Alarmantni podaci: Alchajmerova bolest uzela maha u Srbiji - Nisu samo stariji na udaru

Alchajmerova bolest i demencija su oboljenja koja imaju razmere epidemije. Skoro 26 miliona ljudi u svetu boluje, a u Srbiji oko 10 odsto populacije, starije od 65 godina, ima ovu bolest.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će taj broj u narednih pet godina biti udvostručen.

Psihijatar prof. dr Vladimir Janjić, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu rekao je za RTS da je Alchajmerova bolest izuzetno teška, ozbiljna bolest, bolest starih. Najviše je karakterišu zaboravnost i otežano upamćivanje tekućih događaja. Oboleli često do detalja mogu da se sete nekih događaja od pre 10, 20 i više godina, ali ne mogu da se sete šta se desilo juče, šta su doručkovali pre toga.

- Međutim, poremećaj pamćenja se javlja kod 85 odsto pacijenata, ali ne mora svaki pacijent s Alchajmerovom bolešću da ima i poremećaj pamćenja. Kod nekih 15 odsto se javljaju neanamnestičke forme i drugi poremećaji saznajnih funkcija. Imaju probleme u planiranju aktivnosti, problem sa govorom, ne mogu da nađu adekvatnu reč, zatim često ponavlja jedne te iste sadržaje, mogu da se izgube u nepoznatoj sredini, ima problem sa orijentacijom, naročito u vremenu i prostoru - objašnjava dekan.

Uzroci Alchajmerove bolesti

Još uvek ne postoje jasni dokazi šta tačno dovodo do pojave Alchajmerove bolesti. Ono što se javlja kod svakog pacijenta i što je suština ove bolesti je propadanje nervnih ćelija u mozgu i taloženje određenih patoloških proteina, beta-amiloida, koji dovode do problema funkcionisanja centralnog nervnog sistema i kao posledicu imamo poremećaje pamćenja, probleme sa mišljenjem, probleme sa koncentracijom, pažnjom, zatim promene raspoloženja i razne i druge simptome u zavisnosti od stepena bolesti.

- Postoje takozvane familijarne forme, ali one se javljaju u nešto manjem procentu. Generalno, ne radi se o naslednoj ili direktno naslednoj bolesti, ali je veći rizik kod onih koji su u porodici su imali nekog bliskog člana porodice koji je imao ovu bolest ili ima ovu bolest. Ali ne postoji direktno nasledđivanje - naglašava profesor.

Bolest starije populacije

Alchajmerova bolest jeste bolest starije populacije jer 95 odsto pacijenata su starije životne dobi, preko 65 godina, ali u nekih pet odsto slučajeva može da se javi i kod mlađih osoba od 50, 55, čak i 40 + godina.

- Ono što je sigurno utvrđeno jeste da se promene u mozgu kod obolelih od Alchajmerove bolesti javljaju nekih pet, 10, pa čak i 20 godina, pre nego što dođe do ispoljavanja simptoma bolesti ili pre nego što se postavi dijagnoza bolesti - napominje prof. Janjić.

Foto: Shutterstock

Nervne ćelije se ne obnavljaju ili se obnavljaju samo u malom stepenu. Praktično postoji pretklinička forma Alchajmerove bolesti, kada ne dolazi do ispoljavanja pomenutih simptoma ili jasnih simptoma, ali mogu da se jave, na primer, u srednjoj životnoj dobi, kada se žalimo da možda povremeno zaboravljamo.

Može li se sprečiti razvoj 

Specifična terapija ili lek koji može da izleči Alchajmerovu bolest ne postoji, mada se radi na njenom pronalasku.

Sadašnje terapijske opcije koje su široko dostupne, mogu samo da uspore progresiju bolesti i da poprave određene simptome, ali ograničeno, međutim, svakako omogućavaju bolji kvalitet života ovih pacijenata i olakšavaju negu i brigu negovateljima.

- Ono što je svakako vrlo bitno u cilju odlaganja ili sprečavanja nastanka Alchajmerove bolesti su intervencije, posebno u srednjoj životnoj dobi i kasnije, gde moramo da vodimo računa o tome da se eliminiše visok pritisak, zatim da se vodi računa o šećeru u krvi. Vrlo je bitan lipidni status, odnosno kontrola holesterola, triglicerida. Onda, ako imamo neke hronične bolesti, one se moraju držati pod kontrolom, da se redovno koristi terapija. Takođe je bitno kod osoba koje imaju depresiju da se ta depresija leči, jer to takođe može biti jedan od faktora koji doprinose razvoju Alchajmerove bolesti - ističe doktor i dodaje:

- Kognitivni trening su praktično različite intelektualne i kreativne aktivnosti. Od onog čuvenog rešavanja ukrštenica, preko rešavanja određenih zagonetki, pisanja pesama, bavljenja umetnošću, do učenja novih jezika. Učenje novih fraza je vrlo bitno jer je to kombinacija fizičke aktivnosti i kognitivnog treninga.