Gde se seče slavski kolač? Vernici u rebusu, a pravila su jasna

Jedna od mnogobrojnih dilema domaćina pred slavu jeste gde je pravilno iseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi.

U našem narodu se kaže kako se običaji razlikuju "od sela do sela", pa tako neke porodice slavski kolač seku uoči praznika, neki na dan slave, a ponekad i nakon datuma svetitelja. Ipak, veća polemika se vodi oko mesta sečenja kolača.

Naravno a nije pogrešno preseći slavski kolač kod kuće, ali u najboljem slučaju domaćin treba otići na dan slave u parohijsku crkvu na likurgiju sa slavskim kolačem kako bi ga sveštenik osveštao. Ukoliko domaćin nije u stanju da ode u crkvu, to može uraditi i drugi član porodice.

Neke porodice na dan slave pozivaju sveštenika u dom kako bi osveštao kolač.

Sečenje kolača kod kuće

Ukoliko porodica odluči da običaj sečenja slavskog kolača ispoštuje kod kuće, dolekaju sveštenika u dogovoreno vreme. 

Potrebno je da na slavskoj trpezi, kod ikone, bude postavljeni sveća, žito, crveno vine i slavski kolač, uz nož, kadionicu, tamjan i hartiju sa ispisanim imenima članova porodice koje će sveštenik pomenuti u molitvi. Kandilo je pred ikonom pali ujutru.

Sveštenik parohijane u njihovom domu pozdravlja sa "Mir domu ovom i onima koji žive u njemu!", a oni mu odgovaraju sa "Amin. Božedaj!", piše na sajtu Srpska slava.

Foto: Shutterstock

Domaćin zapali slavsku sveću i svešteniku daje žeravicu u kadionicu, on zatim stavlja tamjan i prvo kadi dom. Nakon toga sveštenik čita molitvu za osvećenje žita, slavskog kolača i vina. Pred ikonom podiže slavski kolač, kao našu žrtvu u slavu Božiju i čast svetiteljke koju slavimo. Seče se kolač, unakrst se prelije vinom, sveštenik sa domaćinom okreće slavski kolač pevajući ove tri pesme: I "Svjati mučenici…", II "Slava tebje, Hriste Bože…", III "Isaije likuj…". Sve je mnogo svečanije kada porodica pa sveštenikom peva ove pesme, pa ih treba naučiti.

Nakon otpevanih pesama sveštenik lomi kolač sa domaćinom, a svi članovi porodice celivaju kolač. Sveštenik im se obraća rečima: "Hristos posredje nas", što znači: "Hristos među nama!" Na to se odgovara: "I jest i budet!", što znači: "I jeste i biće!".

Ukoliko sveštenik ne prisustvuje sečenju slavskog kolača, taj običaj obavlja domaćin sa članom porodice, uz izgovaranje molitive.

Sečenje kolača u crkvi

Sečenje kolača u crkvi obavlja se ujutru nakon liturgije u parohijskoj crkvi, na dan slave. Domaćin u crkvu donosi slavski kolač, žito, malo crvenog vina i manju sveću, koju stavlja u žito i zapali je da gori dok se obavlja sečenje. U crkvu takođe treba poneti hartiju sa imenima svih članova porodice.

Sveštenik započinje sečenje kolača uz reči: "Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, amin", potom sledi Trisveto, molitva Presvetoj Trojici i molitva Oče naš. Kadi se žito, kolač i vino, otpeva tropar svetitelju i čita molitva nad žitom, piše na sajtu Srpska slava. Sveštenik zatim blagosilja vino i slavski kolač, moleći Boga da primi prinetu žrtvu u spomen svetitelja koji se slavi.

Kolač se seče sa donje strane unakest, preliva se vinom na isti način, pa ga sa svečarom okreće pevajući tropare: "u prvoj pesmi govori se o mučenicima i svetitelju koga slavimo, koji su molitvenici naši pred Bogom i učitelji vere i moralne čistote", "u drugoj pesmi se proslavlja Hristos, koji je pohvala apostolima i radost mučenicima"", a "u trećoj pesmi se iskazuje javljanje Sina Božijeg u ljudskom telu, rođenjem".