Rekordni depoziti Srba u bankama! Sve se više štedi u dinarima, ovo je bio najveći iznos u 2024.

Krajem 2024. godine dinarska štednja stanovništva dostigla je najviši nivo i iznosila je 191,2 milijarde dinara, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) i navela da je tokom prošle godine štednja u domaćoj valuti ostvarila rekordni godišnji rast od 53,3 milijarde dinara, što je povećanje od 38,6 odsto.

Takođe, polaganje depozita u dinarima u protekloj deceniji bilo je isplativije od oročavanja novca u evrima. U protekloj deceniji dinarska štednja je bila isplativija od devizne štednje - kako u kratkom, tako i u dugom roku, navela je NBS.

Ako se posmatra isplativost štednje oročene na godinu dana (od decembra 2012), koja je reoročavana u periodu od dvanaest godina, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2024. godine, dobio skoro 48.000 dinara (preko 400 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Stabilan dinar

Iz NBS su ocenili da je, i pored i dalje prisutnih globalnih neizvesnosti, dinarska štednja stanovništva nastavila da raste u drugom delu 2024. godine za 30,1 milijardu dinara ili 18,7 odsto u uslovima stabilnosti kursa dinara prema evru.

Većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na štednju u evrima doprinele su više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanje prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 odsto.

Foto: Shuterstock

- Štednja u domaćoj valuti u poslednjih dvanaest godina povećana je skoro 11 puta. Brži rast dinarske štednje u odnosu na deviznu doveo je do rasta njenog učešća u ukupnoj štednji sa 1,87 odsto u decembru 2012. godine na 9,6 odsto na kraju 2024. Prosečan iznos dinarske štednje po ulogu krajem 2024. godine iznosio je 192.000 dinara - rekli su u NBS.

Što se tiče devizne štednje, ona je u proteklih 12 godina skoro udvostručena, i to sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 15,4 milijarde evra u decembru prošle godine.

Rast devizne štednje u drugom delu 2024. godine iznosio je 416,5 miliona evra ili 2,78 odsto i rezultat je u najvećoj meri znatnijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do 12 meseci.

Ekonomski patriotizam

Rast štednje u Srbiji, kako u evrima, tako i u dinarima, stručnjaci objašnjavaju stabilnošću domaće valute. Takođe ističu da je štednja u dinarima znatno povećana zbog viših kamata, kao i zbog toga što se na zarade od štednje u domaćoj valuti ne plaća porez. Sa druge strane, na štednju u devizama plaća se porez od 15 odsto.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

- Srbija je u proteklim godinama postigla značajnu ekonomsku stabilnost, što uključuje i stabilan kurs dinara. Ova stabilnost je ohrabrila građane da više štede u domaćoj valuti. Zatim, jedan od razloga je i povećanje poverenja u domaće banke i finansijski sistem generalno, što podstiče štednju. Mnogi građani osećaju veću sigurnost ulaganjem u dinarima usled bolje regulatorne politike i osiguranja depozita, a pokazuju i ekonomski patriotizam - navodi Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.