Ova lepotica imala je najneobičnije ime u Srbiji! Evo kako se zvala naša princeza sa tragičnom sudbinom

Svi koji su ikada posetili porodičnu grobnicu dinastije Karađorđević ispod crkve Svetog Đorđa na Oplencu, verovatno su bili iznenađeni kada su, među imenima Aleksandar, Petar, Đorđe, Jelisaveta, Zorka ili Jelena, videli i jedno prilično neobično - Kleopatra. Ko je bila ova srpska princeza originalnog imena i kakva je bila njena sudbina?

Knez Aleksandar Karađorđević, Karađorđev sin, i kneginja Persida imali su desetoro dece od kojih je četvoro umrlo u detinjstvu i ranoj mladosti. Ipak, ni deca koja su preživela nisu imala lak život. Naročito je tragična bila sudbina druge Aleksandrove ćerke, princeze neobičnog imena – Kleopatra Karađorđević.

Kleopatra Karađorđević bila je drugo dete (i druga ćerka) kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, sestra kralja Petra I.

Rođena je 1835. godine u Vlaškoj gde je porodica živela u to vreme. U Srbiju su došli oktobra 1839. kada je njen otac, Karađorđev sin, postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića.

Obrazovana princeza

Aleksandra Karađorđevića su ustavobranitelji izabrali za kneza Srbije 1842. godine, a dve godine kasnije porodica se preselila u dvor (današnji Stari dvor tj. Skupštinu grada Beograda).

I tako se sedmogodišnja princeza Kleopatra obrela na dvoru, okružena sjajem i glamurom, ali i u epicentru političkih dešavanje u tadašnjoj Srbiji.

Kleopatra je odrastala sa dve godine starijom sestrom Poleksijom za koju je bila veoma vezana. Kada su devojčice napunile 10 i 12 godina postavilo se pitanje njihovog obrazovanja.

Iako u ono vreme nije bilo neobično da se ženska deca uče samo kućnim poslovima i osnovima lepog ponašanja, knez Aleksandar je za svoje ćerke želeo nešto više.

Foto: wikipedia

Na preporuku Ilije Garašanina i Jovana Hadžića Kleopatri i Poleksiji je za privatnog učitelja izabrao Matiju Bana, jednog od najučenijih dubrovačkih Srba koji je zbog toga specijalno iz Carigrada doputovao u Srbiju.

Kleopatra je bila ljubav kneza Mihaila?!

I tako je princeza Kleopatra postala jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji. Savremenici su pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena. 

Kleopatrina česma

U selu Nemenikuće pod Kosmajem se u porti crkve i danas nalazi Kleopatrina česma.

Priča kaže da je nakon princezine prerane smrti njeno telo na putu ka Topoli ostavljeno tu preko noći. Seoske devojke su za Kleopatru izatkale pokrov, što je toliko dirnulo kneza i kneginju da su kod hrama podigli česmu. Narod veruje da je voda koja odavde teče čudotvorna.

Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz koji je tih godina boravio u Beogradu, za Kleopatrin 15. rođendan je komponovao pesmu “Što se bore misli moje” na reči koje je napisao knez Mihailo Obrenović.

Foto: wikipedia

Sredinom pedesetih godina 19. veka numeru je ponovo komponovao Kornelije Stanković i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima u Beogradu.

O tome da li su između kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojale neke simpatije ili čak i ljubav koja bi mogla da zauvek pomiri dinastije Karađorđevića i Obrenovića i danas se raspravlja. Kako bilo, Kleopatra se 1855. godine udala za Milana Petronijevića, sina uglednog srpskog političara i bivšeg predsednika vlade Avrama Petronijevića.

Ipak, bračna sreća nije bila dugog veka. Već bolesna (iako danas sa sigurnošću ne znamo od čega najverovatnije je u pitanju bila tuberkuloza), Kleopatra je ubrzo pala u postelju i umrla pet meseci kasnije u banji Glajhenberg u Štajerskoj gde je bila na lečenju. Bio je 1. jul 1855. godine.

Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, kasnije u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Imala je samo 20 godina. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.