Prodavci ne pamte kad su je prodali poslednji put: Više je niko ne kupuje, a mnoge je othranila!

Prodavci u poljoprivrednim apotekama u Jagodini ne pamte kada su poslednji put prodali motiku! Poljoprivrednici su prestali da ih traže pre dve decenije, jer se, kažu trgovci, gotovo više ništa ne okopava!

- Otkad ovde nema više nadničara iz Rumunije naši seljaci sirak uništavaju preparatima, ko više koristi motiku? Eto, baš sad je aktuelna setva kukuruza, pa je jagma za semenskim kukuruzom i hemijom za prskanje protiv korova – kaže jedan od prodavaca koji je želeo da ostane anoniman. 

U ovim radnjama košta  580 dinara, a na Šarenoj pijaci 1000. 

I kod prodavaca na pijaci, međutim, nema potražnje za ovom "robom". Jedna od retkih koja je baš pred nama došla da obnovi alat bila je Zorica Dekić iz Ribara.

Foto: I. I.

 

- Treba mi da kopam luk, grašak, boraniju... ja kopam, jer sadim povrće samo za sebe. Nije mi teško, jer sam seljačko dete. Ostali koriste hemiju, ali ja se uzdam u motiku – kaže Zorica.

Sagovornici sa pijace, prodavci voća i povrća kažu da će motika još malo u muzej. 
- Sad se sve malo više "prska". Pasulja zato i nema. Ni kukuruz se ne okopava kao nekad. Ranije se vinograd u ovo vreme okopavao, pa se prašio kad nikne trava. Motika se koristi samo da se nešto "kopne" - smeje se Mira Timotijević iz Trešnjevice kod Paraćina.

Ivana Nikolić iz Trnave kod Jagodine kaže da nije ni čudno jer svi beže da rade na zemlji.

Foto: I. I.

 

- Mi smo nekada mnogo sadili i "na otvorenom" i u plastenicima. Plaćali smo radnike da kopaju, jer nismo mogli sve sami. Nažalost, oni nikada nisu uradili kao što bismo mi, pa smo morali da ih nadgledamo. Zato smo smanjili proizvodnju. I kako da se borimo protiv uvoznih proizvoda? Grčki paradajz je 280 dinara kilogram, a naš 100 dinara - negoduje Ivana.

Supružnici Zoran i Dušica Bogosavljević iz Despotovca, koji su lane posejali stare sorte kukuruza i uzgajaju ga kao organski proizvod, a potom ga melju u brašno, moraju da ga okopavaju. I oni kubure sa radnicima, ali kažu da kupci prepoznaju kvalitet i ne žele da odustanu od organske proizvodnje, jer smatraju da je budućnost u organskoj hrani.