I DO 1.500 NOVIH RADNIH MESTA! Dvostruka korist, LJUDI ZARAĐUJU, A SRBIJA ČISTA
Podeli vest
Agendi zaštite životne sredine poslednjih godina posvećena je velika pažnja u našoj zemlji, a ka njenom daljem razvoju usmerene su akcije Vlade Srbije i resornog Ministarstva zaštite životne sredine. U skladu sa tim plan države je da ponovno vrati depozitni sistem za povrat ambalaže poznat kao "sistem kaucije".
Na osnovu sprovedenih istraživanja Centra za unapređenje životne sredine gotovo 95 odsto građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, a Ministarstvo zaštite životne sredine već je počelo konsultacije sa stručnjacima i ključnim privrednim subjektima za uvođenje ovog depozitnog sistema.
Nakon prve faze „ozelenjivanja“ benzinskih stanica, u okviru koje su postavljeni solarni paneli na osam NIS Petrol i Gazprom maloprodajnih objekata, kompanija NIS nastavila je sa ulaganjima u projekat instalacije fotonaponskih elektrana u okviru svoje maloprodajne mreže.
16.05.2023
13:51
Šta je depozitni sistem povrata ambalaže
Koncept povrata ambalaže podrazumeva da potrošači pri kupovini pića plaćaju dodatni iznos za samu ambalažu koji mogu da vrate pri ponovnom odlasku u
prodavnicu ili drugo mesto gde postoji mogućnost povrata novca. Tako se krajnji kupac finansijski motiviše da učestvuje u sistemu.
Sakupljanje ambalaže i refundacija depozita na prodajnim mestima može da se obavlja ručno ili putem automata u kojima se skuplja ambalaža. Uprkos tome što su automati skuplja opcija, imaju veliku prednost što mogu pomoću senzora i očitavanjem barkoda sa ambalaže da je sortiraju prema brendu, tipu materijala i boji.
Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u kaže da, iako je Ministarstvo započelo konsultativni proces u vezi sa unapređenjem sistema ambalažnog otpada, ne mora nužno da dovede do zaključka da je depozitni sistem za Srbiju najpovoljnije rešenje.
Ističe da bi građani Srbije uvođenjem depozitnog sistema na najdirektniji način bili uključeni u proces reciklaže, kao i da se na taj način nedvosmisleno podiže svest građana o značaju pojedinaca u zaštiti životne sredine.
- Rezultati bi se videli jako brzo, tako da bi priča o zaštiti životne sredine koja nekad ljudima zvuči apstraktno ili daleko, jer se suočavaju sa egzistencijalnim izazovima, bila direktno vidljiva - kaže ona.
Kako ističe, ljudima se ne bi pričalo o očuvanju nekih dalekih okeana i efektima staklene bašte nego o rekama iz njihove okoline.
- U ovom slučaju bi im konkretno reka, jezero ili kupalište u njihovoj neposrednoj blizini bilo čisto, ne bi nailazili na otpad duž puta, pešačkih staza... To je nešto što motiviše i na šta možete da nadograđujete priču o širem značaju zaštite životne sredine - napominje Knežević Mitrović.
Ona se osvrnula na istraživanje koje je NALED sproveo i prema kome je utvrđeno da se ambalaže prikupljene na ovaj način mogu gotovo 100 odsto reciklirati.
- Prema podacima iz analize koju smo radili sa renomiranom britanskom konsultantskom kućom "Eunomia" vidimo da sistemi koji imaju depozit imaju mogućnost reciklaže prikupljenog materijala i do 90 odsto. Stoga smatramo da je to sistem koji bi na najbrži i najefikasniji način očistio Srbiju od otpada - kaže Sanja Knežević Mitrović.
Ističe da brojne analize pokazuju da stanovništvo vrlo brzo prihvati ovaj sistem, pogotovu u urbanim sredinama, gde se više priča o značaju recikliranja i značaju zaštite životne sredine.
- Ako ili kada ovaj sistem bude zaživeo u Srbiji, on mora biti dostupan svim domaćinstvima gde god da se nalaze. Za građane bi najbolja opcija bila kada bi na istom mestu mogli da vrate ambalaže različitog materijala - napominje Knežević Mitrović.
Depozitni sistem ne isključuje primarnu selekciju otpada, on zapravo predstavlja nadogradnju sistema primarne selekcije. Sakupljeni materijal je ovde višeg kvaliteta, odnosno manje je zaprljan od ambalaže koja je prikupljena na klasičan način iz komunalnog otpada, a to proizvođačima pića dozvoljava da te reciklirane boce, ponovo koriste za proizvodnju nove ambalaže za pića.
- Ambalaža odnosno materijali koji budu definisani da ulaze u depozitni sistem se vraćaju na mesta za prikupljanje i tom prilikom dobija se povratni depozit u određenom iznosu. Potrošači plaćaju depozit kada kupe proizvod i uzimaju ga nazad kad ambalažu donesu na neku od predviđenih lokacija. Ukoliko potrošač odluči da ne vrati iskorišćenu ambalažu, odnosno da je odloži zajedno sa komunalnim otpadom, gubi pravo na povrat depozita - kaže ona.
Objašnjava da se mesta za prikupljanje prazne ambalaže mogu naći u maloprodajnim objektima ili na centralizovanim lokacijama gde se može deponovati na veliko.
- U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju u maloprodajnom objektu ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Prikupljena prazna ambalaža bi se zatim reciklirala idealno u novu ambalažu ili alternativno u neke druge svrhe. Ovaj sistem podseća na "kaucijski sistem" koji smo nekada imali za staklenu ambalažu, ali se on bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i maloprodajnog objekta, dok depozitni sistem podrazumeva sistemsko rešenje ovog pitanja kroz osnivanje centralne depozitne organizacije koja bi bila zadužena za ukupno funkcionisanje ovog sistema - objašnjava Knežević Mitrović.
Ovaj sistem omogućava povećanje stope reciklaže i istovremeno smanjuje količinu otpada što na kraju rezultira smanjenjem efekta staklene bašte, jer se troši manje sirovine za proizvodnju nove ambalaže. Pored toga, otvara prostor za stvaranje novih radnih mesta.
- Sa druge strane depozitni sistem bi konkretno u Srbiji mogao da dovede i do otvaranja novih radnih mesta. Prema "Eunomia" studiji neophodno bi bilo između 1.000 i 1.500 novih radnih mesta da bi sistem dobro funkcionisao - navodi Knežević Mitrović.
Ipak, ona napominje da su ograničenja ovog sistema njegova složenost i to što utiče na veliki broj privrednih subjekata na najrazličitije načine jer su podrazumeva sistemske izmene.
- Tu govorimo o izmenama u proizvodnji ambalaže i njenom dodatnom obeležavanju i serijalizaciji, o povećanju cene proizvoda koji ulaze u depozitni sistem, o logističkim ograničenjima maloprodaje u Srbiji i slično. To sve vuče sa sobom velika finansijska ulaganja svih u procesu i zato je bitno da se što preciznije i bolje uradi analiza trenutnog stanja i predvide sve okolnosti - kaže ona i dodaje da se depozitni sistem obično odnosi samo na ambalažu za piće, a ne i na ambalažu drugih proizvoda, kao što je na primer otpad od kućne hemije.
Koliko se u Srbiji proizvodi plastične ambalaže
Prema podacima Agencije za zaštitu životnu sredinu u 2021. godini u Srbiji količina koja se plasira na tržište Srbije je iznosila preko 46.000 tona PET ambalaže. Knežević Mitrović ističe da je, kada se govori o sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, bitno analizirati sve ambalažne materijale u koje spadaju PET, ALU limenke, staklena ambalaža, ali i ambalažu od višeslojnog kartona.
- Činjenica je da je najveći vetar u leda u Evropskoj uniji za uvođenje depozitnih sistema bila Direktiva o jednokratnoj plastici, ali mi ovde želimo da se fokusiramo na ukupan ambalažni otpad, jer je važno da se prikuplja i reciklira sav ambalažni otpad i da u tom procesu sakupljanja taj materijal bude što čistiji kako bi mogao što bolje da se iskoristi - kaže ona.
Prema njenim rečima, aluminijumske limenke i staklo mogu se beskonačno reciklirati, a da pritom u tom procesu ne ostaje gotovo nikakav otpad.
- Zbog toga je bitno sagledati ceo sistem i koja rešenja za sakupljanje bi bila najisplativija za svaki pojedinačni materijal i na bazi toga doneti odluku o daljem unapređenju sistema ambalažnog otpada. Sistem mora biti efikasan i ekonomičan, a sa druge strane potrebno je prikupiti što veće količine čistog materijala koji se dalje može koristiti - zaključuje ona.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon prve faze „ozelenjivanja“ benzinskih stanica, u okviru koje su postavljeni solarni paneli na osam NIS Petrol i Gazprom maloprodajnih objekata, kompanija NIS nastavila je sa ulaganjima u projekat instalacije fotonaponskih elektrana u okviru svoje maloprodajne mreže.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je u Kolegijumu Informer televizije da je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas juče, na sahrani oca njegove doskorašnje poslanice Sonje Pernat, izvređan od svojih najbližih saradnika.
Ne tako davno opozicija se okupila pod parolom "Srbija protiv nasilja". Međutim, sve vreme smo od njih mogli da vidimo samo nasilje. Nasilje nisu nikada osudili nite se distancirali od njega, čime jasno stavljaju do znanja da su batine i uvrede, za njih, opravdani i legitiman način političke borbe.
Aleksandar Ivković iz European Western Balkans srušio je snove opozicije, i to baš na njihovoj tajkunskoj televiziji N1, kada je kazao da predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije moguće, kako kaže, "srušiti na dugme".
Ideolog opozicije Jovo Bakić besan je na tajkuna i lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa toliko da ne želi ni ime da mu spomene, ističući da je najbogatiji čovek koji kontroliše medije!
Politikolog Srđan Majstorović iz Centra za Evropske studije ponovio je zaa opozicioni medij N1 da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedini lider u Evropi koji nije uveo sankcije Ruskoj federaciji.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Nisam ni slutila šta se dešava... Činilo mi se da je trajalo dugo, ali u stvari sve je trajalo dva minuta, izjavila je na današnjem suđenju Kecmanovićima, nastavnica istorije Tatjana Stevanović koju je dečak ubica teško ranio 3. maja tokom krvavog pira koji je izveo u OŠ " Vladislav Ribnikar" na Vračaru.
Tatjana Stevanović je danas dala izjavu u parničnom postupku koji je pokrenula protiv Vladimira i Miljane Kecmanovića zbog nadoknade nematerijalne štete. Ona je do detalja opisala kako je izgledao kobni dan. Između ostalog navela je kako se nakon krvavog pira, trgne i na vatromet, na iznenadne situacije, kada vidi oružje na filmu i kako je uznemirava i ono što nikad nije.
Nedelju dana traje hajka za ubicom Alijom Balijagićem koji je prošlog petka ubio brata i sestru, Jovana i Milenku Madžgalj u njihovoj kuću u Sokolcu, a onda pobegao u šumu. Stručnjaci kažu da je nepojmljivo je da čovek u tim godinama toliko dugo izbegava poteru i da postoje tri načina kako će se potera za njim završiti.
Nekadašnji srpski košarkaši Mile Ilić i Duško Savanović kažu da bi Crvena zvezda i Partizan nakon sudijskih krađa u 6. kolu Evrolige trebalo da istupe iz tog takmičenja! Beogradski večiti rivali žestoko su oštećeni u utakmicama protiv Žalgirisa i Monaka u prethodnoj rundi, a prema rečima nekadašnjih reprezentativaca naše zemlje, jedno od rešenja je napuštanje elite i prelazak u FIBA Ligu šampiona.
Srpski golman Stefan Čupić, trenutno član litvanskog kluba Transinvest, privukao je pažnju sportskih fanova nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju iz Žalgirio arene.
Andrija Maksimović, mlada zvezda Crvene zvezde, postao je najtraženiji igrač srpskog šampiona ove sezone, mnogi klubovi su se otimali, a sada znamo da su pojedini otpali iz priče.
Američki košarkaš Džonatan Motli (29) samoinicijativno je napustio Hapoel iz Tel Aviva, a košarkaški insajderi smatraju da je njegova sledeća stanica - Crvena zvezda!
Sud u Vladivostoku osudio je nekadašnjeg službenika generalnog konzulata SAD u tom gradu na istoku Rusije - Roberta Šonova na četiri godine i deset meseci zatvora.
Kandidat za predsednika SAD iz Republikanske partije Donald Tramp obećao je da će „rastaviti“ Rusiju i Kinu ukoliko pobedi na predstojećim izborima. Tokom razgovora sa Takerom Karlsonom istakao je i da je Amerika postala zemlja glupaka, koju vode neadekvatni ljudi.
Pucnjava, povezana sa trgovinom drogom u zapadnoj Francuskoj, dogodila se sinoć prilikom čega je povređeno petoro ljudi, među kojima je i jedan tinejdžer, rekao je ministar unutrašnji poslova -Bruno Retaileau.
Slavna glumica Demi Mur važi za jednu od najlepših žena na svetu, ali ono što je od sebe uradila povodom praznika "Noć veštica" šokiralo je i javnost i njene fanove.
Glumac Zoran Rankić, poznat po ulozi Popare iz 2Srećnih ljudi" u penziju je otišao tako što je ostavio oproštajnu poruku kolegama iz Beogradskog dramskog pozorišta, skočio kroz prozor i pobegao.
Manekenka Hajdi Klum je u Njujorku organizovala godišnju zavavu za Noć veštica, 23. po redu. Ponovo je iznenadila svojim kostimom, baš kao i mnoge slavne ličnosti.
Posni pasulj prebranac je nezaobilazno jelo na slavskoj trpezi, a pripremljen na klasičan način biće toliko ukusan da će vam biti svejedno da li ga jedete topao ili hladan.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je o aktuelnim dešavanjima, braku sa Bojanom Karićem, te ubistvu Zorana Davidovića Ćande, na koje ju je upozorio muzičar Oliver Mandić.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer progovorila je o sukobu Seke Aleksić i Cece Ražnatović, ali i druženju sa jutjuberom Bakom Prasetom.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je napadima opozicije i tajkunskih medija, ali i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.