Jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka bio je atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine, a njegova jedina želja bila je da njegova supruga nastavi da služi narodu umesto njega.
Život kralja Aleksandra zahtevao je svakodnevni oprez. Kao svedok krvavog Majskog prevrata, živeo je u konstantnom strahu od zavere i atentata, a njegov put u Marsej, 9. oktobra 1934. godine, pratile su mere stroge bezbednosti.
Zbog stalnog straha od trovanja, kralj Aleksandar bio je izuzetno oprezan sa hranom. Na putovanjima je često nosio svoju hranu, a protokol poslednjeg obroka pre isplovljavanja iz luke Zelenike (ili odlazak iz Beograda) bio je striktno poštovan. O poslednjem obroku u javnosti se malo zna, ali se veruje da je bio skroman i proveren, jer se njegova opreznost nikada nije dovodila u pitanje.
Kralj Aleksandar putovao je razaračem "Dubrovnik" ka Marseju, dok je Kraljica Marija putovala u Pariz odvojeno, gde je trebalo da ga dočeka. Njihov poslednji emotivni rastanak, pre polaska, obavljen je u senci opasnosti, jer je kralj bio svestan rizika. Njegova smrt u Marseju bila je prvi filmski snimak atentata u boji i tonskoj kameri, ali je snimatelj umro samo 24 sata kasnije pod misterioznim okolnostima, prenosi portal Lepote Srbije.
Međutim, kada je kraljica Marija čula za njegovu smrt, hrabro je nastavila da pomaže narodu, potpisujući humanitarne pošiljke kao "Marija K. Đorđević", jer je znala da je to bila i njegova poslednja želja - da služi narodu.
Foto: wikipedia.org
Atentat kralja Aleksandra I Karađorđevića
Tragedija koja se tada dogodila, označila je kraj jedne ere, ali zahvaljujući ljudima koji su bili uz kralja, on je ostao upamćen po svojim hrabrim delima.
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević nije želeo da umre u krevetu, od starosti. Maštao je da će život okončati boreći se za svoj narod. Tako je i bilo. Vođa, koji je sa srpskim ratnicima preživeo mnoge golgote u Prvom svetskom ratu, nastradao je u Marselju 9. oktobra 1934, tokom diplomatske posete Francuskoj. Ubili su ga zaverenici iz ustaškog pokreta Ante Pavelića.
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić položio je danas venac i odao počast povodom 90. godišnjice smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića kod Kraljeve česme u rekonstruisanom parku u Lisičjem potoku. Gradonačelnik je tom prilikom najavio da će predložiti Skupštini grada da Savska ulica ponese ime našeg kralja.
U Srbiji postoji na stotine vinarija, ali samo je jedna kraljevska i to ona koju je Aleksandar Karađorđević, 1930. godine napravio u srcu Šumadije u Topoli.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević nije želeo da umre u krevetu, od starosti. Maštao je da će život okončati boreći se za svoj narod. Tako je i bilo. Vođa, koji je sa srpskim ratnicima preživeo mnoge golgote u Prvom svetskom ratu, nastradao je u Marselju 9. oktobra 1934, tokom diplomatske posete Francuskoj. Ubili su ga zaverenici iz ustaškog pokreta Ante Pavelića.
Svečano je otvoren deo autoputa od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, na Moravskom koridoru, a prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se autobusom vozio novom deonicom zajedno sa predstavnicima vlade i izvođačima radova.
Svečano je otvoren deo autoputa od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, na Moravskom koridoru, a prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se autobusom vozio novom deonicom zajedno sa predstavnicima vlade i izvođačima radova.
Pred Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saslušan je V. J. zbog pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću i glavnom javnom tužiocu VJT.
U selu Oplanić održano je veselje u znak podrške politici Srpske napredne stranke, narodske volje i borbe za državu Srbiju, a bio je prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da predstoji ozbiljna politička borba u kojoj vladajućoj koaliciji neće biti lako, ali da opozicija ima još teži zadatak ako želi pobedu. Predsednik je ujedno uputio poziv građanima da se okupe 27. juna ispred Narodne Skupštine.
Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Srbije Milan Pekić izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga i krijumčarenja droga, da je u Srbiji za prvih pet meseci 2026. godine zaplenjeno 7 tona narkotika.
Uhapšeni Baranin, Martin Janković, brat je Stefana Jankovića, koji se takođe dovodi u vezu sa škaljarskim klanom i koji se trenutno nalazi na optuženičkoj klupi zbog ubistva dvojice državljana Srbije, Filipa Marjanovića i Vukašina Gošovića, koji su, prema optužbama, likvidirani 2019. godine u Danilovgradu.
Beogradska policija, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je M. J. (37), zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela teška krađa i prevara.
Agent Službe bezbednosti Ukrajine Kiril Makarenko, koordinator neonacističke mreže Telegram kanala, pozvao je da se organizuje teroristički napad u SAD na Dan nezavisnosti kao čin osvete, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije.
Zamenik komandanta ukrajinskog puka bespilotnih sistema "KRAKEN" Konstantin Nemičev izjavio je danas da bi Ukrajina mogla da gađa "centre donošenja odluka" u Belorusiji ukoliko Rusija, zajedno sa beloruskim snagama, pokuša novu ofanzivu preko beloruske teritorije.
Najmanje 55 smrtnih slučajeva evidentirala je juče služba hitne medicinske pomoći (SAMU) u Parizu, što je višestruko više od uobičajenog dnevnog proseka od manje od 10, javio je danas BFMTV.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Kabl za punjenje telefona često se menja, ali problem nije uvek njegov kvalitet. Vrlo često upravo nepravilno korišćenje znatno skraćuje njegov vek trajanja.
Godinama je među ljubiteljima pasa vladalo mišljenje da je border koli najinteligentnija rasa na svetu. Međutim, najnovija naučna istraživanja pokazala su da se na vrhu liste sada nalazi druga rasa, Malinoa.
Mnogi korisnici se pitaju da li je za bateriju telefona bolje punjenje tokom noći ili brzo dopunjavanje ujutru. Stručnjaci otkrivaju koje navike zaista utiču na vek trajanja baterije, a koje su samo mitovi.
Naš paparaco uhvatio je Jevrema Kosnića, muža manekenke Danijele Dimitrovske, sa društvom u kafani, a on se nije odvajao od zgodne brinete, te ju je ispratio čak i do WC-a!
Starleta Stanija Dobrojević najavila je da će pokrenuti sudski postupak protiv bivšeg partnera Asmina Durdžića, nakon niza prozivki koje su dodatno eskalirale.
Starleta Aleksandra Subotić izazvala je veliku pažnju javnosti iskrenom izjavom o nevenčanom suprugu Peci Raspopović, koji je od nje stariji 24 godine.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.