"Čovek je u rukama nosio mrtvu suprugu"! Potresne scene iz kolone: Bojana sa 13 godina proterana u "Oluji" (FOTO/VIDEO)

Bojana Vučić, koja je sa samo 13 godina preživela zločinačku akciju "Oluja", danas je bila gost Dejane Kljajić u emisiji "Info dan".

- Svaki avgust je jako težak. Teško je svih ovih 30 godina, jer sa "Olujom" se ustaje i leže - rekla je Bojana Vučić iz Vojnića i dodala da je to ono što u ljudima iz Republike Srpske Krajine ostaje čitavog života.

Bojana je navela da je osim smrti, najteže je doživeti egzodus, a posledice istog ostaju i to iz misli ne možete da sklonite.

- Avgust je posebno težak, jer je to kao da vam neko malo zaraslu ranu ponovo otvara. Mi smo, pre "Oluje" već pet godina bili u ratnim okolnostima i privikli smo se. Stalno se pucalo. Tog 4. avgusta je krenulo intenzivno, kao nikada do tada. Moja kuća se nalazila pored bolnice, koja je bila meta i tu je najviše granata palo - priseća se Bojana.

Objašnjava da je na svaki minut po jedna granata padala, te da je ona, kao trinaestogodišnjakinja bila zbunjena, nije znala šta se dešava, ni kada će prestati.

- U jednom trenutku je prestalo, a onda su počeli da dovoze sve više ranjenika u bolnicu sa ratišta, bolnica se uskomešala, ni oni nisu znali šta se dešava - nastavlja svoju priču.

Foto: Zoran Sinko

Dan kasnije, napadi su trajali, a Bojana je sa najbližima tek 6. krenula negde, na neko vreme. Mislili su da će se negde skloniti, pa kasnije vratiti kući.

- Krenuli smo kud i svi ostali, nismo znali kud idemo. Petrova gora nam je bila blizu Vojnića. To je šuma gde su se sklanjali i za vreme Drugog svetskog rata. Umesto tamo, krenuli smo ka Baniji, Glini, Žirovcu... - kaže sagovornica Informera.

Napadi su trajali danima, pa smo imali spremnu torbu sa najosnovnijim stvarima: dokumenta, vrednosti i malo slika, ono što staje u jedan auto.

Kako je Bojana kao mala svirala harmoniku, majka je našla još malo prostora i ponela njen instrument.

- Kad smo krenuli bili, smo bombardovani kod gline. Puno ljudi je izginulo, a i dan danas vode se kao nestali - kaže Bojana.

Nakon 30 godina, Bojana se seća teške scene čiji je svedok bila u izbegličkoj koloni. Objašnjava kako je gledala stariji bračni par, koji je krenuo na put bez prevoznog sredstva. Žena je od velikog stresa, vrućine i umora preminula, a suprug ju je nosio na rukama.

- Ljudi su na tom putu ostajali bez goriva. Niko nije imao spremne zalihe, kola su se kvarila, deca rađala i umirala. Ni za njih nije bilo ni vode, ni mleka. Kod Žirovca, čovek je išao i muzao kravu, kako bi dete nahranio.

Foto: Zoran Sinko

Put bez povratka trajao je oko deset dana, a Bojana kaže da je iz ove perspektive teško odrediti vreme. U koloni je bila sa bakom i dekom, otac je ostao na ratištu, a majka vozila očeve roditelje. U jednom trenutku su se razdvojili i danima nisu znali ništa jedni o drugima.

Na granici sa Srbijom, sačekali su ih rođaci iz Beograda i garantovali za njih, kako bi napustili izbegličku kolonu.

- Dođete kao neko ko je iz srednje građanske porodice, ne oskudevate, imate dovoljno, a dođete kao beskućnik, čekate da vam daju da se presvučete. Nosila sam strinine stvari da bih išla u školi. Druga sredina, drugi ljudi, koji ne mogu da shvate da ste imali život, već vas posmatraju kao beskućnika koji je tu došao - priča nam ona i dodaje:

- Imam dinarsku inat, kao svi mi, i nisam poklekla. Rekla sam da ću biti najbolja verzija sebe. Učila sam i ostvarila uspehe, pa nisam imala problema kasnije. Kad pogledate kolonu i beznadežna, polu mrtva lica, a nakon 30 godina shvatite da svi oni sada imaju svoje kuće, da su im deca završila fakultete... Oni su građani ove države koji punp doprinose i tome možete da se divite - govori Bojana Vučić i poručuje da su Srbi iz Republike Srpske Krajine, kao beskućnici došli u zemlju raorenu sankcijama i uprkos tome, uspeli da od nule izgrade živote.

Čitavo gostovanje Bojane Vučić možete pogledati ispod.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.