Od njih osmorice, samo je Ivan preživeo: Molio sam vojnika da puca u mene!

U Reljanu kod Preševa, aprila 1999. u toku vazdušnog napada NATO bombardera stradala su sedmorica pripadnika 78. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije...

Pod istim šatorom bili su major Ljubisav Stojanović, kapetan Dragan Lukić, stariji vodnik Željko Alar, desetar Dimče Stamenov, vojnik na služenju vojnog roka Slobodan Mirković i vojnici iz rezerve Aleksandar Popović i Ninoslav Milenkov i desetar Ivan Lazić. 

Samo je Ivan preživeo. U tom napadu je ranjen, a penzionisan je kao ratni vojni invalid. Sećanja na dan stradanja sedmorice prijatelja, vojnika, uvek budi jezu, kaže on.
- Krenuli su da bombarduju naše mete koje smo postavili, pa redom kamione… Negde pola sata nakon početka bombardovanja položaja, prvom raketom su pogodili naš šator. Još sam bio pri svesti, čuo sam jauke, bilo je još živih, ne samo ja. Onda je pala još jedna bomba i posle toga se ni glasa. Uspeo sam da se izvučem sam i pao u jarak sa druge strane puta koji je prolazio pored šatora - i dalje s mukom priča Ivan. 

Foto: S. T/ privatna arhiva

Sećanje

Kosta je preživeo bitke na Paštriku: Albanci su nas gađali neaktiviranim bombama!

Kosta Kolarić (44) imao je 19 godina kada je iz kasarne u Valjevu prekomandovan na karualu "Linken" na svetoj srpskoj planini Paštrik. Preživeo je napade Nato i OVK i uz sećanje na poginule saborce kaže da mu je bila čast da služi otadžbini.

31.03.2024

08:30

Bol ne prolazi

"Osetila sam da mu se nešto desilo". Anica 25 godina tuguje za bratom

Stariji vodnik I klase Miodrag Gladišev iz Kikinde, jedan je od 11 žrtava iz garnizona Kuršumlija koji su poginuli prvog dana Nato agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Njegova sestra Anica Drinjak, čuva sećanje na brata heroja koji je izgubio život braneći otadžbinu.

27.03.2024

11:03

 

- Prišao mi je prvo vojnik koji je bio na redovnom odsluženju vojnog roka, a koji je u to vreme bio i student teologije, budući sveštenik. On nije znao šta sa mnom da radi, pošto sam toliko bio izmasakriran, dozivao je ostale da dođu i da mi pomognu. Iz usta i ušiju mi je lila krv, a kako sam gledao u filmovima, kada se to desi čoveku, onda je sa njim gotovo, molio sam tog vojnika da puca u mene, da mi skrati muke. Bilo me je strah da čekam da tako umirem. On to nije naravno uradio, nego je digao pušku i pucao u avione - seća se Lazić.

Studentu teologije prišao je rezervista, noseći ćebe, na koje su stavili teško ranjenog Lazića. Potom su ga, dok su avioni još uvek nadletali i gađali, odneli u poljsku vojnu bolnicu, koja se nalazila stotinak metara niže ka selu.
- To je trajalo čitavu večnost, jer se bombardovanje nastavilo, oni su me nosili, zastajkivali, sklanjajući se od bombi. Od bolova i gubitka krvi počeo sam da se hladim, baš mi je bilo teško, svih tih trenutaka se sećam. Njih dvojica se spotaknu, padnu, a ja ne znam da li su živi, da li će i dalje da me nose ili ostajemo tu. Prvi kamion do kog smo stigli u koji su mogli da me ubace, pogodila je bomba. Uspeli su da me ubace u kamion kojim je inače dovožena hrana na položaj.
Tad me je baš zabolelo i onda sam se onesvestio. Po priči onih koji su bili uz mene, iskrvario sam dosta, a kako je bila bolnica u jednoj kući u selu, uspeli su da me tu dopreme. Na trenutak me je probudio osećaj kada su me makazama zakačili sekući uniformu na meni. Toga se sećam i onda više ničega - priča Lazić.
Sanitetsko vozilo kojim je transportovan, vozio je njegov komšija iz sela Neradovac, Đorđe Ristić. Teško ranjen, prebačen je u selo Ristovac gde je bila veća poljska bolnica, a odatle u Vranje.
Nadljudskim naporima i neverovatnom vožnjom svog komšije, koji je poznavao lokalne puteve, stigli su na vreme u Vranje. Odatle je Lazić prebačen u Niš, a iz Niša na VMA u Beogradu.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.