta slicno od starih zanata.

Činjenica da su možda donekle i zaboravljeni, ne umanjuje vrednost sertifikacije za mnoge stare zanate, budući da je ipak primetna velika potražnja za kvalifikovanim radnicima tih profila. Donosimo vam primere naših prelepih, ali zaboravljenih zanata.

Abadžija

Abadžija je zanatlija, koji od abe- jako grubog vunenog materijala, sukna- pravi narodne nošnje.

Grnčar

Grnačarstvo je jedan od najstarijih zanata kojima se čovek bavio još od davnina. Ove zanatlije biraju odgovarajuću vrstu žemlje, koju potom mešaju sa vodom, a zatim je mese. Ovim postupkom dobijaju testastu masu od koje prave najrazličitije oblike.

Foto: Printskrin/ RTS

Ovaj zanat se nekada isključivo radio samo ručno pa je trebalo više vremena da se napravi posuđe. Sa pronalaskom grnčarskog točka, postupak izrade predmeta je znatno brži.

Svi predmeti koji su se ovim postupkom pravili, stavljali su se u hledovinu ili na promaju da se dobro osuše. Nakon toga, po želji su se premazivali i oslikavali raznim bojama.

Potom se grnčarija pekla u specijalnim pećima na drva. Pečenje je, u zavisnosti od veličine redmeta, trajalo od nekoliko sati do nekoliko dana. Nakon pečenja, grnčarija se pažljivo hladi, što zahteva veliku veštinu zanatlije.

Ovaj zanat nije u potpunosti ugašen u Srbiji. Pojedini delovi naše zemlje i danas su i te kako pozani po sovom zanatu. Takvo je i selo, koje se nalazi nedaleko od Užica, Zlakusa, u kome se nalazi veoma kvalitetna glina, koja se mešenjem sa kvarcnim mlevenim kamenom koristi za izradu posuđa za pečenje.

Veliki broj umetnika danas se, takođe, bavi grnačarijom.

Mutavdžija

Drugi naziv za mutsvdžije je pletilja ili tkač. Ovaj stari zanat podrazumeva tkanje seoskih torbica od kozije dlake u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača ili rakija kada se išlo u rad na njivu. Često su se u te torbice pakovale stvari deci za školu. Svaki kraj je imao svoju kombinaciju boja, kao znak raspoznavanja na torbicama.

Foto: Instagram/cutedogsworldwide

Postoje i mutavdžije prave i korpe, takozvane korpar-mutavdžije. Korparstvo je počelo da se razvija u Srbiji početkom 20. veka. Korpar-mutavdžije prave korpe od pruća crvene vrbe.

Majstori – korpari najčešce pletu na različitim drvenim kalupima i za svaki proizvod postoji drugi kalup.

Danas se proizvodi od pruća najčešće mogu nabaviti na vašarima. Variraju od malih suvenira, preko nameštaja od pruća do izrade raznih korpi za praktičnu upotrebu u domaćinstvu.

Odžačar

Odžačari su čistili gar iz dimnjaka, koji je ometao gorenje peći u vreme kada se grejalo i kuvalo u pećima na drva. Ove zanatlije su bile poznate po svojoj četki koja je montirana na dugačkoj sajli i kojojm su se čistili dimnjaci. Pošto se često događalo i da neki predmet zapadne u odžak, odžačati su nosili i tešku gvozdenu kuglu, kojom bi čistili odžake od tih predmeta.

Foto: Informer

Najprepoznatljiviji su bili po svojim odelima crne boje i licu koje je skoro uvek bilo garavo. Nosili su o male crne kapice.

Smatralo se da sresti odžačara znači sreću i pri susretu sa odžačarom je trebalo zavrnuti u krug jedno dugme na sebi (ali ne toliko da se otkine). Srećom se smatralo i ako se „ukrade“ dlaka iz odžačarske četke, kad on „ne vidi“.

Rabadžija

Rabadžija je najčešće sa volovskom zapregom radio „u nadnicu“.  I, mada su volovi bili sporiji od konjske zaprege, daleko su bili snažniji i mogli su više da vuku. Ovo zanimanje postoji još u Srbiji i prisutno je naročito tamo gde su putevi loši. Danas rabadžije uglavnom izvlače drveće iz šume do puta.

Opančari (obućari)

Opančar je zanatlija koji se bavi ručnom izradom obuće, pre svega opanaka.Svoj procvat na teritoriji Srbije ovaj zanat doživljava u period od druge polovine devetnaestog do pedesetih godina 20. veka. Već od polovine 20. veka ovaj zanat počinje da se gubi.

Foto: RINA

Danas u Srbiji postoji samo nekoliko opančarskih zanatskih radnji, a opanci se prodaju uglavnom kao suveniri ili za potrebe folklornih grupa, kao deo narodne nošnje. Budući da je reč o zanatu koji spade u tradicionalno narodno stvaralaštvo, Pravilnikom Ministarstva privrede Republike Srbije stavljen je i pod zaštitu zakona.

Kujundžija

Za ovaj zanat se može reći da spada pod jednu vrstu umetnosti. Kujundžije se bave izradom ukrasnih predmeta, najčešće nakita. Nekada su kojundžije sve ručno radile, a za svoj posao su koristile prost alat. Danas zlatari, za obradu materijala i izradu ukrasa koriste savremenu tehnologiju i razne vrste dragog kamenja.

Najčešći proizvod ovih zanatlija je nakit poput prstenja, burmi, minđuša, šnali, broševa, ogrlica, narukvica... 

Foto: informer.rs

Pored izrade ukrasnih predmeta zlatari se bave i gravurom tako da na svojim proizvodima (ili na proizvodu koji im se donese) graviraju slova, reči ili čitave crteže. U novije vreme zlatari se bave i ukrašavanjem ručnih i džepnih časovnika ili metalnih upaljača. Pored izrade i obrade ukrasa i nakita zlatari se u novije vreme bave pozlatom ili posrebrivljanjem nakita ili nekih drugih predmeta.

Berberin (brica)

Pod berberinom se uglavnom podrazumeva muški frizer dok se ženski frizer bavi damama i ima daleko složeniji posao. Berberska stolica je stolica sa rukohvatima i naslonom za glavu. Može se okretati u krug i dizati i spuštati.

Sem što su uređivali muškarcima kosu, brkove i bradu, brice su često preuzimale na sebe i uloge lekara, pa su u nedostatku istih ljudima kačili pijavice i vršili rituale obrezivanja.

Sarač

Sarač je stari srpski zanat. To je zanatlija koji izrađuje predmete od kože, pre svega sedla, opasače, kajase, futrole za vatreno oružje, bičeve i novčanike. U srednjem veku zabeleženo je da ovu opremu izrađuju majstori-sarači.

Sarač izrađuje proizvode ručno, dok među najpoznatijim alatima je saračko šilo i igla kojom se ručno ušiva. Alat je mnogobrojan i podrazumeva mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa.. Proizvode saračkog zanata krasi izuzetno kvalitetna izrada proizvoda. Veština obrade kože-izbor, načini štavljena; kao i razvoj zanata-zanatlije, esnafi, alat, proizvodi čine ”Sarački zanat”.

Bombondžije

Ovaj zanat podrazumeva proizvodnju bombona. U tu svrhu se najčešće koristio šećer, sa raznim ekstraktnim dodacima i bojama. Od istog materijala su pravljeni i štapići u obliku lula, poznati i kao luluce.

Foto: Pixabay

Bombondžija je svoje proizvode prodavao u svojoj Bombondžijskoj radnji. U vreme pijačnih dana, vašara ili sabora, bombondžija bi izlazio iz radnje i na pokretnoj tezgi ili na kolicima bi prodavao svoje proizvode.

Pored bombona, bombondžije su prodavale i šećerne table, ratluk, karamele i druge slatkiše.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.