Vojvođani žive kraće od Zlatiboraca: Razlog će vas šokirati

Srbi prosečno žive 76 godina, ali ta brojka varira u zavisnosti od kraja u kom prebivaju, pokazuju najnoviji podaci Instituta Batut.

Najduže se živi u Zlatiborskom okrugu, i to malo iznad proseka u državi, oko 77 godina, dok ljudi u Severnobanatskom okrugu žive najkraće - 73,7 godina, pokazuju podaci Instituta "Batut".

- Prosečan životni vek Srba se sa 76,3 u 2023. smanjio na 76 godina u 2024. godini. Srbi žive oko pet godina kraće od proseka u Evropskoj uniji, gde je on 81,4 godine - navodi se u najnovijem Zdravstveno-statističkom godišnjaku "Batuta" i dodaje:

- U Zlatiborskom okrugu se beleži najduži očekivani životni vek (77,1 godina), a u Severnobanatskom okrugu najniži (73,7 godina). Žene najduže žive u Sevojnu, u proseku 82,3 godine, a muškarci u Bujanovcu, i to 76,6 godina.

Stručnjaci ističu da se iza ovih razlika krije način života i ishrane, kvalitet vazduha, nadmorska visina, demografske prilike...

Glavni razlog kraćeg životnog veka

Zbog čega Srbija generalno zaostaje za Evropom kada je reč o životnom veku otkriva onkolog prof. dr Vladimir Kovčin.

- Kardiovaskularne bolesti su najverovatniji razlog što Srbi generalno žive kraće, budući da je naša zemlja godinama na prvom mestu po smrtnosti. A razlike između pojedinih delova Srbije koje 'Batut' registruje mogu da imaju više razloga. U Zlatiborskom okrugu ljudi najduže žive verovatno zbog čiste sredine, nije zagađen vazduh i hrana, nema stresa - napominje Kovčin.

Foto: pritnskrin

U severnom Banatu kao problem Kovčin izdvaja način ishrane koji je u Vojvodini malo drugačiji nego u ostatku zemlje.

- U ovom delu zemlje u ishrani je dosta dimljenog mesa, masne i začinjene hrane, koja ima uticaja i na kardiovaskularne bolesti, ali i na obolevanje od karcinoma digestivnog trakta, pankreasa, želuca i creva. Naravno, ne možemo isključiti ni klimatske uslove - pojašnjava stručnjak.

Onkolog dodaje i da je isti trend obolevanja od karcinoma i kod nas i u Evropi, ali je problem što se naši pacijenti kasno javljaju lekarima.

- I onda se bolest koja je uznapredovala brže završava i šanse za izlečenje ne postoje. Mi smo po učestalosti obolevanja blizu Evropi, ali po smrtnosti ispred mnogih evropskih zemalja, upravo zbog toga što se bolest kasno otkrije, ljudi se kasno javljaju i onda lečenje ne može da bude dovoljno efikasno - zaključuje Vladimir Kovčin.

S njim je saglasan i kardiolog dr Petar Borović, koji smatra da kada bi ljudi živeli "kako treba, po propisima" ili "kako se nekada živelo" životni vek bi se produžavao.

- Međutim, čak 35 odsto naših ljudi puno puši, pije kafu i alkohol, a ne kreću se. U Banatu su ljudi u većini gojazni. Kod 47 odsto njih su povišene masnoće, a 46 procenata ima povišen pritisak i sve to skraćuje životni vek - kaže Borović.

Foto: Shutterstock

Kardiolog navodi i zanimljiv podatak - doktori bi mogli da smanje srčane udare za 80 odsto kada bi ljudi živeli zdravije.

- Na našu žalost, po srčanim udarima smo vrlo visoko, skoro drugi ili treći u Evropi. Sa druge strane, naša zemlja je sedamdesetih godina bila možda i pretposlednja u Evropi po srčanim i moždanim udarima - pojašnjava Borović i šalje jasnu poruku:

- Pravilna ishrana, izbacivanje alkohola i kafe, ali i dobročinstvo ključni su u borbi protiv stresa i dugovečnosti - zaključuje doktor.