Vlasi i danas ovo čuvaju za svadbe i sahrane! Baka Olga u devetoj deceniji ne odustaje od njih (FOTO)

Olga i Bogosav Stajković iz sela Korbovo kod Kladova 29. novembara navršili su 70 godina zajedničkog života. Ona im ima 85 a on 87 godina.

Istina, danas time retko ko može da se pohvali, ali sloga, ljubav, pažnja i poštovanje koje već sedam decenija ispunjava dom ovih ljudi i dan danas vezuje ove srodne duše.

Baka Olga iako uveliko gazi devetu deceniju, ne koristi naočare a Bog joj je podario talenat da je ostala jedina u ovom kraju koja još uvek izrađuje ručno veženu, šivenu narodnu vlašku nošnju. Koliko je traženo, ne može ova žena pod stare dane da postigne da uradi. Pošto ovaj posao toliko voli, ona ne odustaje.

U njenom ormanu, na ofingerima mogu se zapaziti prekrasno ukrašene izvežene nošnje , na stolu vežene kecelje izrađene na pravom plišu od kojih se ne može odvojiti pogled, specijalan vez od različitog konca u svim bojama čak i zlatnog.

Foto: V.J.

 

- Volim ovo da radim i neću se ostaviti dogod budem mogla. Meni naočare ne trebaju.Vezem specijalnom iglom iz inostranstva, različitim koncima. A iscrtavam mustre sama. Na platnu koje najpre dobro zategnem u ramu iscrtavam mustre, koje sama mastilom i olovkom uradim svaki detalj i po tome vezem i popunjavam. Prelepe kecelje na plišu i košulje na belom platnu ne znaš koja je od koje lepša, priča baka Olga i nastavlja .

- Devojke u našem kraju ali i one malo starije po tradiciji oblače na svadbama i ostalim svetkovinama a često i starije žene dolaze kod mene da kupe, žele da ih imaju kada odlaze na onaj svet. Uz to kupuju torbice vežene u koje se kod nas u vlaškom kraju kad neko umre , stavi ogledalo, češalj, novac, da imaju tamo na onom svetu, veli baka Olga, koja je trenutno ostala bez ijedne torbice jer ih je sve prodala. Postale su i trend, sve češće ih mlade devojke traže i nose kao dekorativni detalj.

Foto: V.J.

- Ne bih mogla ja da nemam mog ,,mndrulja,, (lepotan na vlaškom) kroz smeh priča ova krepka starica, bistrog uma. On meni kuva kafu, donosi drva, loži vatru, sve obavlja a ja samo radim jer ne mogu da postignem koliko se moje nošnje traže i ovde ali i nose ih naši u inostranstvo. Svako voli da ima nešto iz svog kraja.

Za cenu ne pitaju, ali se dogovaramo. Malo nekad nekome i popustim ko nema, ali uglavnom ne prave pitanje jer se to ručno radi i treba bar mesec dana za jednu kompletnu nošnju, kaže ova majstorica, kojoj su tu uvek sin i snaha iz Kladova da pripomognu.

- Moja snaja Gordana je radila na kompjuteru zato i ne vidi pa nosi naočare, a ja u moje vreme nisam imala to, zato ih i ne koristim. Evo 85 mi je godina- priča Olga i ponosno napominje da su joj sva unučad lekari.

Foto: V.J.

 

- Od sina mi je unuk ortoped u Kladovu, njegova žena na specijalizaciji za fizijatra a od ćerke , takođe sin i ćerka lekari u Nemačkoj. Pa sada na leto ako Bog poživi mog Bogosava i mene, planiramo da napravimo u Kladovu pravo veselje za našu decu i prijatelje. Da obeležimo našu dijamantsku svadbu - 70 godina zajedničkog života na koju bi voleli da dođete i vi - ponosno govori baka Olga. On je ubeđena da će poneti jednu od svojih ručno rađenih nošnji, a mi smo obećali da ćemo sigurno doći u svatove.