Deca u Srbiji opsednuta su veštačkom inteligencijom i sve češće se savetuju sa robotom nego sa roditeljima, upozoravaju stručnjaci. Da stvar bude još jezivija, sa njima razgovaraju i o samopovređivanju, laganju, depresiji...
Opasna strana veštačke inteligencije je što može pomoći detetu da sakrije tragove određenog ponašanja od roditelja, otkriva Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.
- Na primer, dete može da pita Čet dži-pi-ti kako da sakrije poruke na telefonu, obriše istoriju pretrage, lažira svoju lokaciju pomoću aplikacija ili stvori lažni profil. Takve informacije mogu omogućiti detetu da vodi 'skriveni digitalni život', daleko od očiju roditelja, što značajno otežava nadzor i pravovremeno prepoznavanje problema. Na ovaj način roditelji mogu dugo ostati u neznanju dok njihovo dete prolazi kroz krizu ili trpi pritisak - poručuje Jonev.
Nije retko ni da deca postavljaju pitanja koja mogu da im ugroze život, upozorava stručnjak.
- Još ozbiljnije je kada dete koristi veštačku inteligenciju da traži savete o temama kao što su samopovređivanje, bežanje od kuće, depresija ili suicidalne misli. Iako Čet dži-pi-ti ima ugrađene zaštitne mehanizme i ne daje direktne instrukcije za štetno ponašanje, dete može zaobići te filtere korišćenjem nejasnih ili zaobilaznih formulacija. U takvim slučajevima ono može dobiti odgovore koji nisu adekvatni, koji banalizuju problem ili ga ne prepoznaju na pravi način. Umesto da dobije stručnu pomoć, dete ostaje usamljeno, zbunjeno i dodatno ranjivo, jer oseća da ga ni 'AI' ne razume potpuno - objašnjava Jonev.
Sa njom je saglasna i psiholog Jovana Stojković, koja ističe da deca veštačkoj inteligenciji postavljaju pitanja za koja ih je sramota da postave nekom bliskom.
Foto: Shutterstock
Veštačka inteligencija
- Oni se tu uglavnom raspituju i traže savete o nekim tabu temama poput seksualnosti, načinima samopovređivanja, suicida... Ne okreću se roditeljima i bliskim osobama nego robotu, što može biti veoma opasno. Nikako ne treba slušati robota jer on daje univerzalne, površne odgovore koji sigurno neće pomoći detetu da reši neki psihološki problem. Ovi alati mogu biti korisni za neke stvari, ali za lečenje i dobijanje smernica psihičkog stanja nikako - kaže psiholog.
Stojkovićeva ističe i to da roditelji treba da kontrolišu šta im deca rade.
- Kao i za društvene mreže, i za Čet dži-pi-ti potreban je nadzor. Dosta toga možete otkriti kada uđete i pogledate šta su deca njemu pisala, o čemu su se raspitivala, ali i šta su guglala. Kontrolišite šta kuckaju, koga traže, ko su im uzori, pa i ovakve stvari. Roditelji uglavnom nisu dovoljno edukovani o veštačkoj inteligenciji i često beže od toga, ali smatram da bi trebalo da budu upućeni - objašnjava Stojkovićeva.
Na pitanje šta roditelji mogu da urade navodi da se neki obrasci stiču u ranom detinjstvu.
- Roditelj sa detetom treba do treće godine da se poveže i stvori poverenje. Međutim, mame i tate danas nemaju toliko vremena da se posvete detetu i dete to primeti. Nekad je neverbalna komunikacija moćnija, deca vide da su roditelji neraspoloženi i neće da ih brinu i onda se zatvaraju u sebe. Ukoliko roditelj izdvoji dva sata dnevno da se posveti detetu, da otvoreno razgovaraju bez bilo kakvih stimulusa (televizora, telefona), oni će biti spokojni - zaključuje psiholog.
Jonev: Ozbiljne posledice
Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev upozorava da ovakvo ponašanje može ostaviti dugoročne posledice na dete.
- Od pogoršanja mentalnog zdravlja, emocionalne izolacije, izbegavanja stvarne pomoći, pa sve do donošenja impulsivnih i opasnih odluka bez razumevanja posledica. Kada se dete povuče u digitalni svet i pronađe 'rešenja' svojih problema putem alata poput Čet dži-pi-tija, ono gubi kontakt sa realnošću i podrškom iz svog okruženja. U takvom stanju ono može razviti pogrešna uverenja o sebi i svetu oko sebe, što dodatno otežava proces oporavka - objašnjava Jonev.
Dr. Sergej Boljević, šef Katedre za patološku fiziologiju na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi, najavio je razvoj personalizovane mRNA vakcine koja ne sprečava nastanak raka, već leči aktiviranjem imunog sistema pacijenta, dok bi Srbija mogla da ima koristi kroz pristup ovom inovativnom tretmanu i mogućnost domaće proizvodnje.
Upotreba veštačke inteligencije unapređuje uslove u domovima za stare, pa je u sobama korisnika jednog doma u Francuskoj ugrađen uređaj koji može da upozori osoblje na neku nepredviđenu situaciju.
N. J. iz Beograda žrtva je velike internet prevare, a za Informer otkriva kako mu je za manje od minuta sa računa skinut sav novac samo zbog hakera sa aplikacije "Mini čet". Da stvar bude još gora, ovaj Beograđanin ucenjivan je i montiranim pornografskim sadržajem.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dr. Sergej Boljević, šef Katedre za patološku fiziologiju na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi, najavio je razvoj personalizovane mRNA vakcine koja ne sprečava nastanak raka, već leči aktiviranjem imunog sistema pacijenta, dok bi Srbija mogla da ima koristi kroz pristup ovom inovativnom tretmanu i mogućnost domaće proizvodnje.
Kako nezvanično saznaje Informer, u Palati pravde u petak popodne odvijala se prava drama nakon saslušanja Veselina Veska Milića, jer je njegov advokat Nemanja Vasiljević odbijao da tužilaštvu preda ključne dokaze.
Luka Đorđević, koji je u emisiji „Utisak nedelje“ kod Olje Bećković predstavljen kao student Pravnog fakulteta, zapravo je stranački aktivista – poverenik Organizacije mladih Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića u Nišu!
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Vozač automobila marke Audi, koji se kretao velikom brzinom iz pravca Bukovice ka Ivanjici, izgubio je kontrolu nad vozilom kod fabrike Javor, nakon čega je usledio pravi filmski scenario.
Ubrzo nakon dojave građana da je kod Bečmena pronađeno automobil "seat" kako pluta u jezeru, ekipe policije i vatrogasaca su pristigle na lice mesta, ali su potvrđene crne slutnje.
Šest osoba povređeno je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u subotu oko podne, na auto-putu kod Begaljice, u smeru ka Beogradu, kada su se sudarila tri putnička vozila.
Predsednik SAD Donald Tramp održaće u utorak sastanak na kojem će se razmatrati konkretne opcije za vojnu akciju protiv Irana, preneo je američki portal Aksios.
Nemački stručnjaci za međunarodnu bezbednost navode da bi Rusija mogla da razmotri napad na evropske zemlje kao radikalan potez sa ciljem da primora Evropu da obustavi vojnu i finansijsku podršku Ukrajini.
Tokom masovnog napada bespilotnih letelica na Moskovsku oblast u Rusiji, koji su izvele Oružane snage Ukrajine, stradao je jedan državljanin Indije, dok su još trojica povređena.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Tamara Kalinić pojavila se na crvenom tepihu Kanskog festivala zajedno sa verenikom Filipo Testa, a njihov modni nastup privukao je pažnju zbog nenametljive elegancije i pažljivo uklopljenih detalja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar