Ceo Mačkat miriše na dobro! Đakonije na sve strane, za pun stomak i povišen holesterol (VIDEO/FOTO)

U zlatiborskom selu Mačkat, u porti crkve, po dvadeset treći put se održava već dobro poznata “Pršutijada”, gde proizvođači ovog kraja izlažu svoje suvomesnate đakonije, a posetioci nadraženih čula ukusa i mirisa obilaze štandove, probaju i kupuju.

Ovogodišnju “Pršutijadu”, kao i prethodne 22, otvorio je predsednik opštine Milan Stamatović.

- Zahvalan sam svima vama koji čuvate i negujete tradiciju, i to je jedina šansa, perpsektiva i budućnost srpskog naroda, jer se ako se odreknemo svoje nacije, kulture i tradicije mi nemamo šta da očekujemo u teškim vremenima. Vi ste nosioci svih teških vremena, domaćin je uvek nosio taj teret za opstanak države i svoje nacije - rekao je Stamatović i dodao da se zahvaljujući razvoju Zlatibora i prohoda sa ove planine ulaže u razvoj i infrastrukturu sela.  

Organizator i direktor Eko Agrara, Marko Marić, istakao je da „Pršutijada“ ima višestruki značaj - ne samo kao gastronomska smotra već i kao snažan podsticaj razvoju poljoprivrede, privrede i turizma na Zlatiboru.

- Zahvaljujući programskim merama Opštine Čajetine danas u Mačkatu imamo 30 registrovanih domaćinstava koji se bave preradom mesa. Posebno nas raduje što za ovim štandovima možete videti tri generacije koje se bave ovim poslom, a to znači da nam mladi ostaju na selu – rekao je Marić. 

Doskoro je prerada mesa u ovom kraju bila muški posao, a danas vidimo sve više mladih žena koje nastavljaju tradiciju svojih predaka ili uporedo u porodici rade ove ne baš lake poslove. Među njima je i Jelena Stojanović, koja sa svoja dva sina, svekrom i svekrvom, kao i sestrom pokojnog muža, radi i vodi ovaj posao. 

- Naporan je ovo posao, radi se kada je hladno vreme, a ima i vreline kada se suši meso. Fizički je jako zahtevan. Za dobru goveđu pršutu najbolje je goveče od 700 do 1.000 kg. Kada se odvoji meso, ono se soli i tako stoji dve nedelje, s tim što se jednom okrene. Posle ide rasoljavanje u vodi, ali to se brzo obavi. Onda se kači i dimi dve sedmice kvalitenim bukovim drvetom. Posle toga se kači u sušionicu i tako stoji isto dve sedmice. Tako spremljena pršuta mora da valja, a posebno sa ovih prostora gde postoji ruža vetrova - objasnila je Jelena. 

 

Pažnju posetilaca provlači i ovčija stelja razapeta na štandovima. 

- Za ovčiju stelju najbolja je deblja ovca, od 60 do 70 kg. Povade se sve kosti, a onda se soli i tako stoji 15 dana, a onda rasoljava. Stavljaju se leskovi štapići da bude čvrsta i suši se do 20 dana. Ima ljudi koji kupe ovo odjednom, ali obično se seče, mada ne prodajemo ispod 300 grama – kaže proizvođač Petar Šopalović.

Čvarci skupi kao pršuta

Inače, kilogram goveđe pršute oko rebara košta 1.800 dinara, a pršuta od bifteka 5.000 dinara; svinjska pršuta je 1.500 do 1.700 dinara; ovčija stelja 2.500; slanina bela 900 dinara, a prošarana 1.400 dinara; kobasice od 1.300 do 1.500 dinara; ovčija kobasica 3.000 dinara i čvarci od 1.400 do 1.500 dinara za kilogram.

Stručni žiri na teškom iskušenju

Stručni žiri je imao težak posao da od mesnatih delikatesa izabere najbollje među najboljim. Ocenjivao je 52 uzorka proizvoda u pet kategorija mesa.

Za najbolju goveđu pršutu prvo mesto je pripalo Aleksandru Radojičiću, drugoMitru Mariću i treće Jeleni Stojanović. 

Za najbolju svinjsku pršutu prvo mesto je pripalo Mitru Mariću, drugo Marku Stojanoviću i treće Jeleni Stojanović. 

Najbolju slaninu pravi Jelena Stojanović, drugo mesto je pripalo Mitru Mariću i treće Marku Stojanoviću. 

Mitar Marić je nagrađen za najbolju ovčiju stelju, drugo mesto je pripalo Vladimiru Andžiću Ii treće mesto  Iliji Stojanoviću. 

Radomir Šopalović je osvojio prvomesto za najbolju kobasicu, drugo mesto Aleksandar Čeliković i treće mesto je pripalo Nikoli Brkoviću.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.