Značajne promene u vezi sa stambenim kreditima! Evo šta se desi kada ne platite ratu (FOTO)

Izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, usvojenog u martu, donose značajne promene, posebno za korisnike stambenih kredita.

Naime, zaduženima za stambene pozajmice, koji nisu bili u mogućnosti da otplate rate, banka je do sada oduzimala nekretninu i aktiviranjem hipoteke namirivala svoj dug, a sada će oni sami, u roku od dva meseca, moći da prodaju stan za koji su se zadužili i time namire dugovanja.

Tako su klijenti banaka dobili mogućnost da sami pronađu kupca i obezbede što bolju cenu za svoje nekretnine, izmire dug, ali i da im nešto novca i ostane.

Na ovaj način će se sprečiti da zbog niskih cena, po kojima se nekretnine za koje je aktivirana hipoteka, uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostaju bez stana, a još uvek duguju banci. 

Dve opcije

Po novom zakonu, banka nudi korisnicima kredita dve opcije - u roku do dva meseca, korisnik može sam da proda nepokretnost i banci uplati novac, ukljucujuci dospelu kamatu i eventualne troškove, dok je druga opcija da korsnik banci prenese pravo svojine na toj nepokretnosti, ali samo ako je tržišna vrednost nekretnine najmanje za pet odsto viša od duga korisnika.

Kako kaže finansijski savetnik Vladimir Vasić, ovo je korak ka usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom. Ako se klijent odluči za prodaju stana, banka se uključuje u taj proces na dan overe ugovora. 

- Tada banka dolazi sa svojim predstavnikom, vi morate da uplatite na račun banke iznos koji dugujete, a ono što ostane, ostaje vama - navodi Vasić.

Kako objašnjava predsednik udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović, navodi da je banka u obavezi, kad pokrene postupak, da dužniku da rok od najmanje dva meseca da sam izvrši prodaju kako bi obezbedio bolju cenu.

Foto: Shutterstock

- Ljudima se dešavalo da budu izbačeni iz stana i da budu i dalje dužni, pa im je banka potraživala i drugu imovinu ili im je preko izvršitelja uzimala od plate, penzije - ističe Gavrilović.

On dodaje da je pre donošenja nove regulative, bilo situacija da su se nekretnine dužnika prodavale "za bagatelu".

- Pre nekoliko godina imali smo primer da su izvršitelji stan jednog starijeg bračnog para želili da prodaju za 10 ili 20 odsto njegove vrednosti. Na taj nacin korisnik gubi deo svoje imovine koju je zaradio otplaćivanjem kredita, i pored toga što je izgubio deo imovine, on i dalje duguje banci - objašnjava Gavrilović. Kako je dodao, taj stan, bio je vredan oko 70.000 evra, dug prema banci je iznosio 50.000 evra, a izvršitelj je hteo da proda stan za 15.000 evra.

Umesto da se stan proda za 70.000 ili 65.000 ili 60.000 evra, da se namiri dug banci i da nešto korisniku ostane, u ovoj situaciji dužnik je ostao banci dužan još 35.000 evra - kaže Gavrilović. 

Manje zloupotreba

Prema rečima Dejana Gavrilovića, takvi primeri iz prošlosti su brojni.

Istako je da je takvih primera naročito bilo u kreditima u švajcarskim francima.

- Ovim se donekle sprečavaju takve zloupotrebe, jer se daje mogućnost korisniku kredita da on proba u naredna dva meseca da proda stan po nekoj višoj ceni od one po kojoj bi izvršitelj prodao i da spreči mogućnost gubitka dela svoje imovine - zaključuje Gavrilović.