Tinejdžeri se masovno samopovređuju: Devojčice dominiraju - Ovo je jezivo

Opasna pojava se širi među mladima - sve više njih se samopovređuje, i to mahom devojčice, pokazuje istraživanje Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu. Još jedna strašna činjenica u vezi sa tim je da je reč o deci od 12 do 18 godina!

Dečiji pedijatar dr Dejan Stevanović kaže da statistika pokazuje da sve više tinejdžera sebi nanosi bol.

- Prema podacima za 2022. godinu, jedno od 10 pregledanih, a četiri od 10 hospitalizovanih tinejdžera uzrasta od 12 do 18 godina se samopovređuje. Najčešće se radi o devojčicama. Mladi koji se samopovređuju najčešće to rade tako što se seku po rukama i nogama i uglavnom imaju još neki psihički problem - kaže doktor Stevanović.

Apel za pomoć

Psiholog Jovana Stojković objašnjava da je ovakvim osobama psihički loše, a žele da se osete bolje.

- Najčešće mi kažu da, kad to urade, osete se živim, oslobađaju se emocionalnog bola, pritiska, ali to ode u opsesivnu radnju. Pošto se nakon toga dobro osećaju, tome se vraćaju i ne mogu da prestanu. Nemaju fizički bol kada se povređuju, već, kažu, kad vide ranu i krv, osete se smireno. Dosta njih to uradi impulsivno, iznervira se u trenutku, ugleda šestar na stolu i to uradi, ili dok se tušira, seti se neke situacije, ugleda brijač i poseče se - kaže Stojkovićeva.

Deca sebi nanose povrede pincetama, iglama, makazama, grebanjem, stvaranjem rana po koži, čupanjem kose, obrva i trepavica, lupanjem glavom o zid...

Foto: Shuterstock

- Važan je i način na koji se mladi samopovređuju jer i to ima neko značenje. Ako povrede ruke, žele da se to vidi, i to je neverbalni apel za pomoć. Dramatičnije je kad osoba sebe povređuje na gornjim delovima butina, grudima, stomaku, gde se to neće videti. Sad je leto i ima dosta devojčica koje ne idu na bazen da se to ne bi otkrilo - kaže psiholog.

Stojkovićeva posebno upozorava da može biti pogubno ukoliko roditelji umanjuju problem koji dete ima!

- Često roditelji nisu spremni da nešto promene, pogotovo očevi, i dalje imaju rečenice poput: "U moje vreme nije postojala depresija, šta ti fali u životu, sve sam ti obezbedio, uzmi motiku u ruke, pa ćeš da vidiš imaš li depresiju." To su klišei, pogotovo na našem podneblju. I kada je dete psihički labilno, posle tih rečenica razmišlja da ga ni roditelj ne razume, zatvori se, ne govori o tome, a roditelj misli da je problem rešen, ali nije - objašnjava Stojkovićeva i na primeru otkriva kako zanemarivanje deteta može da se završi fatalno.

Foto: Shutterstock

Dovodi do suicida

- Nažalost, imala sam i slučaj koji se kobno završio, a krenuo je samopovređivanjem. U pitanju je bila devojka u ranim dvadesetim. Roditelji su bili protiv hospitalizacije i čuvali su je kod kuće da ne naudi sebi, i kad su mislili da joj je bolje, bila je našla i posao, ona je okončala sebi život - kaže Stojkovićeva.

Prema njenim rečima, pre nego što se neko ubije, uvek ima više pokušaja samopovređivanja.

- Postoji razlika između dečaka i devojčica. Muškarci imaju manje pokušaja jer oni uvek idu na sigurno, izvrše samoubistvo hladnim oružjem ili se obese. Muškarac nikad neće popiti lekove, pre će se napiti i onda izvršiti suicid. Žene će više da imaju neverbalne apele - preseći će vene, popiti šaku lekova, ali će voditi računa kada. Postoji takozvani pokušaj suicida u pet do tri, to znači da će osoba popiti lekove neposredno pre dolaska ukućana i da će je oni naći i spasti - zaključuje psiholog.