Porasla štednja u dinarima: Srbi obaraju rekorde - Sve više poverenja u domaću valutu (TABELA)

Štednja i u dinarima i u devizama u Srbiji i tokom 2025. godine beleži rast i dostiže rekordne nivoe.

Naročito je snažan rast dinarske štednje, što ukazuje na povećano poverenje građana u domaću valutu i domaći finansijski sistem, smatraju stručnjaci. Tako je štednja u dinarima za proteklih 13 godina porasla čak 11 puta, pa sada dostiže 206 milijardi dinara.

Koliko je veliki rast depozita kod banaka položenih u srpskoj valuti, govori i podatak da je udeo dinarske u ukupnoj štednji u junu 2012. godine iznosio svega 1,9 odsto, a u junu ove godine nešto manje od 10 procenata. 

Depoziti osigurani

Ono što je takođe značajno jeste i to što je već duži vremenski period polaganje depozita u domaćoj valuti daleko isoplativije od štednje u evrima. Analiza NBS, sprovedena povodom Svetskog dana štednje, potvrdila je da je štednja u dinarima isplativija od one u evrima - i kratkoročno i dugoročno, a kao razloge navode više kamate, kao i stabilnost dinara. Pored toga, na uloge u dinarima nema oporezivanja, dok se zarada od devizne štednje oporezuje.

- Tako bi štediša koji bi od juna 2024. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio u junu 2025. više od 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima - naveli su iz NBS.

Kako je rasla dinarska štednja u milijardama dinara?
Godina	Iznos štednje
2014.	39
2015.	43,7
2016.	49,3
2017.	49,4
2018.	58,1
2019.	77
2020.	91,3
2021.	102,6
2022.	91,4
2023.	129,1
2024.	191,2
oktobar 2025.	206

 

Stručnjaci navode da je za rast polaganja depozita u bankama takođe značajno i to što su ulozi zaštićeni. Vršilac dužnosti direktora Agencije za osiguranje depozita Ljubica Pantelić navela je da je štednja u bankama osigurana do 50.000 evra po pojedinačnom ulogu.

- Štednja u bankama zaštićena je sistemom osiguranja do 50.000 evra, što predstavlja važan stub sigurnosti za korisnike bankarskih usluga. Važno je da građani znaju na koje načine mogu da očuvaju i uvećaju vrednost svoje ušteđevine, kao i da budu što bolje informisani o sigurnosti i isplativosti svake dostupne opcije - navela je Pantelić.

Foto: Shutterstock

Ovo osiguranje praktično znači da u slučaju stečaja banke, zaštićenim štedišama se isplaćuje celokupan iznos njihovih uloga.

- Trošak osiguranja depozita snose banke na osnovu svoje zakonske obaveze. Ukoliko dođe do tog osiguranog slučaja - korist od toga imaju klijenti banke - podsetila je Pantelić.

Značaj štednje

 Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije ukazala je da rast svake ekonomije počiva na investicijama, a za njih su, kaže - ključni izvori finansiranja. 

- Zato je važno da stanovništvo i privredu edukujemo o značaju štednje, kao najvažnijeg izvora finansiranja, ali i na alternativne izvore koji im stoje na raspolaganju. Time i gradani i privredni subjekti dobijaju priliku da svoje finansije vode u skladu sa sopstvenim potrebama - istakla je Ocokoljic. Takođe treba reći da paralelno sa dinarskom, i devizna štednja nastavila je rast. Od septembra 2012. godine do septembra 2025. godine, ona je udvostručena - sa 7,9 na 15,9 milijardi evra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.