Lideri nove evropske litijumske strategije: EU preuzima kontrolu nad sopstvenim resursima

Već sledeće godine, Evropska unija će dobiti prvu zemlju članicu koja proizvodi litijum iz rude: Finsku. Ova nordijska zemlja postavlja temelj za baterijsku industriju budućnosti, ne samo u sopstvenim granicama već i za čitav kontinent.

Umesto oslanjanja na uvoz iz Kine i drugih zemalja, EU ulazi u novu fazu - sopstvene eksploatacije i prerade litijuma, ključnog za električna vozila.

Pet projekata u Francuskoj

U srcu zapadne Evrope, Francuska se sve jasnije profilisala kao jedan od predvodnika kada su u pitanju održivi razvoj i energetska tranzicija. Sa pet litijumskih projekata koji su priznati kao strateški na nivou EU, ova zemlja ima ambiciju da postane glavni izvor sirovina za proizvodnju baterija.

Najveći među njima, projekat "Emili" kompanije "Imeris" u regionu Alije, već je prepoznat i na nacionalnom i na evropskom nivou. Otvaranje rudnika i postrojenja planirano je za 2028. godinu, a projektovani kapacitet omogućava proizvodnju baterija za do 700.000 električnih vozila godišnje.
Pored "Emilija", stratešku oznaku dobili su i projekti "Ageli", "Viridian", "Galikam" i "Orano", svi smešteni na teritoriji Francuske.

Portugal - I priroda i litijum

Portugal, zemlja na jugozapadu Evrope, pokazuje da rudarstvo može ići ruku pod ruku sa očuvanjem prirode.

Projekat "Barozo", koji razvija britanska kompanija "Savana risorses", nalazi se u ekološki osetljivom području pod zaštitom programa "Natura 2000". Ipak, dobio je odobrenje za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA), što potvrđuje usklađenost sa evropskim standardima zaštite prirode.

Foto: Promo

Na teritoriji Baroza planirana su četiri rudnika otvorenog kopa, dok se nešto južnije nalazi još jedan važan projekat - "Romano mine" u opštini Montalegre, koji je takođe uspešno prošao ekološku procenu. Obe lokacije planiraju eksploataciju litijuma iz čvrstih stena koje sadrže i druge vredne metale poput cezijuma i tantalijuma.

Siguran lanac snabdevanja

Litijum je postao ključ svega - od električnih automobila do baterija koje čuvaju energiju vetra i sunca. Zato Brisel gradi svoj lanac snabdevanja: bezbedan, održiv i pod kontrolom. Ciljevi su manje zagađenja, više energije iz Evrope i industrija koja stoji na sopstvenim nogama.

Za zelenu i digitalnu tranziciju, kao i razvoj naprednih vojnih tehnologija, potrebni su i drugi strateški elementi: nikl, kobalt, bakar, grafit, mangan... Na prvom konkursu izabrano je 47 projekata za eksploataciju, preradu i reciklažu ovih sirovina u 13 članica EU: Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu, Poljskoj i Rumuniji.

Uključivanjem ovih projekata na listu strateških, EU šalje jasnu poruku da je vreme da preuzme kontrolu nad sopstvenim resursima. Time padaju u vodu priče o neokolonijalnom odnosu Brisela prema litijumu iz Srbije. Evropa je rešena da koristi svoje rudno blago i osigura lanac snabdevanja kada su u pitanju sirovine koje pokreću zelenu budućnost.