Doneta odluka o Generalštabu: Ovo su svi detalji

Skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatio je danas Predloga zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske odnosno leks specijalis o zgradi Generalštaba Vojske Srbije.

Biće predložen i skupštini na usvajanje. Poslanik SNS Nikola Radosavljević rekao je da taj zakon donosi sistemsku plansku i odgovornu intervenciju države kako bi se taj prostor ponovo oživeo, obnovio i pretvorio u moderan, funkcionalan i lep gradski centar.

- Cilj je da se kroz posebne i ubrzane postupke sredi brža realizacija postupka. Na taj način izbegavaju se dugogodišnje birokratske prepreke koje su ranije kočile ovakve investicije. Ovim zakonom omogućavamo da država zajedno sa Gradom i investitorima stvara novu vrednost, da se u samom centru grada podignu novi poslovni, kulturnu i javni sadržaji koji će otvoriti vrata za nova radna mesta i podići kvalitet života građana - rekao je Radosavljević.

Kako navodi zakon predviđa očuvanje kulturno-istorijskog identiteta tog dela grada jer je cilj da se spoje tradicija i savremeni razvoj.

Kako se navodi u obrazloženju donošenja Zakona o posebnim postupcima radi realizacije ovog projekta, odnosno leks specijalisa o zgradi Generalštaba Vojske Srbije, realizacija projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije, navodi se u obrazloženju donošenja Zakona o posebnim postupcima radi realizacije ovog projekta.

Leks specijalis o zgradi Generalštaba Vojske Srbije, čiji predlog se nalazi na predloženom dnevnom redu Skupštine Srbije sazvane za danas, podnelo je 110 narodnih poslanika.

Oni su predložili da se zakon donese po hitnom postupku a za predstavnika predlagača određen je narodni poslanik Milenko Jovanov.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti, navodi se u predlogu.

Predlagači ističu da je, imajući u vidu odredbe Ustava Srbije, pravno moguće donošenje ovog posebnog zakona, kojim bi realizacija projekta bila uređena na delimično drugačiji način od opštih propisa, a bez narušavanja osnovnih principa propisanih drugim zakonima i zakonitosti.

Podsećaju da je objekat Generalštaba sagrađen od 1956. do 1965. godine i da je korišćen kao adminstrativna zgrada za vojne rukovodioce a da je tokom NATO agresije 1999. godine zgrada bila gađana u dva navrata i u velikoj meri oštećena.

Navode da je Vlada Srbije 2005. godine donela odluku o utvrđivanju zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture i čini ga kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane a prostorno kompleks čine dve celine i to zgrada „A“ i zgrada „B“.

Tokom 2010. godine izvedeni su radovi na rušenju dela zgrade ''A'' - aneksa na objektu 2D u Nemanjinoj 15, a tokom 2014. urađena je Studija ocene stanja kontrukcije oštećenih zgrada ''A'' i ''B''.

Foto: Novak Đurović

Tokom 2015. i 2016 godine izgrađena je tehnička dokumentacija i izvedeni su radovi na sanaciji - rušenju zgrade ''A'', odnosno na rušenju nestabilnih delova objekta, kao i delimična sanacija konzolnog dela objekta prema Nemanjinoj ulici.

Prilikom izvođenja ovih radova srušeno je oko 2.900 metara kvadratnih a takođe su izbetonirani nedostajući armirano-betonski konstruktivni elementi koji utiču na stabilnost dela objekta i ugrađena su čelična ukrućenja konzolnog erkera iznad Nemanjine ulice.

Nakon završetka radova urađen je pregled objekta koji je ukazivao na to da su nakon uklanjanja zarušenih delova i ''ogoljavanja'' konstrukcije uočene prsline i pukotine, zbog čega je za buduću namenu potrebno obaviti obimnu sanaciju i konstruktivnih elementa, kao i da se sve tavanice koje su u velkoj meri oštećene, zamene novim, piše Tanjug.

Saglasno stručnim mišljenjima koja su pribavljena, ukazano je da postoji opasnost od dalje degradacije objekta, ukoliko investitor ne ograniči rok za privođenje objekta nameni, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Dodaje se da je takođe bilo celishodno da se do trenutka rekonstrukcije uradi konzervacija objekta, kao i da se geodetska kontrola obavlja na svakih šest meseci.

Nakon radova iz 2015. i 2016. godine nije bilo dodatnih radova na objektima, što, kako se ističe, ukazuje na nepohodnost da se što pre pristupi ubrzanim aktivnostima koje će u potpunosti rešiti pitanje objekata koji je 1999. godine tokom NATO agresije u velikoj meri oštećen usled bombardovanja, kao i da se u okviru projekta podigne odgovarajući memorijal, odnosno spomen obeležje, koje bi obezvedilo očuvanje kulturnog nasleđa.

Foto: Društvene mreže

Polazeći od svega navedenog, proizilazi da realizacija ovog projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije, navodi se u obrazloženju.

Ističe se da je sa aspekta ustavnosti, donošenje ovakvog zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi lex specialis u odnosu na druge zakone, moguće budući da je ovo projekat od značaja za Republiku Srbiju, a pritom se donošenjem istog nije odstupilo od osnovnog ustavnog načela o zaštiti imovine, koje je propisano članom 58. Ustava Republike Srbije.

Predlagači smatraju da će se donošenjem ovog zakona omogućiti brža i efikasnija realizacija projekta od značaja za Srbiju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.