Ostao je poznat po nadimku "Srb Milutin"! 213 godina od rođenja najvećeg crkvenog govornika!

Nikanor Grujić bio je književnik, pesnik, crkveni govornik, vladika pakrački, u pesništvu nazvan Srb Milutin. Na Majskoj skupštini 1848. bio je jedan od dva glavna govornika, te je posle njegova govora proglašena Srpska Vojvodina i izabran vojvoda. Rođen je na današnji dan 1810. godine.

Kao đak je bio najbolji pisac latinskih stihova i osobiti besednik. Nižu gimnaziju završio je u Mohaču, višu u Pečuju. Godine 1837. stupio je u karlovačku bogosloviju, a 1841. zakaluđerio se i dobio je ime Nikanor. Kao brat manastira Kuveždina prešao je u Karlovce 1843. za pridvomog kaluđera mitropolitu Rajačiću. Godine 1848. postao je protosinđel, i tada se istakao kao govornik na Majskoj skupštini u Karlovcima i na Sveslovenskom Kongresu u Pragu.

U periodu od 1850.godine do 1861. godine bio je arhimandrit manastira Krušedola, 1861. posvećen je za episkopa u Pakracu, 1871. je imenovan za administratora Karlovačke patrijaršije na mesto smenjenog administratora, "narodnog patrijarha", Arsenija Stojkovića, zbog čega je mnogo izgubio od popularnosti, te nije ni bio 1874. izabran za patrijarha. On se tada povukao u Pakrac, i nije više dolazio u Karlovce do smrti.

Književni i naučni rad

U književnosti se javio 1836; u početku se potpisivao krštenim imenom, a kad se s takim potpisom javi u Gajevoj "Danici" još jedan poeta — on svom ličnom imenu dodade i narodno : Srb-Milutin.

Počeo je pisati patriotske i sentimentalne pesme, koje su se već pre Branka Radičevića isticale čistotom jezika i narodnim duhom. Pedesetih godina, pod raznim potpisima, štampao je prigodne i alegorične pesme protiv bečkog apsolutizma. Godine 1861. izdao je epski, pobožno-patriotski spev Sveti Sava Nemanjić, 1852. u Primetbama oštro je ustao protiv Vukovog prevoda Novog Zaveta. Kasnije, kao episkop, sasvim je napustio poeziju i posvetio se pobožnoj i poučnoj književnosti.

Foto: Informer

Tako je 1885. izdao u Novom Sadu: Uvod u tumačenje Sv. Pisma i Iz života svetih ugodnika, božjih.

Još 1882. izdao je u Novom Sadu dva prijevoda: Pripovijetke mojoj kćeri i Saveti mojoj kćeri od moralističkog francuskog pisca J. N. Bouilly. Godine 1886. štampao je u Novom Sadu prijevod Dva prijatelja od Le Sage-a.

Posle njegove smrti (1904.godine), objavljena je njegova Autobiografija, koja je zanimljiva i čitka, a, ima znatne vrijednosti za pobliže poznavanje prilika, narodnih borba i ljudi iz njegova vremena. Kao crkveni govornik on zauzima prvo mesto pored Teofana Živkovića i Germana Anđelića. Besede mu je izdao D. Ruvarac 1892. godine.

Klasički obrazovan, književno odlično spreman i po osećanju i reči istiniti pesnik, Grujić je u svom najpoznatijem delu "Svetom Savi" zasnovao ep koji po mnogim odlikama stoji usamljen u ovoj vrsti književnosti kod Srba. Objavljeni deo obuhvata poznato kazivanje o Rastkovu odlasku u Sv. Goru, poteru i događaje one noći kada ga košljenici nađu u manastiru. Četrnaesto-složni stihovi, s redovnim uzastopnim slikovima, održavaju ozbiljnost pesničke dikcije do kraja, i daju delu kolorit uzvišenog pesničkog čina .

Preminuo je 20. aprila 1887.godine. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.