Da li je isplativije štedeti u dinarima nego u devizama? NBS objavila najnovije podatke: Ovo morate da znate

Štednja stanovništva nastavila je da raste i u 2025. godini, a dinarska štednja je u prvoj polovini godine povećana za 4,5 milijardi dinara, odnosno za 2,4 odsto i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara, objavila je danas Narodna banka Srbije

Rast je zabeležila i devizna štednja i to za 313,0 miliona evra ili 2,0 odsto.

Već krajem jula dinarska štednja je premašila 200 milijardi dinara, a devizna štednja je dostigla gotovo 16 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada, navodi se u saopštenju i dodaje da se dinarska štednja veoma približila učešću od 10,0 odsto ukupne štednje u domaćim bankama.

Ističe se da je to značajno ako se ima u vidu da je krajem 2012. ovo učešće bilo ispod 2,0 odsto.

Prema rezultatima najnovije polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, u proteklih 13 godina, bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na rok oročenja štednje.

Navodi se da su većoj isplativosti dinarske od štednje u evrima doprinele više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti, kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Foto: Shutterstock

Oročavanjem štednje od juna 2012. na godinu dana i njenim reoročavanjem u periodu od 13 godina, prema analizi isplativosti štednje, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2025. godine, dobio gotovo 58.000 dinara, blizu 500 evra, više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa, preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja.

Štediša koji bi od juna 2024. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2025. preko 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.

Oročavanje dinarske štednje na tri meseca pokazalo se isplativijim od takve štednje u evrima u gotovo 92 odsto potperioda, a oročavanje štednje na dve godine u svim posmatranim potperiodima.

Štednja u domaćoj valuti u proteklih 13 godina povećana je za više od 11 puta.

Foto: Shutterstock

Brži rast dinarske štednje od devizne uticao je na povećanje njenog učešća u ukupnoj štednji – sa 1,89 odsto u junu 2012. godine na 9,61 odsto u junu 2025. godine. 

Kada je  reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu ove godine, povećana je štednja ročnosti do šest meseci, dok je štednja oročena na rokove duže od šest meseci smanjena. 

Rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od tri do šest meseci.

Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna je iznosio 191.000 dinara.

U istom periodu od 13 godina, devizna štednja je porasla za 7,8 milijardi evra, tako da je devizna štednja povećana gotovo dva puta. 

Kada se posmatra samo prvo polugodište ove godine, rast devizne štednje rezultat je u najvećoj meri znatnijeg oročavanja štednje po viđenju, koja čini 66,5 odsto ukupne štednje, kao i štednje na rok od šest do 12 meseci.

Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna je iznosio 4.063,4 evra.

Kada je o inflaciji reč iz NBS navode da je prosečna inflacija u prvih šest meseci ove godine iznosila 4,3 odsto a cilj Narodne banke Srbije tri plus minus 1,5 odsto.

Foto: Informer/shutterstock

U istom periodu bazna inflacija, po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) beleži pad, sa 5,3 odsto u decembru 2024. na 4,7 odsto u junu ove godine.

Od početka ove godine očuvana je relativna stabilnost kursa dinara prema evru uprkos deprecijacijskim pritiscima koji su preovladavali tokom prvih pet meseci, kada je Narodna banka Srbije neto prodala 1.000 miliona evra na međunarodnom deviznom tržištu, prodala 1.350 miliona evra i kupila 350 miliona evra.

Međutim, od juna ponovo dominiraju aprecijacijski pritisci, tako da je NBS u junu i julu putem intervencija na međunarodnom deviznom tržištu kupila 1.130 miliona evra, čime je ne samo nadoknadila neto prodaju deviza nego i dodatno uvećala devizne rezerve.

Bruto devizne rezerve su na kraju jula iznosile 28,3 milijarde evra, a neto 24,1 milijardu evra.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita, od avgusta 2015. godine, znatno je smanjeno i to sa 22,4 odsto na najniži nivo od 2,3 odsto u junu 2025. godine.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.