Blokaderi studentima napravili haos! Evo sa čime će se suočiti (FOTO)

Zbog trenutne agresije blokadera u Srbiji studenti će se susresti sa ozbiljnim posledicama na akademski razvoj i profesionalne prilike.

U vremenu kada se obrazovanje suočava s brojnim izazovima, jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste koliko pauze u učenju negativno utiču na učenike i studente, njihove rezultate i mogućnosti da kasnije nadoknade propušteno gradivo.

Iako su kratki predasi korisni za mentalno zdravlje i fokus, dugotrajni prekidi, naročito oni prouzrokovani spoljnim faktorima kao što su blokade mogu imati ozbiljne posledice.

Ovo što blokaderi trenutno izazivaju u našoj zemlji dodatno pogoršavaju situaciju, jer odvlače pažnju studenata od njihovih akademskih obaveza i umanjuju šanse za uspešan završetak studija.

Gubitak kontinuiteta i težak povratak u rutinu

Jedan od najvećih problema kod dugotrajnih prekida u učenju jeste gubitak kontinuiteta.

Mozak funkcioniše tako da informacije najbolje usvaja kroz redovno ponavljanje i aktivno angažovanje u procesu učenja. Kada se taj ritam prekine, vraćanje u rutinu postaje izazov, jer studenti i učenici gube vezu sa prethodno naučenim gradivom, što rezultira padom motivacije i otežanim usvajanjem novih informacija.

Iako su studenti mladi ljudi puni energije i često veruju da će se brzo vratiti u akademski ritam, realnost je drugačija.

Svaki prekid u učenju ostavlja posledice koje se ne mogu lako sanirati. Problem postaje još izraženiji kada studenti u prvi plan stavljaju teme i pitanja koja nisu direktno povezana sa njihovim obrazovanjem, zanemarujući sopstveni akademski razvoj.

Blokade, poput ovih koje se trenutno dešavaju u Srbiji, ne samo da ometaju nastavni proces već i dodatno remete studentske obaveze, uzrokujući kašnjenja i smanjenu produktivnost.

Foto: Miloš Rafailović

Kako gubitak godine utiče na studenta?

Izgubljena akademska godina može imati ozbiljne posledice na uspeh i profesionalne perspektive studenata.

Kada studenti zbog dugotrajnih prekida, ne uspeju da završe planirane ispite i predmete na vreme, dolaze u situaciju da moraju ponovo slušati iste, što dodatno usporava njihov napredak. Ovaj gubitak ne znači samo godinu dana dužeg studiranja, već i povećan finansijski trošak, veći pritisak u kasnijim godinama i smanjenje motivacije.

Trenutne blokade u Srbiji direktno doprinose ovom problemu, jer stvaraju nesigurnost u akademskom kalendaru i odlažu normalizaciju nastavnog procesa.

Osim akademskih poteškoća, istraživanja pokazuju da određeni broj studenata, suočen sa prolongiranjem studija i povećanim stresom, u potpunosti odustaje od obrazovanja. Prema nekim iskustvima, procenjuje se da značajan procenat onih koji izgube jednu godinu zbog spoljašnjih faktora nikada ne uspeju da završe svoje studije.

Blokade dodatno povećavaju ovaj rizik, jer skreću fokus sa studija na druge teme, umesto da studenti posvećuju pažnju svom obrazovanju i karijernoj budućnosti.

Loši rezultati i propuštene prilike

Razni istraživački radovi pokazuju da dugotrajni prekidi u učenju mogu dovesti do značajnog pada rezultata.

Studenti koji su suočeni sa ovakvim problemima često imaju slabije ocene, povećanu anksioznost i otežano prilagođavanje akademskim zahtevima nakon povratka. Pored toga, dugotrajna pauza smanjuje stečene radne navike, što dodatno otežava pripremu za ispite i zadatke.

Blokade, umesto da donesu pozitivne promene, samo dodatno usložnjavaju ovaj problem, jer studenti gube dragoceno vreme koje bi mogli iskoristiti za učenje i napredak.

Studentima koji planiraju da se prijave na master studije, da konkurišu za stipendije ili traže zaposlenje, lošiji rezultati mogu umanjiti šanse za ostvarenje ciljeva. 

Blokade – neželjeni faktori koji donose probleme

Blokade u Srbiji do sada su uzrokovale značajne poremećaje u nastavnom procesu.

Blokade fakulteta i neizvesnost u vezi sa daljim akademskim kalendarom stvaraju dodatni pritisak na studente i profesore, otežavajući završetak šredavanja i pripremu ispita.

Mnogi studenti će biti prinuđeni da nadoknađuju propuštena predavanja u skraćenim rokovima, što često dovodi do površnog učenja i preopterećenja. Oni koji su u završnim godinama studija suočavaju se sa rizikom kašnjenja u diplomiranju, što može značiti i finansijske gubitke, kao i odlaganje početka karijere.

Umesto da se fokusiraju na svoje akademske obaveze, mnogi studenti učestvuju u protestima koji direktno utiču na njihovo obrazovanje i profesionalni razvoj.

Foto: Shutterstock

Da li se propušteno može nadoknaditi?

Nadoknađivanje izgubljenog vremena u obrazovanju nije jednostavan proces.

Prisilno ubrzana predavanja i skraćeni rokovi za ispite često rezultiraju nepotpunim razumevanjem predmeta i većim stresom kod učenika i studenata.

Dugoročno gledano, ovakav način nadoknade ne može biti efikasan kao kontinuiran proces učenja bez prekida. Trenutni protesti dodatno komplikuju ovaj proces i otežavaju vraćanje u akademsku rutinu.

Obrazovanje – žrtva blokada

Pauze u učenju, naročito one uzrokovane ovim blokadama, imaju dugoročne negativne posledice na akademski razvoj učenika i studenata.

Nesistematične promene u nastavnom procesu mogu ugroziti ne samo rezultate pojedinaca, već i kvalitet celokupnog obrazovnog sistema.

Naime, ovde se skreće pažnja sa obrazovanja i ometaju akademski razvoj studenata.

Umesto dodatnih prekida i ometanja, potrebno je stvoriti uslove koji omogućavaju studentima da nesmetano uče i postižu najbolje rezultate.

Obrazovanje je ključ budućnosti,a ta budućnost ne sme biti talac iznenadnog prekidanja nastavnog procesa.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.