Šta je "burnout"? Ima pet faza, a evo kako ga možete prepoznati

Sagorevanje na poslu, poznato i kao "burnout", predstavlja sve izraženiji problem u današnjem brzom i zahtevnom radnom okruženju, a kako stručnjaci tvrde, vrlo je važno prepoznati ovakav vid stresa i reagovati na vreme.

Termin "burnout" prvi put 1974. godine uveo Herbert Frojdenberger, ukazujući na hronični stres izazvan visokim zahtevima na poslu.

Za razliku od običnog stresa, koji može biti privremen i uzrokovan specifičnim događajima, sagorevanje predstavlja postepeno i hronično stanje. To je rezultat neprekidnog pritiska i preopterećenja, koje ne samo da smanjuje motivaciju i produktivnost već dovodi do osećaja apatije i gubitka interesa za rezultate rada.

Kako pokazuju najnovija svetska istraživanja, "burnout" najčešće dožive osobe starosti od 25 do 35 godina, a kako se navodi, do ovakve situacije dolazi usled postavljenih previsokih ciljeva i borbe mladih za brzom i lakom zaradom. 

Kako prepoznati simptome?

"Burnout" ili "sagorevanje" se ne dešava iznenada, ono se polako prikrada, što ga čini mnogo težim za prepoznavanje. Ipak, naše telo nam šalje određene signale kao upozorenje. Najčešći simptomi su problemi sa spavanjem i hronični umor, a javljaju se i problemi sa imunitetom, glavobolje, bolovi u mišićima, kao i oslabljen apetit ili traženje utehe u hrani.

Foto: Shutterstock

Karakterističan je i osećaj preplavljenosti aktivnostima, obavezama, što je praćeno i osećajem besmisla. Dolazi do pada produktivnosti kako na poslu tako i u privatnom životu.

Moguće je da se osećate bespomoćno, bezvoljno i potpuno iscrpljeno jer "burnout" zaista crpi energiju. Za razliku od umora koji nestaje nakon adekvatnog odmora, kod sindroma izgaranja to nije slučaj. Može se desiti da vikend ili praznike provedete u krevetu, a prvog radnog dana se opet osećate bespomoćno i ne vidite perspektivu da će se bilo šta promeniti na bolje.

Psiholog Jovana Stojković istakla je za Informer da je "burnout" sve češći, kao i da se događa onda kada ljudi ne postave adekvatne granice.

- Sagorevanje na poslu je sve učestalije i obično se javlja kod perfekcionista koji nisu u potpunosti zadovoljni sobom. Ljudi trebaju da se više posvete sebi, da daju dozvolu sebi da ne urade sve u jednom danu. Oni idu preko svojih granica, pa padnu u krevet i zaista se osećaju bolesno iako su zdravstveno potpuno dobro - rekla je naša sagovornica.

Faze nastanka sindroma sagorevanja

Faza 1: Početna uzbuđenost i idealizacija radnog mesta

Entuzijazam prerasta u preteranu posvećenost, gde zaposleni preuzimaju više zadataka nego što mogu realno upravljati, često zanemarujući lične potrebe.

Faza 2: Zanemarivanje odmora i preterano opterećenje poslom

Ova faza uključuje redovno ostajanje na poslu prekovremeno ili rad tokom vikenda, što može dovesti do ozbiljnog stresa koji zahvata sve aspekte života.

Faza 3: Teškoće u međuljudskim odnosima i prenošenje nezadovoljstva na porodicu

Stres negativno utiče na privatni život, izazivajući sukobe sa najbližima zbog povećane razdražljivosti i smanjene strpljivosti. Ovim se sagorevanje na poslu prenosi i u krug bliskih ljudi.

Faza 4: Razočaranje koje dovodi do emocionalne ranjivosti i nepoverenja

Gubitak vere u vrednost sopstvenog rada može dovesti do emocionalne ranjivosti i osećaja da trud nije adekvatno priznat.

Faza 5: Povlačenje i izolacija

Poslednja faza pred potpuno sagorevanje uključuje apatiju, gubitak motivacije za društvene aktivnosti i može rezultirati depresijom i drugim zdravstvenim problemima.

Foto: pexels.com

Lečenje

Lečenje sagorevanja na poslu često zahteva integrisani pristup, koji uključuje psihoterapiju, promene u načinu života i strategije za upravljanje stresom. Terapijski pristupi poput kognitivno-bihevioralne terapije često su efikasni u pomoći pojedincima da prepoznaju i izmene negativne obrasce misli i ponašanja.

Takođe je bitno uspostaviti zdravu ravnotežu između posla i privatnog života, što uključuje redovno vežbanje, kvalitetan san i pravilnu ishranu.

Kako sprečiti sagorevanje na poslu?

Važno je usmeriti se na strategije koje mogu smanjiti stres, poput postavljanja realnih ciljeva, učestvovanja u zabavnim aktivnostima i redovnog vežbanja. Ove aktivnosti poboljšavaju fizičko stanje, mentalnu jasnoću, kao i zadovoljstvo na poslu.

Organizovanje društvenih događaja i ohrabrivanje otvorene komunikacije unutar tima takođe može značajno doprineti smanjenju radnog stresa i poboljšanju radne atmosfere.

Foto: Shutterstock

Šta možete da preduzmete?

Najveća greška je kriviti sebe da niste dovoljno snažni i efikasni u ispunjavanju onoga što se od vas očekuje, jer su uzroci na drugoj strani: nerazumni rokovi, previše obaveza, loš menadžment, slaba komunikacija i podrška. Ako prepoznate simptome kojim vam telo jasno poručuje „ovako više ne može“, vreme je da preispitate ciljeve i razvijete sledeće navike koje će vaš život učiniti kvalitetnijim.

- Pronađite vreme za sebe: Pronađite vreme u rasporedu za ono što vama prija, baš kao što biste to učinili za bilo koju drugu obavezu. Popijte na miru šoljicu omiljene kafe, pročitajte nešto što vam prija, slušajte muziku, vežbajte.

- Delegirajte zadatke i postavite granice: Shvatite da ne možete i ne morate sve sami. Delegirajte zadatke kad god je to moguće i postavite jasne granice kako biste zaštitili svoje lično vreme.

- Uspostavite sistem podrške: Okružite se mrežom prijatelja, porodice ili kolega koji vas razumeju i podržavaju. Podelite s njima osećanja i brige.

- Razvijajte zdrave navike: Sve je više recepata za zdrave i brze obroke, zato prošetajte do najbliže pijace, odaberite neke od omiljenih namirnica i pripremite hranu kod kuće. Budite aktivni, bilo da se radi o kratkoj šetnji tokom dana, jogi, trčanju, važno je da odvojite bar pola sata za fizičku aktivnost. Ne odričite se slobodnih dana, vikenda, ni godišnjeg odmora.

Foto: Shutterstock

Na kraju, imajte na umu da oporavak traje i zato dajte sebi vremena. Ukoliko se pored svega što ste preduzeli i dalje bude osećali kao hrčak u točku koji nikako ne stiže do cilja, ne oklevajte da potražite psihološku podršku. Osluškujte svoje telo čak i ako radite posao koji volite, jer "burnout" može biti intenzivniji kod takvih osoba. Možda zaboravite na vreme dok radite nešto u čemu uživate, ali nemojte dozvoliti da "pregorite".