PET NAJVEĆIH REKA U SRBIJI! Legenda kaže da su u rukavcu jedne nekada boravili zmajevi

Ukoliko želite da napravite kratak, osvežavajući odmor daleko od betona i buke grada, reke u Srbiji su jedno od najboljih rešenja.

Možete uživati u laganom odmoru i šetnji na obali ravničarskih reka ili se okušati u ekstremnim sportovima i probati da ukrotite planinske brzake. U svakom slučaju, doživećete nezaboravno iskustvo.

Dunav

Dunav je druga najveća reka u Evropi, a prvi ukoliko se ne računa i evroazijski deo kontinenta. Od pamtiveka je ova moćna reka bila presudna za razvoj civilizacija, pa prve tragove života na evropskim prostorima možemo pronaći baš na njegovim obalama.

Protiče kroz čak deset zemalja, u kojim na njemu leže čak četiri glavna grada. To je više prestonica nego na toku i jedne druge reke. Među njima je, naravno, i Beograd, smešten na lokaciji koja se smatra jednom od najlepših na svetu. Prve naseobine iznikle su na plodonosnoj obali Dunava veoma davno, još pre nego što je podignuta za nas već drevna Beogradska tvrđava.

Tvrđave i jesu jedan od zaštitnih znakova ove reke. Ako zakrstarite njenim tokom, na liticama i uzvišenjima kraj Dunava videćete veliki broj raznolikih utvrđenja. Nad rekom se izdiže čuvena Petrovaradinska tvrđava, najprepoznatljiviji simbol Novog Sada. Najbolje očuvano utvrđenje, Smederevska tvrđava, takođe se nalazi kraj same reke, kao i popularna turistička atrakcija Golubac.

Foto: Informer

Krstarenje Dunavom nezaboravan je doživljaj koji svake godine oduševljava veliki broj turista. Na ovim turama posetioci imaju priliku da vide kako se troma ravničarska reka nakon prolaska kroz Gvozdenu kapiju transformiše u pravu silu prirode. Tok Dunava oduvek je bio mesto mnogih tajni, predanja, priča i bogate istorije. On šapuće priču o zaboravljenim vremenima, pa je zato uvek zanimljiv za posetu.

Tisa

Putovanje Tise započinje u dalekoj Ukrajini, na nama dalekom šumovitom masivu Karmarošu. Na svojoj dugoj pustolovini kroz evropski kontinent Tisa prolazi kroz čak pet država. Za svaku od njih igrala je važnu ulogu, podarivši im plodnu zemlju i predele krajolike svojih obala.

Kao što je slučaj i sa Dunavom, i Tisa je podarila život mnogim gradovima. Najzanimljiviji grad na srpskom toku Tise je Bečej, maleni grad bogate istorije i neverovatnog šarma. Centar Bečeja veoma je simpatičan i ukrašen divnom arhitekturom, ali se najveće blago Bečeja ipak ne nalazi tu. U pitanju je Fantast, misteriozno zdanje koje se smatra jednom od najlepših palata u Vojvodini.

Foto: N.Subotić

Tisa je poznato i po jednom bajkovitom fenomenu, koji postoji samo na njoj i na dalekim i misterioznim rekama Kine. Jednom godišnje čitava površina Tise ,,procveta” i tada je površina vode prekrivena desetinama hiljada neobičnih stvorenja. Reč je o insektu tiski cvet, čiji čitav život traje samo jedno veče. Da bi uživo doživeli retki fenomen, žitelji i turisti svake godine se spuštaju na Tisu i iščekuju ovaj događaj.

Sava

Nekada je reka Sava važila za najdužu reke Jugoslavije i predstavljala sponu između tri velika grada u zemlji, Beograda, Zagreba i Ljubljane. Sava je jedna od najdužih reka u Evropi i jedna od malobrojnih evropskih reka te dužine koje se ne ulivaju neposredno u more, već u drugu, veću reku.

Statistika kaže da na obalama Save živi neverovatnih osam miliona ljudi. Tome su zahvalni veliki gradovi koji su nicali svuda duž njenog živototvornog toka. Na obali Save rođen je jedan od najlepših gradova Srbije, lepo uređeni Šabac. Istorija ovog grada uvek je bila burna, što ga čini zanimljivim mestom za posetu.

Foto: Tanjug

Duž čitavog toka reke javila su se mnogobrojna prelepa mesta za odmor i relaksaciju. Jedan od bisera prirode je oaza zelenila po imenu Zasavica. Nastala je u danas napuštenom koritu Save i tako podarila dom brojnim ugroženim vrstama. Legende kažu da su u rukavcima Save nekada boravili zmajevi, ali i mnoga druga fascinantna bića…

Velika Morava

Činjenica da je ona najveća reka čiji se tok nalazi samo u granicama Srbije opravdava njeno grandiozno ime. Njen tok bio je od presudne važnosti kroz čitavu istoriju Srbije. Pomoravlje je predstavljalo kolevku Srbije kneza Lazara, koja je po reci i dobila naziv Moravska Srbija. I danas se u njenoj blizini mogu naći kulturna dobra od neprocenjive vrednosti.

Ćudljiva i nepredvidljiva, Velika Morava istovremeno daruje život, ali ga i uništava. Njeni meandri podarili su plodnu zemlju, ali su česte poplave i nepredvidljiva narav mnogo puta ugrožavali naselja na samoj obali. Jedino veće naselje na obali Velike Morave je Ćuprija, gradić poznat po jednom od najlepših srednjovekovnih manastira.

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Drina

Drina je reka po veličini, ali je verovatno prva po svojoj lepoti. Poznata je po božanstvenom izgledu svojih meandara i kanjona, kao i po čistoći i bistrini vode. Zbog svega ovoga odmor na Drini postaje sve popularnija turistička aktivnost, pogotovo tokom vrelih letnjih meseci.

Tok reke meandrira kroz neke od najlepših predela u čitavoj zemlji i okružen je mnogobrojnim čuvenim znamenitostima. U samom rečnom koritu nalazi se jedan od prepoznatljivijih simbola Srbije, čuvena kućica na Drini. Dva izuzetno kulturno važna grada, Bajina Bašta i Loznica, takođe svoje postojanje duguju ovoj reci.

Foto: Informer DN

Kroćenjem ove silovite reke nastalo je nekoliko neodoljivih veštačkih jezera, koja su sada pretvorena u popularne turističke destinacije. U centru pažnje nalazi se Perućac, jezero neobične tirkizne boje, okuženo kućicama i bungalovima savršenim za beg od rutine. Krstarenje Drinom još jedna je nezaboravna atrakcija ovog kraja. Vodi kroz dugi, živopisni kanjon sve do čuvenog Višegrada.

Svim rekama Srbije, bilo da su tromi ravničarski divovi ili neukrotive planinkse pritoke pune bukova i brzaka, zajedničko je jedno. Sve one nude divan i osvežavajući odmor kraj šuma svojih voda. U nedostatku mora u Srbiji, reke dobijaju značajnu turističku ulogu i sve više se razvijaju i pripremaju da ugoste mnogobrojne turiste. Zato im treba dati priliku i otkriti sve pogodnosti i čari koje nude.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.