Zaboravite na bauke i vampire! Ova strašna bića slovenske mitologije su bila mnogo jezivija

Malu decu mame i bake oduvek plaše alama i baucima koji će doći da ih ukradu ili pojedu ako ne budu dobra. Ipak, u staroj slovenskoj mitologiji postoje bića od čije zlobe i priča o njihovim zlodelima ni odraslima nije svejedno!

Vampiri, karakondžule, bauci i vukodlaci već su dobro poznata mitološka bića, a priče o njima i dalje bude jezi ljudi širom sveta. Ipak, u slovenskoj mitologija postojala su i zlobnija stvorenja za koja verovatno niste čuli!

Najsurovija i najjezivija bića slovenske mitologije bili su Todorci – pola ljudi, pola konji koji su sejali strah širom stare Srbije, ali i duž celog Balkana!

Zlokobni konjanici tame

Za početak, Todorce ne treba mešati sa kentaurima jer je reč o potpuno različitim bićima. Prema predanju, oni izgledaju kao da su izrasli iz konjskih leđa, nose plaštove koji se za njima vijore dok jure kroz noć, a najavljuje ih zlokobni zveket lanaca koji vuku sa sobom.

Stari pričaju da im niko nikada nije video lice, a u istočnoj Srbiji još i danas pričaju da su Todorci repati ljudi koji ubijaju sve pred sobom. Ne vole svetlost, pa se pojavljuju samo noću.

Foto: pixabay.com

Priča kaže da Todorci jednom godišnje, pred kraj zime, na dan koji se u narodu zove Todorova subota, kad se spusti mrak, izlaze na površinu.

- Todorci su zamišljeni kao krdo belih ili crnih konja koji jure kroz noć. Oni su htonska bića, pre svega, iz tračke religije u obliku konja ili jahača koji tokom todorove nedelje kopitama gaze i kažnjavaju ljude zbog toga što nisu poštovali zabranu obavljanja određenih poslova, ili su se u to vreme našli na putu. Negde se verovalo da se i sam Sveti Todor takođe javlja kao jahač na konju. Iz ovakvih opisa jasno je zašto su Todorci ulivali toliki strah kod naroda – kaže za Aleksandar Tešić, književnik, pisac epske fantastike i dobar poznavalac drevnih običaja I verovanja na našim prostorima.

Legende o Todorcima su veoma stare. Postoji mišljenje da su običaji o Todorovoj suboti nastali pod uticajem tzv. “Tračkog konjanika” kome su Tračani sa ovih prostora prinosili žrtve i podizali spomenike.

Što se Todoraca tiče, kako bi ih umilostivili, ljudi su tokom Todorove nedelje dobro pazili da ne naljute ova bića. Na praznik Todorova subota žene su pekle naročite kolače u obliku konjski kopita koji su se zvali “todorčići” ili “kopitnjaci”. Deo je obavezno davan konjima. Muškarci su pazili da na ovaj praznik ništa ne rade, a deci je bio zabranjen izlazak iz kuće.

Foto: Pixabay

Od Todoraca do Svetog Teodora

Neki običaji u vezi sa Todorcima zadržani su u obredima vezanim za slavu Svetog Todora, koji sa demonskim jahačima nije imao nikakve veze.

- Todorova subota je praznik u čast hrišćanskog mučenika Teodora Tirona, koji je spaljen prilikom progona hrišćana u IV veku, a koga narod smatra zaštitnikom stoke, a posebno konja. Po ovom prazniku se cela sedmica u kojoj se on slavi naziva Todorova nedelja. Jasno je da se naziv ovih jahača slučajno vezao za ovog hrišćanskog sveca jer crkva sigurno nije zamišljala Svetog Todora kao konja ili biće sa drugog sveta – istiće Tešić.

Teodorova subota, Todorova subota ili Todorica je prva subota Vaskršnjeg posta. Praznik se u narodu naziva i Hroma subota, a naš sagovornik ima objašnjenje za to kako su surovi noćni jahači povezani sa hrišćanskim svetiteljem.

– Do spajanja je došlo zbog podudarnosti vremena praznovanja i nastojanja da se paganski običaji podvedu pod hrišćanske. Kako kaže Slobodan Zečević: “Bog u obliku noćnog konjanika bio je bog mrtvih. Takav je bio srpski Trojan“. Hromost je takođe demonsko svojstvo Todoraca, a prema našem predanju najopasniji je bio Hromi Daba koji je imao ovu osobinu. Može se pretpostaviti da je Sveti Todor nasledio Hromog Dabu kao vođu ovih htonskih konjanika – zaključuje Aleksandar Tešić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.