Do kraja nije ispuštao krst! Evo kako se sudilo jednom od najvećih Srba u istoriji!

Na današnji dan 1946. godine streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Mnogi detalji o hapšenju, suđenju i smrti Dragoljuba Mihailovića i danas su obavijeni velom tajne, a njegov lik i delo izazivaju brojne polemike i kontroverze. Nešto od onoga što je general govorio u svoju odbranu ipak je sačuvano.

Zvaničan naziv postupka protiv komandanta Jugoslovenske vojske u Otadžbini bio je "Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)", ali je danas mnogo poznatiji kao Beogradski proces.

Suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, bilo je otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko 60 stranih izveštača.

Dragoljubu Draži Mihailoviću je suđeno pred vojnim sudom čiji je predsednik bio pukovnik Mihailo Đorđević, a članovi su još bili potpukovnici Milija Laković i Mihailo Janković. Pomoćne sudije bili su Nikola Stanković, Radomir Ilić i Todor Popadić. Tužilac je bio pukovnik Miloš Minić, a kome je pomagao Miloš Jovanović.

Foto: wikipedia.org

 

Mihailović je bio optužen po 47 tačaka i suđeno mu je za aktivnosti protiv partizana, za kolaboraciju sa Nemcima i ratne zločine nad civilima.

Sam tok suđenja i danas je predmet osporavanja i kontroverzi. Sud nije prihvatio nijedan predlog odbrane. Savezničkim vazduhoplovcima koji su spaseni i evakauisani uz pomoć četnika 1944. nije bilo dozvoljeno da svedoče u Mihailovićevu korist sa obrazloženjem da je njihovo svedočenje nerelavatno. Samo su dve žene svedočile u Mihailovićevu korist.

Londonski list “Dejli telegraf” 14. juna 1946. godine objavio je tekst dopisnika sa suđenja u Beogradu u kojem je ovaj, između ostalog, pisao kako Draža deluje “umorno”, kako svaka njegova reč biva propraćena zviždanjem publike i kako ga sudija često prekida i ne dozvoljava mu da govori.

Izveštač “Tajmsa” stvari je video malo drugačije.

"Mihailovićeva odbrana je bila bez fraza, bez kivnosti na političke protivnike ili lične neprijatelje, jasno i podrobno. To je vojnik od zanata podnosio izveštaj, neodoljiv baš svojom jednostavnošću" objavio je izveštač.

Nešto od onoga što je Dragoljub Mihailović govorio u svoju odbranu ipak je sačuvano, a najčešće se citiraju poslednje reči koje je general izneo u samoj završnici:

- Sudbina je prema meni bila bez milosti, pošto me je okrutno ubacila u svoje vihore. Mnogo sam hteo, mnogo sam preduzeo, mnogo verovao. Zato su svetske bure i oluje odnele i mene i moje delo. Krst koji sam svesno poneo nisam do kraja ispuštao. Spustiću ga tamo gde treba da nam bude novi početak. Vreme i prilike bile su protiv mene. Neka sud uzme u savesnu ocenu sve što sam naveo, istine,potomstva i istorije radi. Ja znam da pobednici u jednom ratu, bio on nacionalni ili građanski, nemaju mnogo milosti prema pobeđenima. Znam i to da je moja savest mirna jer nema ljudske jedinke, a kamoli šefa jedne gerile, koja bi na mom mestu bolje čuvala i očuvala svoju savest i svoju dušu i svoju dužnost - rekao je tada đeneral u završnoj reči.

Foto: wikipedia.org

 

Poslednje završne reči odbrane izgovorene su 30 minuta posle ponoći, 12. jula 1946. godine. Čitanje presuda počelo je u 8:15 izjutra 15. jula. Od 47 tačaka optužnice general Mihailović je osuđen po osam.

Dragoljub Mihailović je osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine.

Najveći broj istoričara kao datum smrti Dragoljuba Mihailovića uzima 17. jul 1946. Mesto streljanja je nepoznato, mada je najverovanije u pitanju bila Ada Ciganlija. Ni danas se ne zna gde je tačno grob generala Mihailovića.

Viši sud u Beogradu ga je rehabilitovao 14. maja 2015. Utvrđeno je da Mihailović nije imao fer i pravično suđenje. U obrazloženju rešenja o rehabilitaciji je navedeno da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političko-ideoloških razloga.