UPOZNAJTE SUBOTICU! Grad secesije i evropskog šarma tokom istorije promenio je više od 200 NAZIVA

Najseverniji grad Srbije, grad čarobne arhitekture i magične atmosfere nezaobilazna je destinacija tokom putovanja kroz Vojvodinu. Subotica poseduje niz osobenih karakteristika, koje je čine prepoznatljivom i posebnom.

Na severu Republike Srbije, duž glavnih evropskih koridora, nalazi se grad izuzetnog kulturnog nasleđa - Subotica. Bogato ukrašene građevine, multikulturalni duh i evropski šarm su osobine koje ovaj grad čine drugačijim. Subotica je poznata po svojoj opuštenoj atmosferi, dobroj hrani i kvalitetnim vinima.

Festivali, događaji, koncerti, živopisan kulturni život tokom cele godine. Povrh toga, Subotica nudi puno zanimljivih mesta za odmor i razonodu, kao i za mnogobrojne aktivnosti oko jezera Palić i Ludaš, na ergelama, salašima, u šumama i lovištima.

Istorija najsevernijeg grada Srbije

Subotica se u pisanim dokumentima prvi put spominje 7. maja 1391. godine, ali sigurno da je mesto starije. Utvrđeno je da su ljudi na ovom prostoru živeli još pre 3.000 godina. Sudbinu Subotice bitno je određivao položaj na putu između Evrope i Azije, a istorijski na granici dve sukobljene sile: Ugarske i Turske. U čestim i velikim seobama u ovu vojnu krajinu došli su mnogi narodi: Srbi, Mađari, Nemci, Slovaci, Jevreji, Bunjevci, Grci...

Često su se menjali gospodari kao i imena grada. Od prvog – Zabatka 1391. – promenjeno je više od 200 naziva, ali su najkarakterističnija imena Szent-Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresienstadt, Szabadka i Subotica.

Foto: Andrej Nihil

Iako na raskrsnici puteva, Subotica je uvek bila mesto burnih istorijskih događaja. Zato je erdeljski vojvoda Janoš Pongrac od Dengelega ovde 1470. godine podigao tvrđavu, ali ni ona nije uspela da odoli ljudima i vremenu. Od nje su do danas ostali tragovi na unutrašnjem zidu tornja Franjevačke crkve.

Grad secesije 

Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata i desetine drugih atraktivnih objekata, svrstali su Suboticu među značajnije secesijske gradove u Evropi. Razuzdane, nesputane forme, pune zaobljenih linija i valovitih poteza, neobične kombinacije boja umesto monotonog sivila fasada - prvo su što turista primeti kada dođe u Suboticu. Ovaj umetnički pravac ili stil, postojao je u različitim zemljama, pod različitim imenima: Art Nouveau, Jugendstil, Modernismo, Liberty Style. Subotica, izuzetna i specifična, među građanima nosi naziv "Grad secesije".

Secesija je bila popularna na prekretnici vekova a u Subotici od 1893. do 1913. godine.

Subotička sinagoga - Druga najveća u Evropi 

Sagrađena 1902. godine, sinagoga je jedna od najlepših postojećih primera sakralne arhitekture secesije u Evropi. 

Sinagogu su dizajnirali budimpeštanske arhitekte Marcel Komor i Deže Jakaba u stilu secesije. Odlikuju je izražena arhitektonska obeležja poput stilizovanih latica ruža, karanfila i paunovog perja. Na četiri manje kupole koje simbolizuju strane sveta naslonjena je veća kupola koja predstavlja univerzum. Zanimljivo je da je unutrašnjost hrama projektovana kao sjajno i vedro mesto, jer cilj arhitekata nije bio da zastraši vernike, već da blistavom harmonijom boja u vernicima probudi osećanje radosti.

Foto: Andrej Nihil

Takođe, postoje tri ulaza koji vode u narteks iznad kog se nalazi prostor za žene. Za fasadu je korišćena opeka i bojena keramika sa kitnjaskim ukrasima koji su simbol Mađarske. Restaurirana je tri puta od kojih je poslednji bio 2017. godine. Posle obnove svečano je otvorena 2018. godine

Zanimljiva činjenica, koju mnogi ne znaju, je i ona predstavlja drugu najveću sinagogu u Evropi.

Značaj Subotičke Sinagoge

Sinagoga je izgrađena sredstvima subotičke jevrejske zajednice koja je u tom period bila u svom punom sjaju. Prilikom rekonstrukcije sinagoge na klupe su vraćena imena ljudi koji su odvedeni u koncentracione logore 1944. godine iz kojih se nikad nisu vratili. Upravo iz ovog razloga, jer je najveći broj subotičkih jevereja izgubio život u holokaustu, ovo zdanje predstavlja uspomenu na njihov život i ogromnu tragediju koja je zadesila ceo jevrejski narod.

Foto: Andrej Nihil

Zgrada Sinagoge, 1975. godine proglašena je za spomenik kulture, dok je 1990. utvrđena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, pre svega zbog arhitektonskih inovacija.

Gradska kuća

Gradska kuća, centar i simbol Subotice, sagrađena je u periodu između 1908. i 1912. godine. Visoka je 76m. Projektovali su je Komor i Jakab, poznati budimpeštanski arhitekti. Dekorativnost secesije ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora, kroz šare stilizovanih cvetova, cvetnog Nakita od keramike i kovanog gvožđa.

Foto: Andrej Nihil

Srce Gradske kuće čini Velika većnica sa raskošnim vitražima. Vidikovac na tornju Gradske kuće visok je 45 m i sa njega se pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu okolinu.

Rajhlova palata

Palatu je 1904. godine sazidao arhitekta Ferenc Rajhl za svoj dom i arhitektonski biro. Skupoceni materijali, neobična kombinacija boja, razigrana forma fasade, enterijera i dvorišta, izuzetan su primer secesijske arhitekture.

Foto: Andrej Nihil

Motiv srca bilo da je izveden u keramici, murano mozaicima, od kovanog gvožđa, u duborezu ili štukaturi - uvek je predstavljen na nov i originalan način. Danas se ovde nalazi Savremena galerija Subotica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.