I DO 1.500 NOVIH RADNIH MESTA! Dvostruka korist, LJUDI ZARAĐUJU, A SRBIJA ČISTA
Podeli vest
Agendi zaštite životne sredine poslednjih godina posvećena je velika pažnja u našoj zemlji, a ka njenom daljem razvoju usmerene su akcije Vlade Srbije i resornog Ministarstva zaštite životne sredine. U skladu sa tim plan države je da ponovno vrati depozitni sistem za povrat ambalaže poznat kao "sistem kaucije".
Na osnovu sprovedenih istraživanja Centra za unapređenje životne sredine gotovo 95 odsto građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, a Ministarstvo zaštite životne sredine već je počelo konsultacije sa stručnjacima i ključnim privrednim subjektima za uvođenje ovog depozitnog sistema.
Nakon prve faze „ozelenjivanja“ benzinskih stanica, u okviru koje su postavljeni solarni paneli na osam NIS Petrol i Gazprom maloprodajnih objekata, kompanija NIS nastavila je sa ulaganjima u projekat instalacije fotonaponskih elektrana u okviru svoje maloprodajne mreže.
16.05.2023
13:51
Šta je depozitni sistem povrata ambalaže
Koncept povrata ambalaže podrazumeva da potrošači pri kupovini pića plaćaju dodatni iznos za samu ambalažu koji mogu da vrate pri ponovnom odlasku u
prodavnicu ili drugo mesto gde postoji mogućnost povrata novca. Tako se krajnji kupac finansijski motiviše da učestvuje u sistemu.
Sakupljanje ambalaže i refundacija depozita na prodajnim mestima može da se obavlja ručno ili putem automata u kojima se skuplja ambalaža. Uprkos tome što su automati skuplja opcija, imaju veliku prednost što mogu pomoću senzora i očitavanjem barkoda sa ambalaže da je sortiraju prema brendu, tipu materijala i boji.
Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u kaže da, iako je Ministarstvo započelo konsultativni proces u vezi sa unapređenjem sistema ambalažnog otpada, ne mora nužno da dovede do zaključka da je depozitni sistem za Srbiju najpovoljnije rešenje.
Ističe da bi građani Srbije uvođenjem depozitnog sistema na najdirektniji način bili uključeni u proces reciklaže, kao i da se na taj način nedvosmisleno podiže svest građana o značaju pojedinaca u zaštiti životne sredine.
- Rezultati bi se videli jako brzo, tako da bi priča o zaštiti životne sredine koja nekad ljudima zvuči apstraktno ili daleko, jer se suočavaju sa egzistencijalnim izazovima, bila direktno vidljiva - kaže ona.
Kako ističe, ljudima se ne bi pričalo o očuvanju nekih dalekih okeana i efektima staklene bašte nego o rekama iz njihove okoline.
- U ovom slučaju bi im konkretno reka, jezero ili kupalište u njihovoj neposrednoj blizini bilo čisto, ne bi nailazili na otpad duž puta, pešačkih staza... To je nešto što motiviše i na šta možete da nadograđujete priču o širem značaju zaštite životne sredine - napominje Knežević Mitrović.
Ona se osvrnula na istraživanje koje je NALED sproveo i prema kome je utvrđeno da se ambalaže prikupljene na ovaj način mogu gotovo 100 odsto reciklirati.
- Prema podacima iz analize koju smo radili sa renomiranom britanskom konsultantskom kućom "Eunomia" vidimo da sistemi koji imaju depozit imaju mogućnost reciklaže prikupljenog materijala i do 90 odsto. Stoga smatramo da je to sistem koji bi na najbrži i najefikasniji način očistio Srbiju od otpada - kaže Sanja Knežević Mitrović.
Ističe da brojne analize pokazuju da stanovništvo vrlo brzo prihvati ovaj sistem, pogotovu u urbanim sredinama, gde se više priča o značaju recikliranja i značaju zaštite životne sredine.
- Ako ili kada ovaj sistem bude zaživeo u Srbiji, on mora biti dostupan svim domaćinstvima gde god da se nalaze. Za građane bi najbolja opcija bila kada bi na istom mestu mogli da vrate ambalaže različitog materijala - napominje Knežević Mitrović.
Depozitni sistem ne isključuje primarnu selekciju otpada, on zapravo predstavlja nadogradnju sistema primarne selekcije. Sakupljeni materijal je ovde višeg kvaliteta, odnosno manje je zaprljan od ambalaže koja je prikupljena na klasičan način iz komunalnog otpada, a to proizvođačima pića dozvoljava da te reciklirane boce, ponovo koriste za proizvodnju nove ambalaže za pića.
- Ambalaža odnosno materijali koji budu definisani da ulaze u depozitni sistem se vraćaju na mesta za prikupljanje i tom prilikom dobija se povratni depozit u određenom iznosu. Potrošači plaćaju depozit kada kupe proizvod i uzimaju ga nazad kad ambalažu donesu na neku od predviđenih lokacija. Ukoliko potrošač odluči da ne vrati iskorišćenu ambalažu, odnosno da je odloži zajedno sa komunalnim otpadom, gubi pravo na povrat depozita - kaže ona.
Objašnjava da se mesta za prikupljanje prazne ambalaže mogu naći u maloprodajnim objektima ili na centralizovanim lokacijama gde se može deponovati na veliko.
- U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju u maloprodajnom objektu ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Prikupljena prazna ambalaža bi se zatim reciklirala idealno u novu ambalažu ili alternativno u neke druge svrhe. Ovaj sistem podseća na "kaucijski sistem" koji smo nekada imali za staklenu ambalažu, ali se on bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i maloprodajnog objekta, dok depozitni sistem podrazumeva sistemsko rešenje ovog pitanja kroz osnivanje centralne depozitne organizacije koja bi bila zadužena za ukupno funkcionisanje ovog sistema - objašnjava Knežević Mitrović.
Ovaj sistem omogućava povećanje stope reciklaže i istovremeno smanjuje količinu otpada što na kraju rezultira smanjenjem efekta staklene bašte, jer se troši manje sirovine za proizvodnju nove ambalaže. Pored toga, otvara prostor za stvaranje novih radnih mesta.
- Sa druge strane depozitni sistem bi konkretno u Srbiji mogao da dovede i do otvaranja novih radnih mesta. Prema "Eunomia" studiji neophodno bi bilo između 1.000 i 1.500 novih radnih mesta da bi sistem dobro funkcionisao - navodi Knežević Mitrović.
Ipak, ona napominje da su ograničenja ovog sistema njegova složenost i to što utiče na veliki broj privrednih subjekata na najrazličitije načine jer su podrazumeva sistemske izmene.
- Tu govorimo o izmenama u proizvodnji ambalaže i njenom dodatnom obeležavanju i serijalizaciji, o povećanju cene proizvoda koji ulaze u depozitni sistem, o logističkim ograničenjima maloprodaje u Srbiji i slično. To sve vuče sa sobom velika finansijska ulaganja svih u procesu i zato je bitno da se što preciznije i bolje uradi analiza trenutnog stanja i predvide sve okolnosti - kaže ona i dodaje da se depozitni sistem obično odnosi samo na ambalažu za piće, a ne i na ambalažu drugih proizvoda, kao što je na primer otpad od kućne hemije.
Koliko se u Srbiji proizvodi plastične ambalaže
Prema podacima Agencije za zaštitu životnu sredinu u 2021. godini u Srbiji količina koja se plasira na tržište Srbije je iznosila preko 46.000 tona PET ambalaže. Knežević Mitrović ističe da je, kada se govori o sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, bitno analizirati sve ambalažne materijale u koje spadaju PET, ALU limenke, staklena ambalaža, ali i ambalažu od višeslojnog kartona.
- Činjenica je da je najveći vetar u leda u Evropskoj uniji za uvođenje depozitnih sistema bila Direktiva o jednokratnoj plastici, ali mi ovde želimo da se fokusiramo na ukupan ambalažni otpad, jer je važno da se prikuplja i reciklira sav ambalažni otpad i da u tom procesu sakupljanja taj materijal bude što čistiji kako bi mogao što bolje da se iskoristi - kaže ona.
Prema njenim rečima, aluminijumske limenke i staklo mogu se beskonačno reciklirati, a da pritom u tom procesu ne ostaje gotovo nikakav otpad.
- Zbog toga je bitno sagledati ceo sistem i koja rešenja za sakupljanje bi bila najisplativija za svaki pojedinačni materijal i na bazi toga doneti odluku o daljem unapređenju sistema ambalažnog otpada. Sistem mora biti efikasan i ekonomičan, a sa druge strane potrebno je prikupiti što veće količine čistog materijala koji se dalje može koristiti - zaključuje ona.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon prve faze „ozelenjivanja“ benzinskih stanica, u okviru koje su postavljeni solarni paneli na osam NIS Petrol i Gazprom maloprodajnih objekata, kompanija NIS nastavila je sa ulaganjima u projekat instalacije fotonaponskih elektrana u okviru svoje maloprodajne mreže.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Na snimku s drona, objavljenom na internetu, navodno su zabeleženi udari britanskim krstarećim raketama "storm šedou" na komandni kompleks unutar Rusije.
Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je Kosovska policija danas neovlašćeno prešla liniju kod sela Ćirkoviće, u opštini Leposavić, i zatražilo da Kfor preduzme mere i spreči Prištinu u pokušajima da izazove eskalaciju nasilja na Kosovu.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić reagovala je na komentare da su današnja hapšenja i zadržavanja ukupno 11 lica povodom tragedije u Novom Sadu, zakasnela.
Advokat Milan Antonijević, u javnosti poznat kao simpatizer opozicije, citirao je pokojnog premijera Zorana Đinđića kako bi ukazao na potpuno licemerne stavove opozicije.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su bivši premijer Srbije Nikola Šainović i politikolog Vladimir Kljajić. Oni su govorili na temu nasilnih protesta koje opozicija održava u Beogradu.
Muškarac (53) zatečen je danas u jednom restoranu na Novom Beogradu bez svesti, sa povredom glave, nakon čega je, kolima Hitne pomoći, prebačen u Urgentni centar.
Legendarni srpski fudbaler Mateja Kežman ispričao je u podkastu "(Ne)uspeh prvaka" kako je pre 21 godinu bio meta otmice u Holandiji dok je igrao za PSV iz Ajndhovena!
Odlično smo odigrali protiv Danske i smatram da smo najopasniji kada smo sa dva špica na terenu, istakao je Milovan Rajevac (70) u razogovoru za Informer i tom prilikom najavio baraž za Ligu nacija.
Košarkaši Partizana nalaze se u nesvakidašnjoj situaciji pred prvi ovosezonski duel protiv Crvene zvezde (20.00, Sport klub 1). Naime, gotovo pa neverovatan podatak, jeste da će crno-beli večeras nastupiti sa 12 debitanata u večitim derbijima.
Nekadašnji igrač Crvene zvezde, Dilan Enis, sa javnošću je podelio svoja iskustva sa večitog derbija, rekavši da mu je kapiten Branko Lazić pomogao da razume veličinu te utakmice.
Ministarstvo odbrane Rusije pripremilo je dokument sa prognozom razvoja vojne i političke situacije u svetu do 2045. godine, koji će navodno preneti novoj američkoj administraciji, saznaje agencija Interfaks-Ukrajina od izvora u ukrajinskoj obaveštajnoj zajednici.
Sjedinjene Države su fašistička država, izjavio je Taker Karlson u razgovoru sa bivšim kolumnistom Gardijana Glenom Grinvaldom na svom Jutjub kanalu, podsećajući na Bajdenovu dozvolu Kijevu da udari duboko u Rusiju američkim oružjem dugog dometa.
Portparol ministarstva spoljinih poslova Rusije Marija Zaharova, snimljena je kako dobija instrukcije o komentarisanju ruskog napada interkontinentalnim balističkim raketama na grad Dnjepar.
Odlazeći američki predsednik Džo Bajden odlučio je da otpiše oko 4,7 milijardi dolara kredita ukrajinskoj vladi finansiranih iz džepova američkih poreskih obveznika. Ovaj potez deo je šire strategije za jačanje Kijeva pre nego što novoizabrani predsednik Donald Tramp preuzme dužnost sledeće godine.
Glumica i manekenka Bo Derek nedavno je proslavila svoj 68. rođendan, a svojevremeno je važila za seks simbol. Sedamdesetih godina našla se u centru pažnje zbog kontroverzne veze sa rediteljem, koji je bio stariji od nje 30 godina.
Andrea Sanšajn (55) je fitnes influenserka koja oduševljava svet svojom figurom i neobičnom ishranom. Svaki dan pojede 15 jaja, koje naziva najboljim prirodnim proteinom za savršenu formu!
Većina ljudi veruje da je tamno i suvo mesto najbolje za čuvanje krompira, ali stručnjaci otkrivaju bolji način. Otkrijte kako da produžite svežinu krompira i smanjite otpad od hrane jednostavnom promenom mesta skladištenja.
Pevač Vukašin Brajić potvrdio je za Informer da su on i svi članovi njegovog benda dobro i da niko nije povrđen u saobraćajnoj nesreći koju su sinoć doživeli prilikom povratka sa svirke.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.