Ovo područje u Srbiji je u riziku od zemljotresa: Seizmolog otkriva gde možemo očekivati jači potres!

Dr Ana Mladenović - seizmolog, umirila je građane i ogovorila na pitanja da li je Srbija podložna delovanju zemljotresa i da li treba da očekujemo nove potrese u narednim danima.

- Seizmičnost teritorije Srbije opisuje se kao umerena, ali konstantna. Teritorija Srbije nalazi se u području Balkanskog poluostrva, koje je sa svih strana ograničeno tektonski veoma aktivnim zonama. Glavni razlog nastanka zemljotresa na teritoriji naše zemlje je regionalno značajan tektonski proces, koji je predstavljen sudaranjem Jadranske mikroploče i Dinarida. Na graničnom delu ove dve velike tektonske jedinice stvara se velika količina napona, koji se prenosi i u unutrašnjost kontinenta. Zbog toga su zemljotresi u priobalnom području Hrvatske, Crne Gore i Albanije najjači - objasnila je seizmološkinja.

Navodi da iako deluje da je teritorija Srbije veoma seizmična, u poređenju sa okolnim područjima njena seizmičnost je značajno slabija.

-- U centralnoj Srbiji izdvajaju se tri glavna seizmogena područja: Kopaonik, Kraljevo – Rudnik i Valjevo – Mionica. Van ovog područja izdvaja se i područje okoline Vršca, gde su takođe zabeleženi jači zemljotresi. Osim toga, u istorijskom period zabeleženi su i jači zemljotresi u području Svilajnca. Čitavo ovo područje se, statistički gledano, karakteriše u proseku dešavanjem jednog zemljotresa magnitude veće od 5 na oko 10 – 15 godina. Najjači instrumentalno zabeležen zemljotres na teritoriji Srbije dogodio se na Kopaoniku, 18. maja 1980. godine - kaže Mladenović.

Društvo

Jači zemljotres se očekuje i u Srbiji! Ova tri područja su najkritičnija - Oglasio se seizmolog!

Na tlu Srbije od početka 2024. godine dogodilo se više od 35 zemljotresa, a danas se dobro zatreslo u komšiluku - Crnu Goru pogodio je zemljotres jačine 5,4 po Rihterovoj skali.

14.03.2024

11:37

Srbija

Manastir Somina oštećen u zemljotresu! Na konaku su se pojavile pukotine

Manastir Somina u Crnoj Gori, koji se nalazi na oko 1.600 metara nadmorske visine, oštećen je u jakom zemljotresu koji je rano jutros pogodio ovo područje.

14.03.2024

10:50

Foto: Shutterstock

 

- Geološki gledano, čitavo ovo područje nalazi se veoma blizu stare tektonske granice, koja sada predstavlja granicu između Dinaridskog i Karpato- balkanskog orogena. To područje bi trebalo da se odlikuje postojanjem fundamentalnih raseda, uz koje je razvijeno i mnogo manjih raseda, koji se mogu aktivirati uz pogodan prinos tektonske energije. "Koliko ovi stari rasedi imaju uticaja – ne znamo, ali mehanički gledano, logično je da će se kretanje pre vršiti duž već postojećih ruptura, jer je za stvaranje nove rupture potrebno više energije - istakla je seizmološkinja

.

Seizmički hazard u Srbiji

 

Seizmički hazard predstavlja verovatnoću da će se zemljotres desiti na nekom području u određenom periodu vremena. "Može se uočiti da je seizmički hazard najveći u području centralne Srbije, gde su se i tokom istorijskog i tokom instrumentalnog perioda dešavali neki od najjačih zemljotresa u Srbiji. Tu se, pre svega, misli na područje Kopaonika, Kraljeva, Rudnika i Valjeva – Mionice, ali i na područja Svilajnca i Lazarevca".

Na kraju, šta nam preostaje u vezi sa zemljotresima u Srbiji?

 

Foto: društvene mreže / S. S.

 

- S jedne strane, nema previše razloga za brigu, jer nas ne može pogoditi scenario sa zemljotresom magnitude veće od 6, kojabi za naše područje bila katastrofalna, imajući u vidu kako se grade objekti. S druge strane, ne treba se ni potpuno opustiti, pogotovo ako se ima u vidu da se poslednji jači zemljotres dogodio pre više od 10 godina (3. novebra 2010. godine u Kraljevu), kao i da skorašnja seizmička aktivnost ukazuje na to da je seizmička energija u Šumadiji generalno na višem nivou, te da se očekuje dešavanje jačeg zemljotresa u širem području Šumadije - zaključuje Ana Mladenović, prenosi Mondo.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.