Brutalni zločini u sred Beograda! Stravična fabrika smrti odnela živote desetine hiljada Srba! (FOTO/VIDEO)

Nemačke okupatorske vlasti naredile su u junu 1941. godine srpskoj kvislinškoj upravi da formira koncentracioni logor u Beogradu. Zloglasni kamp smrti na Banjici, bio je najveći na teritoriji okupirane Srbije.

Logor "Banjica" je bio sabirni i egzekucijski logor. Mnogi zatvorenici iz Banjice bili su prebačeni u druge koncentracione i radne logore koje su Nemci držali pod svojom kontrolom u okupiranoj Evropi. Kroz ovaj logor za vreme čitave okupacije prošlo je najmanje 23.697 ljudi, a od tog broja par hiljada je streljano na stratištu u Jajincima.

Logor je bio u funkciji od jula 1941. do oktobra 1944. u kasarni bivše vojske Jugoslavije. Logor je imao dve sekcije u kojoj je jedna bila u nadležnosti Specijalne policije, dok je drugi deo bio u nadležnosti Gestapoa.

Foto: wikipedia.org

 

Tačan broj žrtava nikada neće biti poznat zbog toga što je mnogo dokumentacije bilo uništeno 1943., a i mnoga tela koja su bila pokopana na području logora bila su prebačena na druga mesta ili su bila uništena prilikom povlačenja.

Kategorizacija logoraša 

Prva zvanična kategorizacija logoraša izvršena je u septembru 1942. godine kada je uvedena nova kategorija zatvorenika-pristalice Draže Mihailovića, dok su se oni ranije nazivali nacionalistima. U isto vreme, izvršena je podela krivica logoraša.

Foto: wikipedia.org

Tako su najteži krivci svrstani u prvu kategoriju logoraša, manje krivi u drugu kategoriju, a oni bez dokaza u treću kategoriju. Uobičajna praksa je bila streljanje prvokategoraca, ali u slučaju nedostatka talaca, uzimani su i krivci iz druge i treće kategorije. Takva praksa je nastavljena sve do rasformiranja logora.

Bekstva iz logora

Iako je Banjički logor važio kao jedan od najbolje čuvanih i najbolje obezbeđenih koncentracionih logora, za vreme okupacije uspelo je 5 logoraša da prokrči sebi put u slobodu. Prvo bekstvo je zabeleženo u januaru 1943. kada je Milka Minić, supruga visokog partijskog sekretara KPJ Miloša Minića uspela da se izvuče iz logora.

Foto: wikipedia.org

 

Drugo veće bekstvo zabeleženo je oktobra 1943. Iz logora su pobegli kapetan JVuO Neško Nedić, rezervni potpukovnik Ilija Orelj, student Nikola Pašić mlađi i još jedan zatvorski čuvar. Bilo je i slučaja beženja banjičkih logoraša i za vreme izvođenja radova na Dunavu, u Obrenovcu i Pančevu.

Likvidacije logoraša

Likvidacija zatočenih lica su najčešće vršili pripadnici SS-odreda. Od novembra 1942. lica određena za streljanje su odvođena u posebnu osobu. Prozivanje lica određenih za streljanje vršio je upravnik logora Vujković obično uveče. U početku je žrtve birao odoka, a od 1942. odvođenje lica na streljanje je vršeno po spiskovima koja su sastavljali Gestapo i Specijalna policija. Logoraši su ubijani u krugu logora, ali najčešće van logora.

Foto: wikipedia.org

 

Rano ujutro bi po njih dolazio kamion koji bi ih vezane žicom po dvoje-troje vodio na stratište. Od 15. jula 1941. do 6. novembra 1943. streljanja su se obavljala na strelištu u Jajincima. Od jeseni 1943. streljanja su vršena na Centralnom groblju, a od 27. jula 1944. do 1. oktobra 1944. na Jevrejskom groblju.

Foto: wikipedia.org

 

Prvo masovno streljanje logoraša se desilo 17. decembra kada je na Jajincima ubijeno 160 osoba, među kojima su bili Vukica Mitrović i Miloš Matijević. Za šest dana marta 1942, na Jajincima je streljano 328 osoba, a 6. maja 228. Najviše ljudi streljanih u jednom danu bilo je 323 1. oktobra 1943.

Muzej Banjičkog logora

Danas je Banjički logor pretvoren u Muzej Banjičkog logora. Nekadašnja soba smrti je pretvorena u spomen-sobu sa izloženim stvarima i predmetima koji su nekada pripadali logorašima. Skupština grada Beograda postavila je 1969. godine povodom 25-godišnjice oslobođenja grada, spomen-obeležje ispred zgrade bivšeg koncentracionog logora na Banjici. Spomen-obeležje je rad vajara Kolje Milunovića, a stihovi koji su upisani Svetozara Trebješanina. Tom prilikom je Muzej grada otvorio Spomen-sobu u jednom od objekata bivšeg logora.