TANKA JE LINIJA IZMEĐU LEKA I OTROVA! Od bajanih vodica Baba Anujke umrlo najmanje 50 ljudi, ona je prvi SRPSKI SERIJSKI UBICA!

Predavanje u okviru izložbe "Tanka linija između leka i otrova", Baba Anujka, rađanje jedne knjige, biće održano u četvrtak 20. aprila u 19 časova u Muzeju u Zrenjaninu.

Povod za predavanje Šimona Đarmatija, autora knjige i dokumentarnog filma o najpoznatijoj trovačici i serijskom ubici sa naših prostora, iz Banata, Baba Anujki je upravo aktuelna izložba "Tanka linija između leka i otrova".

- Krajem 19. i početkom 20. veka u panonskoj ravnici trovački zanat doživeo je procvat i donosio ogroman profit. Najbolji takav „zanatlija“ na prostoru Banata bila je Ana Drakšin iz sela Vladimirovca, poznatija kao baba Anujka, koja je vračala, trovala, varala i pljačkala lakoveran i nesrećan svet, a smatra se da je njenom krivicom umrlo oko pedeset ljudi, dok neki misle da broj stradalih premašuje i stotinu - kaže autor knjige Šimon Đarmati, uz napomenu da za  razliku od direktnih trovača, njen je posao bio donekle lagodniji, jer često nije ni znala kako žrtva izgleda, ni kako se zove, a njeno je bilo samo da zna kakvog je zdravlja i težine onaj koji pravi problem i da za dobre pare proda svoj čudesni napitak, svoju „bajanu vodicu“. 
  

Foto: printscreen

 - Pritom, neretko je umišljala da ne čini nikakvo loše delo, već da pomaže ljudima u nevolji. Tvrdila je da zna medicinu bolje od bilo kog lekara i da je svaki njen lek pomogao, uz tvrdnjj da je dobročiniteljka siromašnom i neukom svetu - naglašava profesor Šimon A. Đarmati u svojoj knjizi, koja je plod višegodišnjeg rada i istraživanja, zasnovanog isključivo na činjenicama i dostupnim zapisima i koja predstavlja iscrpan dokument o jedinstvenim zločinima. 

Izložba u zrenjaninskom Muzeju traje do 29.aprila, a nadlezni kustos je etnolog Branka Sikimić.

Izložba zahvaljujući saradnji muzeja nauke i tehnike i istorije farmacije

 

Izložba "Tanka linija između leka i otrova" rezultat je saradnje Muzeja nauke i tehnike, Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta i Etnografskog muzeja iz Beograda, sa idejom da se jasno ukaže dinamična granica između leka i otrova i važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća.

Tanka je granica između leka i otrova

 

Fenomen granice između leka i otrova sagledavan je kroz prizmu istorije nauke i nasleđa farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područje Srbije.